Факултет музичке уметности
5. 1. 2013. године
у Београду
Вишња Сташевић
МУЗИЧКИ СЛУХ
семинарски рад
ментор, др Гордана Каран, ред. проф.
1
Музикалност и музицирање
Музикалност
(енг
.
musicality
и фр
.
musicalité
)
1
је урођена музичка способност коју имају
одређени људи и која се испољава кроз различите видове музичке делатности. Музикални
људи имају обдареност за:
интерпретацију
и музицирање
осећај за боју у музици, фразу, фразирање, ритам, динамику, агогику и хармонију),
памћење музичког материјала (музичка меморија),
свирање по слуху,
импровизирање (свирање, певање, компоновање на лицу места - без припреме),
сугестивно преношење личних доживљаја (емоционалног набоја),
различите музичке жанрове (забавна, џез, класична, народна...)
изразиту креативност и стваралачку фантазију
проживљавање музичког садржаја,
понирање у највећу дубину и суштину музике.
Све набројане урођене таленте тешко да може ико да поседује. Неки имају једне, неки
друге. Сигурно је то, да што више поменутих способности музичар поседује - то је
талентованији. За извођача, интерпретатора, неопходна је музикалност.
Музикалност се не може научити, она је дата, присутна је и осети се. Зато је врло
погрешно када се техничко-занатска спретност и увежбаност схвата као музикалност.
Предуслов за музикалност је добар музички слух.
1
Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких терминa
,
Београд, 2008.
2
