Konstitucioni i sportski tipovi

UVOD

Ovaj seminarski rad nema naučno-istraživački karakter, već se njegov cilj ogleda u objedinjavanju svih znanja o ovoj oblasti u jednu celinu.Što se tiče konstitucije čoveka, njom se bave biološke nauke. Posebnu pažnju u izučavanju ove oblasti posvećuje antropologija kao i sportska medicina, tako da se odgovori na ovu temu mogu pronaći u literaturi koja se bavi antropologijom, kineziologijom, sportskom medicinom, genetikom…
Svojstva koja čine izučavanje karakteristika ljudskog organizma i osobina njegovog razvoja su: morfološka, fiziološka, imuno-biološka, biohemijska i psihička svojstva. Uočeno je da su mnoga od njih labilna, odnosno da se menjaju u toku života i da u određenoj meri reaguju na promene spoljašnje sredine i razna opterećenja organizma- životna, profesionalna ili sportska. Ove individualne osobine organizma čine njegovu konstituciju. Konstitucija je specifičan skup strukturalno-morfoloških, fiziolških i psiholoških kognitivno-konativnih karakteristika neke osobe, po kojoj se ona razlikuje od ostalih. Pod uticajem je nasleđa, ali i niza egzogenih (spoljašnjih) faktora (Mišigoj-Draković, 2008).

METOD RADA

Ovaj rad je pisan deskriptivnom metodom, uz pomoć sve dostupne literature koja sadrži odgovore na problematiku ovog rada.

ZNAČAJ RADA ZA TEORIJU I PRAKSU

Značaj rada se ogleda u tome da se sve bitne činjenice u vezi ove teme nađu na jednom mestu, tako da omogući studentima fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, a i svakom koga ova oblast interesuje, da pronađe odgovore i prikupi nova saznanja.

FAKTORI KOJI UTIČU NA FORMIRANJE KONSTITUCIONALNOG TIPA

Svaka osoba se odlikuje spostvenom konstitucijom, odnosno svojim karakterističnim osobinama. Razlikujemo različite veličine i oblike tela na čije formiranje utiču dva faktora: endogeni (unutrašnji) i egzogeni (spoljašnji).
Endogeni faktori se pre svega odnose na naleđe, pol i životnu dob. Kada govorimo o faktoru nasleđa bitno je istaći da ono utiče poligenetski (zavisnost jednog naslednog svojstva od više gena) na konstituciju, koje pod uticajem spoljašnjih faktora i okoline. Drugi endogeni faktor koji se odnosi na pol je jasno vidljiv u nizu somatskih, antropometrijskih (visina, masa, oblik karlice, količina masnog tkiva), sekundarnih polnih, funcionalnih kao i u psiholoških karakteristika (Mišigoj-Dragović, 2008). Faktor koji se odnosi na uzrast je vidljiv u znatnim promenama proporcija detetovog tela od rođenja do odrasle osobe. Tokom rasta i razvoja konstitucija predstavlja dinamičan sklop koji se tokom godina života znatno menja. Nakon promena pojedinih konstitucijskih karakteristika tokom dečije dobi, konstitucioni tip prestaje sa razvojem oko dvadesete godine života, sve do početka procesa starenja kada se počinju menjati pre svega funkcionalne komponente.
Spoljašnji faktori su mnogobrojni, od kojih neki imaju manji, a neki veći uticaj na formiranje konstitucionalnog tipa. Neki od ovih faktora su : ishrana, socijalni faktori, neke hronične bolesti, fizička aktivnost, aktivno bavljenje sportom ( Đuračković, 2009).