1. UVOD
1.1. FUNKCIJE VAZDUHA
Vazduh je uslov života živog sveta na planeti. On ima dve osnovne funkcije, to su:
1.Biološka (primarna)i
2.Proizvodna (sekundarna).
Biološka funkcija – vazduh na planeti obezbeđuje život, jer sadrži kiseonik koji je
neophodan za disanje, ugljendioksid neophodan za fotosintezu i azot neophodan za
sintezu biljnih belančevina.
Svim organizmima na Zemlji, uključujući i zeleno rastinje je neophodan kiseonik, koga
najviše ima u atmosferi (oko 1/5 od ukupne količine), dok ga dosta manje ima u vodi jer
se u njoj teško rastvara.Savremeni čovek udahne dnevno oko 11m
3
vazduha.
Proizvodna funkcija – sekundarna funkcija vazduha je proizvodna. Pomoću kiseonika iz
vazduha moguć je proces sagorevanja, u cilju proizvodnje energije (električne i toplotne).
2. SASTAV VAZDUHA
Vazduh koji okružuje našu planetu sastoji se od smeše gasova i raznih primesa u čvrstom,
tečnom i gasovitom stanju. Ove primese (prašina, vulkanski pepeo, čađ, čestice soli i
druge čestice), vodena para i razni gasovi postoje svuda i na svakom mestu u većim ili
manjim količinama.Svojom aktivnošću čovek danas svesno ili nesvesno sve više
zagađuje vazduh. Suv vazduh se sastoji od 78% N
2
i 21% O
2
,ostalih 1% čine primese
CO
2
, SO
2
,O
3
,NO
2
, i dr.
Vazduh se smatra zagađenim ako sadrži materije iznad maksimalno dozvoljenih
koncentracija, koje su štetne za zdravlje ljudi, životnu sredinu i materijalna dobra.
Zagađenost vazduha naziva se i
aerozagađenje.
Aerozagađenje je nastalo još sa pojavom vatre i to od dima i zagušljivih gasova, a dalji
uticaj na zagađenje vazduha imalo je topljenje i obrada metala. Prerada živinog sulfida u
srednjem veku uticala je na zagađenje vazduha sumporom. Masovno zagađenje vazduha
počinje sa većom upotrebom fosilnih goriva, a pre svega uglja. Još u XIII veku, u
Engleskoj su doneti propisi o kontroli zagađenosti vazduha dimom koji su predviđali i
smrtnu kaznu. Ogroman doprinos aerozagađenju daje industrija, a sredinom dvadesetog
veka javlja se problem zagađenja radioaktivnim materijama.
