FAKULTET ZA POSLOVNO INDUSTRIJSKI MENADžMENT
BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
PREDMET: Upravno pravo
Tema: Upravni postupak
Profesor: Student:
Prof. dr Milorad Zarić Nikola Nikolic
Okrobar, 2017
2
САДРЖАЈ
УВОД ...........................................................................................................................
0
3
УПРАВНИ ПОСТУПАК.............................................................................................
0
4
OСНОВНА НАЧЕЛА УПРАВНОГ ПОСТУПКА....................................................
0
5
НАДЛЕЖНОСТ...........................................................................................................
0
8
УЧЕСНИЦИ У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ..............................................................
0
8
-ГЛАВНИ УЧЕСНИЦИ.....................................................................................
0
9
-ЕВЕНТУАЛНИ УЧЕСНИЦИ..........................................................................
0
9
-СЛУЧАЈНИ УЧЕСНИЦИ................................................................................
0
9
СТРАНКА....................................................................................................................
0
9
-СТРАНАЧКА СПОСОБНОСТ........................................................................
10
-ПРОЦЕСНА СПОСОБНОСТ........................................................................... 10
-СТРАНАЧКА ЛЕГИТИМАЦИЈА...................................................................
10
ЗАСТУПАЊЕ СТРАНКЕ У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ......................................... 11
-ПРИВРЕМЕНИ ЗАСТУПНИК........................................................................
11
-ЗАЈЕДНИЧКИ ПРЕДСТАВНИК, ОДНОСНО ЗАЈЕДНИЧКИ....................
ПУНОМОЋНИК
11
12
ОПШТЕЊЕ ОРГАНА И СТРАНАКА.......................................................................
12
-ПОДНЕСЦИ У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ...................................................
12
-ПОЗИВАЊЕ......................................................................................................
13
-ЗАПИСНИК....................................................................................................... 14
-ДОСТАВЉАЊЕ................................................................................................
15
-РАЗГЛЕДАЊЕ СПИСА И САОПШТАВАЊЕ У ТОКУ ПОСТУПКА.......
17
РОКОВИ........................................................................................................................ 17
ПОВРАЋАЈ У ПРЕЂАШЊЕ СТАЊЕ........................................................................ 18
ОДРЖАВАЊЕ РЕДА................................................................................................... 19
ТРОШКОВИ ПОСТУПКА.......................................................................................... 19
ПРВОСТЕПЕНИ ПОСТУПАК................................................................................... 20
ПОСТУПАК ДО ДОНОШЕЊА РЕШЕЊА............................................................... 21
РЕШЕЊЕ....................................................................................................................... 24
ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................. 26
Л И Т Е Р А Т У Р А……………………………………………………………….... 27
4
УПРАВНИ ПОСТУПАК
Управни поступак представља прецизно утврђена правна правила помоћу којих
се обезбеђује и врши остваривање, односно реализација материјално-правних прописа
управно-правне природе. Управни поступак представља својеврстан вид одлучивања о
правима, обавезама и правним инересима појединаца, правних лица и других субјеката.
Општи циљ је примена (извршавање) норми објективног права, како би се у
сваком појединачном случају реализовао, односно заштитио одговарајући јавни интерес,
али и остварила заштита индивидуалних права и правних интереса грађана и
организација, што је у ствари посебан циљ овог поступка. Тај посебан циљ сједињен је са
наведеним општим циљем-заштита јавног интереса.
Према Закону о општем управном поступку („Службени лист СРЈ“, број 33/97 и
31/2001 и „Службени гласник РС“, број 30/2010) постоје две врсте управног поступка:
општи управни поступак и посебни управни поступак
Општи управни поступак обухвата скуп правила поступања за решавање
појединих управних ствари које се могу применити за поступак и рад државних органа,
управних органа и општине кад на основу закона обављају послове државне управе.
Према Закону о општем управном поступку дужни су да поступају предузећа и
установе и друге организације, кад у вршењу јавних овлашћења која су им поверена
законом решавају о правим и обавезама или правним интересима појединца, правног
лица или друге странке, као и кад обављају друге послове утврђене Законом о општем
управном поступку.
Наиме у Закону о општем управном поступку је наведено да су предузећа
(друштва) установе и друга правна лица дужна да поступају по Закону о општем
управном поступку у обављању јавних овлашћења која су им поверена законом или
прописом градског или општинског већа решавају о управним стварима, односно о
предметима, правима и обавезама или правним интересима физичких или правних лица
или других странака.
Иако су правила садржана у Закону о општем управном поступку примењива за
решавање бројних управних ствари у многим областима друштвеног живота, ипак је
било нужно оставити могућност да се за поједине управне области пропишу извесне
процесно-управне норме специфичне за ту област. Већина правила из Закона о општем
управном поступку могу се примењивати у свим управним областима, па се стога
прописивање појединих просецно-правних норми ван Закона о општем управном
поступку може односити на поједина питања управног поступка за одређену управну
област.
Посебни управни поступци обухватају процесно правна правила (надлежност,
форме аката, радње, извршавање и слично) која се обично садржана у закону који се
регулише рад неког органа или материја у одређеној управној области (царинска служба,
унутрашњи послови, доприноси и порези, просторно уређење и друго). Ови посебни
управни поступци нису потпуни, већ само уређују она питања поступка која је нужно
уредити друкчије нео што су уређена у Закону о општем управном поступку због
природе управних ствари у појединим областима друштвеног живота. На сва остала
питања која се не уређују посебним управним поступком примењују се општа правила
поступка задржана у Закону о општем управном поступку.
5
Према томе поједина питања поступка због специфичне природе ствари у
одређеним управним областима могу се посебним законом уредити друкчије него што су
уређена Законом о општем управном поступку, ако је то неопходно.
За правилно решавање о одређеној управној ствари битно је примењивање
посебних правила поступка као и правила из Закона о општем управном поступку у свим
питањима која нису друкчије уређена посебним законм.
То значи да друкчије регулативе поступања по решавању у управним стварима
почива на три законске претпоставке:
1. Да посебна правила уређују поједина питања поступка која не могу бити
супротна начелима Закона о општем управном поступку;
2. Групе посебних правила морају се односити на одређену управну област и то
само уколико је посебна регулативе због специфичности одређене управне
области неопходна да би се у њој могло поступити (у питању је „изузетна“
регулатива);
3. Одступање од одређених норми општег управног поступка може се вршити
само законом, а не и подзаконским прописима.
Однос између општег и посебних управних поступака постављен је тако што се
у посебним управним областима првенствено примењују правила посебних закона
којима се на прилагођен начин регулишу само поједина питања управног поступка, док
се у погледу свих осталих питања која нису посебна примењују правила ЗУП-а.
OСНОВНА НАЧЕЛА УПРАВНОГ ПОСТУПКА
Основна начела општег управног поступка представљају општа правила на
којима се заснива целокупни управни поступак. Њихов циљ је остваривање и заштита
јавног интереса, као и правних интреса и права грађана и њихових организација.
Сви органи који воде управни поступак обавезни су, у примени материјално-
правних правила и одговарајућих одредби Закона о општем управном поступку које
регулишу поједина процесна питања, полазити од његових основних принципа. Они су
основа и правац за тумачење и примену појединих одредби Закона о општем управном
поступку. Њима се дају опште смернице које представљају оквир примене правила
општег управног поступка. Основна начела представљају општа правила за
конкретизацију и разраду, па и тумачење псорних правила управног поступка. Она
представљају оријентацију и гаранцију за правилну примену материјалноправних
прописа у решавању конкретних ствари, као и гаранцију странкама да се њихова
легитимна права и интереси бити заштићени на одговарајући начин.
Повреда основних начела општег управног поступка представља повреду
правила управног поступка.
Основна начела управног поступка која су утврђена Законом о општем управном
поступку су:
-
Начело законитости
-
Начело заштите права грађана и заштите јавног интереса
7
Овлашћено службено лице самостално утврђује чињенице и околности и на
основу утврђених чињеница и околности примењује прописе на конкретан случај.
Начело двостепености у решавању
(право на жалбу)
- Против решења
донесеног у првом степену странка има право на жалбу.
Само законом може се прописати да у појединим управним стварима жалба није
допуштена, и то ако је на други начин обезбеђена заштита права и правних интереса
странке, односно заштита законитости.
Против решења донесеног у другом степену жалба није допуштена.
Начело правноснажности решења
- Решење против кога се не може изјавити
жалба нити покренути управни спор (правноснажно решење), а којим је странка стекла
одређена права, односно којим су странци одређене неке обавезе може се поништити,
укинути или изменити само у случајевима који су предвиђени законом.
Начело економичности поступка
- Поступак се мора водити без одуговлачења и
са што мање трошкова за странку и друге учеснике у поступку, али тако да се прибаве сви
докази потребни за правилно и потпуно утврђивање чињеничног стања и за доношење
законитог и правилног решења.
Начело пружања помоћи странци
- Орган који води поступак стараће се да
незнање и неукост странке и других учесника у поступку не буду на штету права која им
по закону припадају.
Употреба језика и писма у поступку -
Орган води поступак на српском језику
екавског или јекавског изговора и у том поступку користи ћирилично писмо, а латинично
писмо - у складу са законом. На подручјима на којима је, у складу са законом, у
службеној употреби и језик одређене националне мањине поступак се води и на језику и
уз употребу писма те националне мањине.
Ако се поступак не води на језику странке, односно других учесника у поступку,
који су држављани Републике Србије, обезбедиће им се преко тумача превођење тока
поступка на њихов језик, као и достављање позива и других писмена на њиховом језику и
писму.
Странке и други учесници у поступку који нису држављани Републике Србије
имају право да ток поступка прате преко тумача и да у том поступку употребљавају свој
језик.
