Anri Fajol – Mogućnosti implementacije saznanja u bezbednosnom menadžmentu

Anri Fajol – Mogućnosti implementacije saznanja u bezbednosnom menadžmentu

ANRI FAJOL – OTAC MENADŽMENTA  
Jedno vreme se smatralo da je Amerika zemlja iz koje potiče menadžment. To se vezuje za 1886. Godinu kada ga je Henri Taun predsednik amerićkog društva opisao kao potrebu da se ostvare najbolji rezultati, do kojih se može doći ukoliko rad bude pod kontrolom osoba koje su dovoljno stručne i poseduju znanje iz svih bitnih oblasti. Iz ovog razloga nastanak menadžmenta se vezuje za Frederika Tejlora jer je on prvi primenjivao naučne metode za racionalizaciju i povećanje produktivnosti rada. On je, radeći kao inženjer, proučavao organizaciju u nastojanju da je unapredi. Stvorio je čitav pristup pomsatranja menadžmenta kroz normiranje i oblikovanje radnog mesta. Četiri preduslova za njegov pristup svode se na naučno biranje ljudi, obučavanje radnika na naučnim osnovama, motivisanje zaposlenih i uklapanje čoveka u njegovo radno mesto. Dokazivao je i pokazivao da ispunjenjem ovih preduslova produktivnost ostvaruje značajan skok, a radnici ulažu više od pukog mehaničkog rada. Ako se dublje zađe u tematiku može se primetiti da prvi temelji menadžmenta ipak se nalaze u Evropi. Delo Francuza Anrija Fajola “Opšti i industrijski menadžment” objavljeno je 1916. Godine u Parizu. Istoimena knjiga je dosta kasnije objavljena u Americi, interesantno je to da je ova knjiga u Beogradu objavljena 1920. Godine, dok je Tejlorova knjiga objavljena tek 1967.godine. ukoliko se pristupi detaljnom čitanju knjige može se primetiti da je Anri Fajol u svojoj knjizi mnogo detaljnije opisao sve aspekte funkcije administracije u preduzeću i tako postavio osnove današnjeg menadžmenta. Fajol se mnogo sveobuhatnije bavio konkretnim pitanjima menadžmenta i organizovanja preduzeća kao jedne celine sa svim svojim elementima. Njegovi najvažniji doprinosi sastoje se od: definisanja funkcije u preduzeću, opis menadžerske funkcije, određivanje potrebnih sposobnosti za obavljanje funkcija, opis četrnaest principa, opis pet elemenata administracije: predviđanje, organizacija, komandovanje, koordinacija i kontrola. Zbog svih ovih doprinosa Anri Fajol se smatra ocem menadžmenta.

 
DEFINICIJA ADMINISTRACIJE
Svi radovi koji postoje u kako industrijskim tako i u bezbednosnim organizacijama mogu se podeliti u 6 funkcija, a to su: tehnička funkcija  koja predstavljaju primenu tehničkih i tehnoloških znanja kad je u pitanju bezbednost lica i objekata, komercijalna funkcija koja je takođe veoma značajna jer bez obzira koliko neko dobro obavlja poslove bezbednosti lica, objekata gotovo je nemoguce znati za to ukoliko oni nisu dobro publikovani javnosti i budućim klijenitma. Koliko god je moguće treba predvideti unapred sve i u tom pravcu stvoriti kombinacije i veze. Sledeća svakako bitna je finansijska funkcija, ništa se ne može sprovesti bez nje, jer je taj finansijski aspekt neophodan za bilo kakave aktivnosti u organizaciji. Mnoge organizacije nestaju sa tržista jer ne uspevaju da dobro  isplaniraju svoje rashode koji svakako moraju biti niži od prihoda da bi se moglo reći da organizacija posluje sa pozitivnim saldom. Kada govorimo o sledećoj a to je bezbednosna funkcija svaka organizacija tako i ona koja se bavi bezbednošću mora dobro da zaštiti sopstvenu imovinu ( u koju spadaju objekti, oprema, tehnička sredstva, zemljište i sl.)  od svih mogućih negativnih aktivnosti kao sto su: krađe, požari, elementrarne nepogode. Ovo je veoma značajna funkcija i može se porediti sa psom čuvarom koji nikad ne spava, tu spadaju mere predostrožnosti koje moraju da misle i nekoliko koraka unapred. Računovodstvena funkcija može se porediti sa čulom vida organizacije, jer ona treba da nam u svakom trenutku pokaže u kakvoj je stanju preduzeće, gde ide i kako stoji. Ova funkcija nam daje obaveštenje o ekonomskoj situaciji organizacije. Poslednja je administrativna funkcija, ali nikako najmanje bitna. Ona je mozak svega ona ima zadatke da spremi opšti program za rad, da obrazuje snagu, da dovede u uzajamnu vezu sve snage preduzeća  i da ih uputi na uzajamno harmonijsko delovanje. Administrirati znači predvideti, organizovati, komandovati i kontrolisati. Predvideti znači ispitati budućnost i prema tome spremiti program rada; organizovati znači obrazovati dvogubi organizam preduzeća, materijalni socijalni; komandovati znači, učiniti da sav personal funkcioniše, dela; koordinirati znači povezati sve poslove i radnje i uzajamno ih ujediniti, znači harmonijski svezati sve radnje, dejstva i naprezanja; kontrolisati znači voditi računa i bdeti nad svim poslovima, tako da se oni završavaju po utvrđenim projektima, pravilima, predračunima i naređenjima. Sve ove navedene funkcije i njihovo zajedničko delovanje dovode do toga da imamo organizaciju koja ima dobar menadžment.