Osnovni pojmovi iz stvarnog prava
Stvarno pravo je deo gradjanskog prava i moze se definisati kao skup
pravnih normi oje uredjuju imovinskopravne odnose fizičkih i pravnih lica
u vezi sa stvarima. Stvarna prava se bitno razlikuju od obligacionih
(relativnih) prava koja postoje između tačno određenih subjekata (deluju
inter partes) i korelativna su sa obavezama; dok su stvarna prava
apsolutna prava i ona deluju kao takva prema svakome (erga omnes).
Stvari
Objekti građanskog prava
Kao objekti građanskog prava smatraju se:
- stvari
- ljudske radnje
- licna dobra
- proizvodi ljudskog duha
I. Ljudske radnje:
Samo ona ljudska radnja koja moze da se izrazi u novcu
je objekt građanskog prava. Ljudske radnje se dele na dozvoljene (saglasne
pravu), nesaglasne pravu (delikti) i na voljne radnje.
II. Licna dobra:
Licna dobra predstavljaju posebnu vrednost svakog
čoveka; pod njima se podrazumevaju ugled, dostojanstvo, moralne vrline,
časti i dr. Licno dobro nema ekvivalentnu imovinsku vrednost u
ekonomskom smislu, ali kada se ono povredi moze se novčano izraziti.
III. Proizvodi ljudskog duha:
Proizvodi ljudskog duha se razlikuju od
licnih dobara jer predstavljaju licna prava u širem smislu reči – prava
autorstva. Proizvodima ljudskog duha smatraju se orginalna stvaralaštva
1
autora u oblasti nauke, umetnosti, književnosti i drugih oblasti
intelektualnog stvaralaštva.
IV. Stvari:
U gradjanskopravnom smislu stvar (res) je deo materijalne
prirode koji se nalazi u ljudskoj vlasti i na kojim postoji pravo svojine ili
neko drugo stvarno pravo. Da bi jedan deo materijalne prirode mogao da
se smatra kao stvar potrebno je da ispuni dva uslova: fizički i društveni.
- Fizički uslov se sastoji u tome da je taj deo materijalne prirode faktički
ili virtuelno u ljudskoj vlasti.
- Društveni uslov stvari sastoji se u tome što materijalni deo prirode kao
stvar u pravu treba da bude istovremeno roba, tj. da ima novčanu vrednost
i da je kao takva namenjena ekonomskom i pravnom prometu.
Podela stvari:
Proste i složene stvari
Svaka stvar se sastoji od delova kojui su takvi da se ili ne mogu
raspoznati (prosta stvar) ili se mogu raspoznati i kažemo da je to složena
stvar.
Prosta stvar
je ona stvar koja čini prirodno jedinstvenu celinu i ima
upotrebnu vrednost (građevinski materijal, tkanina).
Složena stvar
je sastavljena iz
više prostih stvari (odelo je sastavljeno
od štofa, konca, dugmadi...).
Glavne i sporedne stvari
Glavna stvar
je ona stvar koja je od većeg znacaja od sporedne stvari
kada je ista stvar sastavljena iz dva ili više delova.
Sporedna stvar
je ona stvar koja u skupini više stvari koje služe istom
cilju ima manji ekonomski značaj.
Priraštaj
je sporedna stvar koja je u fizičkoj vezi sa glavnom stvari.
Pripadak
je sporedna stvar koja nije u fizickoj vezi sa glavnom stvari,
ali sa njom čini jednu ekonomsku celinu.
Plodovi
su proizvodi koje neka stvar daje periodično bez
iscrpljivanja svoje supstancije, a namenjeni su za odvajanje. Plodovi se dele
na prirodne, veštačke i civilne. Prirodne plodove daju npr. biljke i životinje.
Za nastanak veštačkih plodova je potrebno ulaganje ljudskog rada (npr.
žetva). Civilni plodovi se najčešće pojavljuju u novcanom obliku (kamate).
2
Nezamenljive stvari
su jedinstvene stvari zato što se druga takva
stvar ne može naći (unikatni predmeti).
Pokretne i nepokretne stvari
Pokretne stvari
su one koje se mogu premeštati sa jednog mesta na
drugo bez oštećenja njihove supstitucije (televizor, nameštaj)
Nepokretne stvari
su one koje se ne mogu premeštati sa jednog mesta
na drugo bez oštećenja njihove suštine (šume, zgrade)
Novac i hartije od vrednosti kao stvari
Novac
je opšti ekvivalent svih stvari. U pravnom smislu novac je
zamenljiva i potrošna generična stvar. U pravnom prometu pomoću novca
se meri vrednost svih drugih stvari koje se nalaze u prometu. Narodne
banke svake zemlje su ovlašćene da izdaju novčanice i kovani novac kao
sredstvo plaćanja.
Hartije od vrednosti
su pismene isprave čiji zakoniti imalac moze da
ostvari neko subjektivno građansko pravo označeno na hartiji. Kod hartije
od vrednosti postoje dva prava: pravo na hartiji i pravo iz hartije. Pravo na
hartiji je pravo svojine ili zaloge. Pravo iz hartije je pravo koje daje
stvarno-pravnom imaocu da može da ostvari neko pravo koje je označeno
na hartiji. HOV se mogu podeliti prema:
1.
sadržaju prava koje je inkorporisano u njima
2.
prema načinu na koji se imalac HOV legitimiše pri ostvarivanju
prava iz hartije.
1.
Vrste HOV prema sadržaju prava su: korporacione, stvarno pravne,
obligacione HOV.
Korporacione HOV
daju pravo članstva u određenoj korporaciji.
Najvažniji korporacioni papiri su akcije (deonice) gde vlasnici istih imaju
pravo na određeni deo profita koji ostvaruje akcionarsko društvo u vidu
dividende.
Stvarno pravne HOV
sadrže neko stvarno pravo na pokretnim ili
nepokretnim stvarima. U ovu vrstu HOV spadaju teretnica (konosman),
skladišnica i drugi.
4
Obligacione HOV
sadrže u sebi neko obligaciono pravo koje po
pravilu glasi na sumu novca. Najznačajnije obligacione HOV su menice i
ček.
2.
Vrste HOV prema načinu njihovog imaoca su: hartije na donosioca,
hartije na ime i hartije po naredbi.
Hartije na donosioca
su one hartije ciji donosilac može da ostvari
pravo koje je sadržano u njima. Tu je donosilac hartije istovremeno i
poverilac.
Hartije na ime
glase na određeno lice koje je označeno u hartiji.
Pravo sadržano u hartiji ostvaruje to lice ili ono na koje je putem
građansko-pravne cesije preneto pravo iz hartije. Kao HOV na ime javljaju
se obveznice raznih zajmova, štedne knjižice koje glase na ime i slično.
Hartije po naredbi
su hartije čiji je prvi imalac označen na samoj
hartiji, a prenose se indosamentom na drugo lice. Kao hartije po naredbi
smatraju se menica i ček na donosioca.
5
c)
Okupacija
– Predstavlja pribavljanje svojine jednostranim aktom
pribavioca na pokretnim stvarima koje je njihov vlasnik napustio,
uzimanjem takvih pokretnih stvari u državinu sa ciljem da se one
prisvoje. Zakonodavac ne daje mogućnost okupiranja nepokretnih
stvari jer one sa napuštanjem prelaze u državnu svojinu od
momenta njenog napuštanja.
d)
Priraštaj
– Stvari koje pripadaju različitim licima, mogu se spojiti
jedna sa drugom, bilo pristankom njihovih vlasnika ili protivno
njihovoj volji. U vezi priraštaja pravi se razlika priraštaja pokretnih i
priraštaja nepokretnih stvari. Priraštaj pokretnih stvari javlja se utri
varijante: spajanje, smeša i prerada.
- Spajanje (incorporatio), postoji u slučaju kada se pokretne
stvari različitih vlasnika spoje u jedinstvenu stvar tako da se iste ne
mogu više razdvojiti bez velike štete ili bez nesrazmernih toškova.
- Smeša (confusio), predstavlja takav priraštaj kada se više
pokretnih stvari sastave od suvih i čvrstih predmeta ili rastopljenih
stvari koje pripadaju različitim licima, ali se tako pomešaju da se iste
ne mogu razdvojiti bez znatne štete ili nesrazmernih troškova.
- Prerada (specificatio), predstavlja način sticanja svojine nad
stvari koji nastaje preradom materijala bez pristanka njenog
vlasnika.
e)
Priraštaj nepokretnosti
– Nastaje prirodnim putem kao što su nanos
(aluvio), otkinuti komad zemljišta (avulsio) i napušteno rečno korito.
Pored prirodnog priraštaja postoje i veštački priraštaji nepokretnosti
kao što su: zidanje i sađenje na tuđem zemljištu.
f)
Pribavljanje plodova
– Savestan držalac, plodouživalac i zakupac
stvari koju daju plodovističe pravo svojine na plodove u trenutku
njihovog odvajanja. Plodovi do njihovog odvajanja sastavni su deo
stvari i pripadaju njenom vlasniku.
g)
Aproprijacija
– Predstavlja sticanje svojine na objektima na
društvenoj odnosno državnoj svojini. Ona može nastati
dodeljivanjem na osnovu zakona, arondacijom i sticanjem po osnovu
administrativne dozvole.
B. Derivativno sticanje svojine
To je sticanje svojine kod koga onaj ko stiče svojinuto svoje pravo
izvodi iz prava predhodnika. Onaj vlasnik koji prenosi pravo svojine yove
7
