системима   у   оквиру   електронске   управе,   Управа   царина   је   направила
значајан   искорак   ка   дигиталној   трансформацији   свог   пословања.
Интеграцијом   различитих   модула   и   база   података   омогућено   је   да   се
царински   поступци   обављају   брже,   ефикасније   и   уз   мању   могућност
грешака.   Истовремено,   овакви   системи   обезбеђују   бољу   контролу   над
протоком робе, транспарентност у раду службеника и доступност података
у реалном времену, што је посебно важно у контексту борбе против шверца,
прања новца и других облика економског криминала.

Значај анализе информационих система Управе царина Републике

Србије   огледа   се   у   потреби   да   се   идентификују   предности,   изазови   и
могућности за њихово даље унапређење. С обзиром на то да су царински
поступци   високо   регулисани   и   зависе   од   прецизности   и   поузданости
података, од посебног је значаја испитати у којој мери постојећи системи
омогућавају   оптимално   функционисање,   међусобну   интегрисаност   и
подршку   процесима   одлучивања.   Осим   тога,   у   условима   све   бржег
технолошког развоја и дигитализације јавне управе, од кључног је значаја
анализирати и усклађеност домаћих решења са европским

стандардима

и смерницама, нарочито у контексту приступања Србије Европској унији.

Циљ овог рада је да се пружи свеобухватна анализа информационих

система Управе царина Републике Србије, са посебним освртом на њихову
улогу у модернизацији царинских процедура, унапређењу ефикасности и
подршци дигиталној трансформацији јавне управе. Истовремено, рад ће
указати на могуће правце даљег развоја и оптимизације постојећих
решења, као и на значај континуираног улагања у људске и технолошке
ресурсе који су неопходни за њихово успешно функционисање. На тај