4
улоге и границе родитељства и васпитања детета, упућујући им често контрадикторне и
нејасне поруке. Сазнања, ставови и пракса које су родитељи стицали кроз лично искуство,
чак и када су високофункционални, често више нису довољан ослонац у подизању и
васпитању потомства у измењеним околностима.
У разматрању савремене васпитне праксе, савремена педагогија истиче породично
васпитање као фундаментално. Наиме, сређене породичне прилике и љубав према деци су
врло важан фактор од кога зависи душевно здравље детета и на коме се темељи осећање
сигурности и спокојства. Веома важан педагошки захтев је спојити ту љубав са обавезама и
дужностима детета у испуњавању његових обавеза. То је основа за учвршћивање правилног
ауторитета родитеља у породици. У тесној вези са питањем ауторитета родитеља је и
питање атмосфере у породици. У нездравој породичној атмосфери деца су раздражљива,
напрасита, дрска, слабо уче, губе самопоуздање и веру у људе. Из поменутих разлога,
емоционална атмосфера у породици треба да буде ведра, пријатна и људска, без напетих
ситуација. Њу карактерише узајамна љубав међу родитељима, њихова међусобна пажња,
преданост, као и стална тежња да једно другоме и деци учине живот у породици
садржајнијим и лепшим.
1. РОДИТЕЉСТВО – ПОЈАМ И ОДЛИКЕ
Родитељство представља захтевну и тешку улогу која, сем задовољавања основних
дететових потреба, као што су одећа и храна и физичка сигурност, укључује и васпитање
детета. Васпитање детета захтева много љубави, стрпљења и самоконтроле. Није довољно
само да родитељ воли своје дете, већ је неопходно да зна шта се догађа док дете учи, као и да
уме да га подстиче, усмерава и да контролише поменути процес (Pascoletti, 2015).
Родитељство обухвата:
-
доживљај родитељства,
-
родитељску бригу и заштиту,
-
родитељске поступке, активности и понашање, и
-
родитељске стилове (Čudina-Obradović & Obradović, 2006).
5
Сам доживљај родитељства тиче се одлучивања за децу, прихватања родитељске улоге,
редефинисања властитих циљева и вредности због емоционалног и материјалног улагања,
као и доживљај развоја детета и његовог и успеха. Родитељска брига и заштита усмерена је
ка рађању деце, њиховој заштити и бризи за њихово одржавање, живот и развој, као и
вођење и помагање око њиховог развоја. Родитељски поступци, активности и понашање
тичу се намерних поступака и активности које родитељи спроводе како би остварили све те
циљеве. Родитељски васпитни стилови су збир емоционалних прилика у којима се доносе
различите породичне одлуке, али у то спадају и родитељске вредности и ставови које
родитељи имају према детету.
Сам квалитет родитељства зависи од особина родитеља, особина самог детета и од околине
у којој се одвијају односи између родитеља и деце (Čudina-Obradović & Obradović, n.d.).
Субјективан доживљај родитељства укључује родитељско задовољство, захтеве и стрес у
оквиру родитељске улоге, али и осећај родитељске компетенције. То значи да се поменути
доживљај тиче задовољства родитеља односом на релацији родитељ-дете, задовољства
самим понашањем детета, стрес који потиче од родитељске улоге и родитељев осећај везан
за то у којој мери је успешан и способан као родитељ. Отуда је јасно да субјективни
доживљај компетентног родитељства базиран на позитивним самопроценама родитеља
утиче на родитељске поступке који креирају емоционално окружење пожељно за повољан
развој детета.
Традиционално схватање родитељства поистовећује се са мајчинством јер је оно биолошки
утемељено и нераздвојан је део жениног идентитета, док се за очеве сматра да им је улога у
оквиру родитељства материјална и психолошка подршка мајци (Čudina-Obradović &
Obradović, n. d.). Савремено родитељство одбацује традиционалне друштвене притиске и
стереотипе о мајчинству и очинству као и родно подељене улоге у домаћинству, и појам
родитељства одређује као равноправно родитељско партнерство. Уз помоћ заједничког
родитељства најлакше ће се избећи неповољни породични односи, а допринеће добром
доживљају родитељства код оба родитеља.
Најважнији васпитни циљеви родитељства се односе на подручја функционисања и
постизања специфичних вештина и развијање дететових особина као што су мотивација,
самосталност и знатижеља. Ужи васпитни циљеви се разликују у зависности од културе у
