Intelektualni kapital u industrijskom menadžmentu

UVOD
Intelektualni kapital, je sve ono što postoji u ljudima, ili proizilazi od ljudi. U ovaj resurs spadaju individualna znanja i veštine, norme i vrednosti, kultura i ponašanje zaposlenih, baze podataka, metodologije, standardi i procedure, licence, brendovi. Često se naziva nevidljivim kapitalom, želeći da se na taj način napravi razlika u odnosu na vidljivi, odnosno materijalni kapital. Intelektualni kapital se nalazi u glavama ljudi. On nije svojina organizacije, odnosno nije pod kontrolom menadžmenta i ne može biti predmet prometa. Navedena činjenica je logična, jer je znanje jedina privatna svojina koju čovek ima. Intelektualni kapital je ono što odlazi iz organizacije, nakon završetka radnog vremena, a to je najvredniji deo organizacije. Intelektualni kapital je važan pri stvaranju, funkcionisanju, održavanju, ostvarivanju profitabilnosti i pri rastu i razvoju.
Poslednjih godina ovog veka, intelektualni kapital zauzima značajno mesto kao osnovni resurs koji kompanijama treba da obezbedi konkurentnu prednost. Kompanije koje budu naučile da upravljaju znanjem kao alatom budućnost, mogu sebi da predvide veoma svetlu budućnost. Znanje je vrednost moćnije od prirodnih resursa, ogromnih fabrika ili mnoštva bankovnih računa. U svim poljima poslovanja uspeh mogu postići kompanije koje imaju nejbolje informacije, ali koje istovremeno znaju najbolje i najefikasnije da ih iskoriste i upravljaju njima.
Intelektualni kapital delimo u tri grupe:

1. Ljudski kapital ili individualna kompetencija je sposobnost koji uključuju iskustvo, veštine i sposobnosti,
odnosno kompetencije ljudi, sposobnost učenja i sposobnost menadžmenta.
2. Strukturni ili interni kapital koji podrazumeva poslovne procese, kulturu, uključuje patente, tržišne marke i zaštićena prava, čuvanje znanja u bazama podataka i listama potrošača, dizajn i kapacitet informacionog sistema.
3. Tržišno zasnovan ili eksterni kapital koji uključuje profitabilnost i lojalnost potrošača, snagu marke, licence i franšize.

Menadžment intelektualnog kapitala je često povezan sa razvojem znanja, a nekada sa moćima znanja. Koncept organizacije učenja izgleda da je u Velikoj Britaniji bio prethodnik upravljanja znanjem. Japanske kompanije stalno povećavaju tržišnu vrednost svojih akcija, putem menadžmenta znanja. Za Japance znanje znači mudrost.

KLASIFIKACIJA INTELEKTUALNOG KAPITALA

Intelektualni kapital se deli na nekoliko kategorija. Prema najčešćoj klasifikaciji, intelektualni kapital obuhvata 2 kategorije, odnosno 2 grupe neopipljivih resursa. Intelektualni kapital čine:

•  ljudski kapita koji se još naziva humanim kapitalom
•  strukturni kapital;

 
LJUDSKI KAPITAL

Ljudski kapital ili kako se još naziva humanim kapitalom dešinišemo ga kao kombinacijom znanja, veština sposobnosti i inovacijom zaposlenih u kompaniji koja im omogućuje da izvrše svoje radne zadatke. Ljudski
kapital predstavlja znanje, veštine i iskustvo koje povećava radnu sposobnost. Zaposleni nisu po definiciji nisu ljudski kapital, oni to postaju tek kada svoje veštine i zanje transformišu u dela koja sa u skladu sa strategijom poslovanja kompanije. Zaposleni doprinose stvaranju materijalne ili kako još nazivamo nematerijalnih vrednosti koja su za korist firme.
Ljudski kapital predstavlja sposobnost da zaposleni na osnovu svog znanja koriste rešenja u cilju ispunjenja očuvanja kompanije, fleksibilnosti, tolerantnosti, motivisanosti, sposobnosti za timski rad, sposobnosti za učenje, lojalnosti i dr. Važno je reći da deo intelektualnog kapitala, posle završetka radnog vremena napušta kompaniju. U knowedge-intensive kompanijama, koje su poput Microsofta, stučnost, kreativnost, inovacije, motivisanost i angažovanost zaposlenih, sa osnovnim ciljem stvaranja vrednosti za svoju kompaniju, jeste ključni stvaraoc vrednosti i njen najveći kapital.
Sve ono što je u glavama zaposlenih neprikosnoveno je vlasništvo pojednica, kompanije ne mogu posedovati svoj ljudski kapital, odnosno nisu vlasnici tog ljudskog kapitala. Kompanija može raspolagati kompetencijama zaposlenih samo dok su vlasnici ovih kompentencija zaposleni u toj kompaniji, jer se tada
rezultati njihovog intelektualnog rada isključivo pripadaju kompaniji. Ukoliko kompanija želi da zadrži kompetencije (tj. mišljenje) zaposlenih unutar kompanije, neophodno je da ih sačuva kao informacije u bazama podataka ili da ih ugradi u nove metode, nove proizvode i usluge, nove organizacione strukture odnosno u znanje, vizije ideje, veštine, planove i dr. To su jedini načini da kompanija postane deo ljudskog kapitala.
Humani kapital predstavlja zaposlene sa celokupnom raspodelom individualnog i kolektivnog znanja, sposobnost, stavova, ponašanja, iskustva i emocija. Zaposleni nisu sami po sebi humani kapital za poslodavca nego to postaju onda kada svoja znanja i sposobnosti transformišu u dela koja doprinose stvaranju vrednosti za preduzeće.
Kompanije širom sveta se trude da profesionalne kompentencije svojih zaposlenih pretvore u kolektivno znanje koje ostaje u vlasništvu kompanije i kada neki od zaposlenih napusti kompaniju.