Carina i vancarinska zaštita

Trgovinska politika predstavlja skup instrumenata kojima se ostvaruju ciljevi spoljne trgovine i privredne saradnje sa svetom.Ti ciljevi su:
Pozitivan uticalj na proizvodnju i zaposlenost
Smirivanje cene i stablizacija ekonomskih tokova uopšte
Ostvarivanje poželjnog stanja u platnom bilansu
Kraljni cilj jeste da ostavarivaju slobodne spoljne trgovine i održavanje konvertibilnosti nacionalne valute. Postoje advekvativne mere spoljnetrgovinske politike u sistemu liberalizam takođe i u sistemu protekcionizam, međutim u slobodnoj trgovini postoji mnogo manjih mera. One su više svojstvene sistemu protekcionizma-zaštita domaćeg tržišta.
Oblici zaštite domaćeg tržišta ispoljavjuju se u okviru mera spoljnotrgovinske politike. One se mogu podeliti na:
Mere koje direktno utiču na cene – carine i izvozne premije
Mere koje direktno utiču na količine – kontingenti, kvote, dozvole i zabrane izvoza i uvoza
Ostale mere- monopoli, državne trgovine, damping itd.
Carina predstavlja obevezu uvoznika, eventualno izvoznika da u momentu kad roba prelazi nacionalni granicu plati propisanu sumu novca u korist države. Nejcešće je reč o uvoznim i izvoznim carinama. Vrste carine:
Autonomne i ugovorne – ovde postoji određivanje carine na dva načina što zavisi da li je država samostalno utvrđuje onda se zove autonomna carina ili u sporazumu sa drugim državama onda se zove ugovorne carine.
Maksimalne i minimalne – obično se carinska tarifa sastoji od dve kolone, u jednoj koloni nalaze se maksimalne a u drugoj minimalne carine.