SADRŽAJ:
1.0
Uvod...........................................................................................3
2.0
Dupljari- Phylum Cnidaria...............................................................4
2.1
Classis Hydrozoa..........................................................................9
2.2
Classis Scyphozoa.......................................................................10
2.3
Classis Anthozoa
.......................
11
3.0 Zaključak........................................................................................13
4.0 Literatura...................................................................................14
S t r a n i c a | 3
1.0 Uvod
Dupljari su vodeni organizmi, uglavnom morski, ređe slatkovodni. Neki žive sedeći, drugi slobodno
plivaju. Većina njih su individualne jedinke, ali postoje i one vrste koje karakteriše formiranje kolonija.
Veoma se razlikuju po veličini. Na primer, neke vrste hidre dostižu veličinu od samo 1-1,5 cm, dok hidroid
Branchiocerianthus imperator
biti veličine do 2,5 m, sciphomedusa Cianea polaria do 2 m u prečniku (sa pipcima do 30 m dužine),
sifonophora Apolemia može biti duga do 3 m, a kolonijalni koralni polip Cirripathea dostiže 6 m visine.
Boja tela je takođe veoma različita. Neki hidroidni polipi, sifonofori, Octocorallia (Alcionacea,
Gorgonacea, Penatulacea), Hekacoralia (Actinaria), zatim deo scifomeduze, mogu biti obojeni veoma živo
u svim bojama spektra: crvenoj, narandžastoj, plavoj, golubije plavoj, ljubičastoj, crnoj. , crna , zelena.
Neki od njih ne mogu da promene boju. Mnogi hidromed i scifomed e su prilično prcne. Neki hidropolipi i
sifonofos luminesciraju.
Do danas je opisano oko 9.000 vrsta. Cnidaria se sastoji od tri velike grupe: Hidrozoa, Sciphozoa,
Anthozoa.
Grupa Hidrozoa obuhvata najprimitivnije šupljine; neke od njih su usamljene i imaju samo polipoidni
oblik (kao što je hidra), druge imaju polipoidni oblik (koji obično stvara kolonije) i oblik meduze koje se
smenjuju kao dve generacije, a neke, uostalom, imaju samo oblik meduze bez promena generacije. Obično
polipoidne faze žive unutar kolonija
Grupa Sciphozoa obuhvata udubljenja u kojima dominira oblik meduze dok
polipoidna forma svedena na mali polipoidni oblik skifostoma koji nizom poprečnih deoba (strobulacija)
formira mlade meduze, tzv. vatra. U poređenju sa hidromeduzama, scifoidne meduze su veće (obično 2-40
cm u prečniku, ali postoje vrste koje dostižu prečnik od 2 m sa pipcima dužine 10-15 m), često upadljivo
obojene.
Grupu Anthozoa karakteriše polipozna organizacija. Po izgledu podsećaju na hidroidne polipe, ali je
njihova organizacija složenija, očigledno u smislu diferencijacije gastrovaskularne šupljine i muskulature.
Gastrovaskularna šupljina je radijalno raspoređenim septama podeljena na jedan centralni deo i više
perifernih komora. Slobodne ivice septa su prekrivene žlezdanim i zametnim ćelijama (označene kao
mezenterične niti); ove formacije proizvode enzime za ekstracelularno varenje.
Seminarski
rad
S t r a n i c a | 5
Kod dupljara se po prvi put u okviru zivotinjskog sveta srećemo sa naznakama trolsojne
telesne organizacije, koja je uobicajena kod svih visih zivotinja.
Spoljasnji sloj ektodermis i unutrasnji sloj endodermis su dobro diferencirani, ali sredisnji
sloj mezogleja moze biti predstavljen ili samo necelijskom membranom (baznom
laminom) ili zadebljanom acelularnom masom unutar koje se nalaze ameboidne celije.
Crevo Cnidaria ne predstvalja kompletnu cijev sa ustima i analnim otvorom, vec bi se pre
moglo reci da se ovde srecemo sa jednom vrstom meska koji se odlikuje prisustvom jednog
otvora i ciji ogranci zalaze u tentakule. Na taj nacin, ovaj otvor ima i funkciju unosenja
hrane i izbacivanja produkata metabolizma.
Sl.2
Vrlo cesto se crevna duplja Cnedaria oznacava i kao gestrovaskularna duplja, jer ima
funkciju varenja hrane, transporta produkata varenja i nepotrebnih produkata matabolizma
(
gaster
=zeludac,
vas
=sud,krvni).
Postoje dva osnovna plana telesne organizacije dupljara: polip i meduza. Ova dva oblika su
u osnovnom planu građe međusobno veoma slicni i evolutivno mogu biti izvedeni jedan od
drugoga.
Disanje i ekskrecija su vrse difuzijom preko povrsine tela ali i gastrovaskularne duplje.
Kod dupljara prvi put dolazi do diferenciranja nervnih celija koje su difuzno raspoređene
nadrazaj se prenosi u svim pravcima. Kod meduza se javljaju i receptori za primanje
svetlosnih drazi kao i organi cula ravnoteze (statocisti).
