Isparavanje u prirodnim uslovima

Isparavanje

Proces uklanjanja tečnosti iz neke smeše putem njenog zagrevanja naziva se isparavanje. Ovo je takođe i čest proces u prirodi, kada se, npr. voće ili povrće ostavi na suncu, ono će se vremenom osušiti. Oguljena jabuka će požuteti ako je ostavimo na suncu. U hemiji se isparavanje koristi kako bi se tečni deo odvojio od čvrstog rastvora. Isparavanje je proces koji obuhvata samo mali procenat ukupne količine tečnosti i događa se prirodno, na temperaturama dosta nižim od tačke ključanja. Ključanje se odvija na 100 i više stepeni Celzijusa a isparavanje je moguće čak i na temperaturama nešto višim od pedesetak stepeni.

Nastanak isparavanja
Do isparavanja dolazi kada molekuli ili atomi najveće energije neke tečnosti sa njene površine raskidaju međumolekulske veze sa ostalim molekulima ili atomima, te bivaju otpušteni u okolinu. Pri tom otpuštanju smanjuje se temperatura tela koje isparava. Isparavanjem velikih vodenih površina (mora i okeana) dolazi do kruženja vode u prirodi, to se dešava svakodnevno. Sve počinje od malih bara i potoka koji se kasnije ulivaju u manje reke koje se spajaju u jednu veću reku te se ona uliva u more. U toku par dana voda se konstantno isparava i nakon što nastanu oblaci sa dovljno vode, počinje padati kiša, nastala od one iste vode koja teče pomenutim rekama i morima. Ogromna količina vode u učestvuje tom ciklusu. Oko 1,4 milijarde km3 vode se nalazi na zemlji! Nešto više od 97% ove količine je morska voda, ali isparavanjem se so ne prenosi u atmosferu tako da ta činjenica ne utiče na karakteristiku kiše koja pada na površinu zemlje. Neslana voda, dakle potencijalno pogodna za piće, se nalazi u polovima, jezerima i rekama kao i ispod površine zemlje.

Primeri isparavanja
Prilikom tuširanja hladnom vodom naše dotada toplo telo gubi temperaturu, a hladna voda postaje toplija zbog velike temperature našeg tela. Lako nam je objasniti osveženje koje osećamo nakon kiše. Naime, tokom dana ulica se zagreva a kada sunce zađe ona se hladi. Sve tečnosti i sva tela isparavaju, pa se tako može desiti da kiša počne padati tokom dana, dok je sunce još jako, pa kiša hladi užareni asfalt i oseća se osveženje.

Specifična toplota isparavanja
Pri isparavanju tečnosti troši se energija. Ona se oduzima od okoline, ali i od same tečnosti, tj. troši se njena unutrašnja energija, pa se tako smanjuje njena temperatura. Energija koja se utroši za isparavanje 1 kg tečnosti naziva se specifična energija (toplota) isparavanja. Ova vrednost je visoka kod vode jer se u toku procesa moraju razbiti
vodonikove veze