појединца   за   влашћу   (понижавањем   других),   осећај   љубоморе,   завист,   мржња....   У
науци   (Конрад   Лоренз)   термином   мобинг   означавало   се   понашање   неких   врста
животиња које се удружују против једног свог члана, када предпоставе да их он нечим
угрожава, нападају га и истерују из заједнице, терајући га понекад у смрт. Сличну
појаву у радној средини Хајнц Лајман је назвао мобингом, одредио је његово обележје
и последице по здравље. Сексуално узнемиравање, игнорисање, исмејавање, претње,
закидање на заради... само су неки од облика злостављања. По својој структури, мобинг
је насртај на част и углед, садржи клетву, увреду и кршење основних људских права,
али није посебно назначен као казнено дело.
Термин МОБИНГ - потиче од глагола TO MOB - насрнути у маси, бучно навалити на
неког и именице  MOB  - која значи руља, гомила, пук светина и израза  MOBBISH  -
простачки, груб, вулгаран. Постоји и велики број термина којим би се мобинг могао
превести   на   српски   језик:   морлано   злостављање,   психолошко   малтретирање,
психолошки   терор…   У   неким   земљама   ЕУ   (Шведска,   Немачка,   Италија…)   термин
мобинг се уопште не преводи.

3.1.

МОБЕР

Под овим термином се подразумевају особе које психолошки, морално,

сексусално и на друге начине малтретирају, злостављају и на све друге начине
покушавају да елиминишу особе за које сматрају да им сметају.
Психолози тврде да су мобери особе са поремећајем личности. То су мање способне,
али моћне особе, без капацитета за љубав, игру, креативност, давање и дељење, као и
емпатију прем другим особама. Њима се лако придружују слабе личности (полтрони) у
страху да не постану жртве мобинга, идентификују се са агресором, стају на његову
страну очекујући личну корист.

Мобери мобингом прикривају немоћ у некој другој сфери свога живота

(најчешће приватног), формирајући око себе групу у којој доказују своју моћ и важност
на рачун жртве. Често, злостављајући, се осаћају инфериорно (иза сваке препотенције
постоји нека импотенција). На тај начин осигуравају доминантну позицију или
склањају, одстрањују оног који им стоји на путу успеха. Неретко то чине из личног
страха да неће бити цењени и да ће сами постати нечија жртва. Неки злостављачи то
раде свесно, са намером да нашкоде другоме и да га присиле да напусти радно место.

Реч је обично о нарцисоидним личностим, које су неспособне за емпатију, али

способне да код других стварају осећај кривице.

Разликујемо два нивоа мобинга: