FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO - BEOGRAD
S E M I N A R S K I R A D
PREDMET: ORGANIZACIONA KULTURA I PONASANJE
TEMA: ZNACAJ TIMSKOG RADA
PROFESOR, STUDENT,
Prof..
br.indeksa
Januar, 2015 god.
Sadrzaj:
Uvod……………………………………………………………….2
1. Pojam tima I timskog rada……………………………………...2
1.1 Definisanje tima I timskog rada…………………………….3
1.2 Timovi – nastanak I razvoj………………………………….5
1.3 Poredjenje timova I grupa…………………………………..6
2. Timovi u organizacijama……………………………………….8
2.1 Stvaranje timova……………………………………………8
3. Vrste timova I njihova obelezja……………………………….11
Primer…………………………………………………………....14
Zakljucak………………………………………………………...16
Literatura………………………………………………………...17
1
Procesi redizajniranja organizacione structure najveceg broja dobro, funkcionalno
posmatrano, organizovanih korporacija u najrazvijenijim zemljama trzisne ekonomije
stvorili su nove organizacione konstitucije, zasnovane na specijalnim vrstama grupa
poznatim pod nazivom timovi. Smatra se d ace konstitucija organizacionih sistema u
buducnosti biti u osnovi timskog karaktera.
Timski rad se smatra za jedan od najboljih nacina organizovanja rada. Ima indicija da
njegovo vreme tek dolazi I d ace timski rad biti dominantan oblik rada u buducnosti.
Najznacajniji razlozi za takvu pretpostavku su:
Sposobnost brzog prilagodjavanja novonastalim situacijama
Pozitivna iskustva I dosadasnji pozitivni efekti timskog rada
Povecana motivisanost
Privrzenost I odanost medju clanovima tima
Racionalno koriscenje ljudskih resursa u organizaciji
Poboljsana komunikacija I poboljsani medjuljudski odnosi
Smanjenje troskova proizvodnje…
1.1 Definisanje tima I timskog rada
Tim je oblik formalne organizacije zajednickog rada ljudi, koje povezuje misija, cilj,
zadatak I interes. Drugi pak smatraju da se pod timom podrazumeva poseban oblik
formalne organizacije zajednickog rada manjeg ili veceg broja ljudi, koje povezuju
postavljeni zadaci I ciljevi, planirani poslovi I isti ili priblizno isti motive I interesi. U
stranoj literaturi se mogu naci definicije tima poput tih da je tim mala grupa ljudi, sa
komplementarnim vestinama, koji rade prema zajednickim ciljevima za koje se
3
zajednicki smatraju odgovornim. Pojmovno posmatrano, pod timom se moze smatrati
grupa ciji clanovi imaju komplementarne vestine, a okupljeni su oko zakednicke svrhe
ili skupa radnih ciljeva, za cije ostvarivanje su podjednako svi odgovorni. Za tim se
takodje moze reci da je specificna vrsta vestacki organizovane I strukturisane male
grupe koja ima zajednicke ciljeve I interese. Na osnovu svega ovoga dolazi se do
zakljucka da se pod timom podrazumeva poseban oblik organizacije zajednickog rada
veceg ili manjeg broja kompetentnih lica razlicitih sposobnosti I znanja koji imaju
razlicite zadatke, ali isti zadani zajednicki cilj I koji se smatraju odgovornim za svoj rad
I za rad tima.Upravo zajednicki rad I zajednicki cilj predsatavljaju sustinu tima I
timskog rada, jer ukoliko bi clanovi tima imali razlicite ili suprostavljene ciljeve o
uspehu tima bilo bi suvisno I govoriti. Ucinak u timovima zavisi od individualnih
doprinosa I od proizvoda kolektivnog rada. Clanovi tima su cvrsto vezani jedan za
drugog I opredeljeni da podrze uspeh svakog clana ponaosob. Uspeh svakog pojedinca,
uspeh je tima kao celine. Pojedina istrazivanja su pikazala da ukupan rezultat timskog
rada prevazilazi ukupan rezultat rada istog broja pojedinaca, koji nisu timski
organizovani, I do cak 30%. Razlog tome moze biti I povratna informacija koju tim
dobija zahvaljujuci efikasno uspostavljenoj komunikaciji na osnovu koje clanovi tima
mogu brzo I egikasno da reaguju, za razliku od pojedinca, kao I veca fleksibilnost I
hrabrost u procesu organizacionih I drugih promena kroz koje organizacija prolazi s
vremena na vreme.
Ucinak u timovima zavisi od individualnih doprinosa I od proizvoda kolektivnog rada.
Koristeci svoje potencijale u najvecoj meri, clanovi tima postizu vise zajednickim
radom nego sto bi inace mogli sami postici. Timski rad ne podrazumeva strogi
4
