Факултет за инжењерски менаџмент
ТЕМА:
АНАЛИЗА
ДРУШТВЕНО ОДГОВОРНО
Г
ПОСЛОВАЊ
А
ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
ПРЕДМЕТ: ПРИНЦИПИ ИНЖЕЊЕРСТВА И ДИЗАЈНА
Професор: доц. др Јасмина Ђурашковић Студент: Александра Ступар
Aсистент: Јелена Рајковић Број индекса: VS12FIM/2017
Врбас, јун 2018.
4
Неморално и друштвено неприхватљиво пословање појединих мултинационалних
компанија доносило је самим компанијама огромене профите, али је такође почело да
привлачи пажњу јавности. Запошљавање малолетне деце, продаја производа штетних по
здравље, загађивање животне средине само су неки од примера друштвено неодговорног
пословања који су изазвали бурне реакције различитих интересних група.
„
Свако ко има велику моћ у друштву треба да има и велику одговорност“
постала је
прихваћена у теорији менаџмента, али и у пракси предузећа. Менаџмент великих
компанија схвата да само једна непромишљена одлука може довести до нарушавања
репутације предузећа која је годинама изграђивана, тако да се све више рачуна води о
утицају компанија на друштво
2. Појам и настанак концепта друштвено одговорног пословања
Друштвено одговорно пословање предузећа представља један од новијих менаџмент
концепата. Идеје о друштвено одговорном пословању се први пут срећу 1899. године у
раду „Јеванђеље богатства“ Ендруа Карнегија који је први говорио о потреби предузећа да
помаже и унапређује друштво и окружење у коме функционише. Принципи
„доброчинитељства и старатељства“ која је Карнеги заговарао нису наишли на нарочито
одобравање друштва, наиме, много доминантнија је била либералистичка доктрина Адама
Смита, по којој је једина обавеза предузећа да ствара профит, док ће све остало решити
„невидљива рука“ слободног тржишта.
1
Педесетих година ХХ века развија се модеран концепт друштвено одговорног
пословања у коме су кључна питања везана за морална начела и етичко понашање. То су:
сигурност производа, права запослених, могућност напредовања на послу, заштита
животне средине и др. Покрети за остварење људских права и организације за заштиту
животне средине, као и организације за заштиту права потрошача, доста су допринели
развоју концепта друштвено одговорног пословања.
1
Cooper, S. “Shareholder Wealth or Societal Welfare: A Stakeholder Perspective”, New York, 2000
5
Проблеми као што је раст инфлације и незапослености, раст цене нафте, повећавање
трошкова пословања компанија седамдесетих година ХХ века, довело је до повратка
класичном схватању по коме је „једина обавеза предузећа према друштву стварање
профита“.
2
Овакво виђење ствари није наишло на одобравање тадашње јавности.
Привреде које су стејкхолдерски орјентисане остварују већи раст резултата у
последњих 40 година од економија које су акционарски фокусиране. Добар пример је раст
бруто друштвеног производа по глави становника. У акционарски фокусираним
привредама, као што је привреда Сједињених америчких држава просечна стопа раста
била 1,7%, а у Великој Британији просечна стопа раста је у последњих 40 година износила
2%. У привредама које су биле стејкхолдерски орјентисане, просечна стопа раста је
износила 3% у Немачкој, а у Јапану 5,5%. Акционарски фокусиране економије
карактерише много већи степен неједнакости расподеле друштвеног богатства.
Концепт друштвено одговорног пословања прихвата све већи број предузећа, поготово
успешних, јер менаџмент предузећа схвата да одговорно пословање обезбеђује одрживу
конкурентску предност.
„Корпоративна друштвена одговорност, односно друштвено одговорно пословање
представља опредељење предузећа за унапређење добробити заједнице кроз дискрециону,
добровољну пословну праксу на рачун властитих ресурса“.
3
Концепт друштвено одговорног пословања односи се на „меку“, добровољну
саморегулацију коју уводе предузећа како би поправила одређене сегменте који се могу
односити на радну снагу, заштиту животне средине или питање људских права.
Комисија европске заједнице је у књизи аутора Далсруда предложила следећу
општу дефиницију:
„Друштвено одговорно пословање тиче се одговорности које има предузеће и
предузимања мера у оквиру предузећа која превазилазе његове правне обавезе и
економске/пословне циљеве. Те шире одговорности обухватају низ питања, али се обично
резимирају као друштвена и она која се тичу заштите околине – друштвено се односи
2
Фридман, М. „Друштвена одговорност бизниса у повећању профита“, Њујорк Тајмс Магазин, 1970.
3
Котлер, Ф и Ли, Н.; „Друштвено одговорно пословање“, Загреб, 2009.
