Liderstvo

UVOD

Fenomen liderstva već dugo privlači pažnju najšire javnosti. Od davnina fokus je bio skoncentrisan ka velikim državnicima, vojskovođama, filozofima, misliocima, ili pak umetnicima i slično. Iako se većina velikih lidera (vođa) u istoriji istaklo u doba velikih sukoba ili istorijskih prevrata, bilo je mnogo drugih vođa čiji je uticaj imao manje sjaja, ali je mnogo jače izražavao osnovne psiholoske potrebe svojih sledbenika. Proučavanje velikih istorijskih prekretnica, bitki i ratova, trijumfa i poraza, itekako ukazuje na značajnu ulogu onih koji su bili odabrani da budu vođe.
Sa razvojem industrije, saobraćaja, trgovine i finansija, pojam liderstva se sve više vezuje i za privrednu aktivnost i organizacije. U današnje vreme ova oblast dobija jos više na značaju i atraktivnosti.
Mada se od lidera retko traži da budu heroji poput Abrahama Linkolna ili Nelsona Mandele, njihove liderske sposobnosti i veštine su veoma važne za uspeh ili neuspeh organizacija kojim upravljaju. Zbog toga je na hiljade naučnika proučavalo liderstvo.
Neophodnost liderskog upravljanja leži u dinamičnom razvoju današnjeg ljudskog društva. Ljudsko društvo je praćeno stalnim promenama. Upravo te promene dovode do toga da će lideri u 21.veku biti izloženi efektu ‘’makaza vremena’’, što će značiti da će sve više složenih problema morati da reše za kraće vreme. A to će jedino uspeti u koliko imaju jasnu viziju, jedinstven i odlučan tim koji promene sprovodi, edukuje učesnike i komunicira sa svima na svim nivoima odlučivanja.

 
POJAM  I DEFINISANJE LIDERSTVA

Reč lider, potiče od glagola to lead, što u prevodu znači voditi, usmeravati, podsticati.
Za naučnu opservaciju, liderstvo je vrlo nova stvar, a kao pojam, veoma stara. Zbog toga je potrebno precizno i detaljno definisati šta se podrazumeva pod liderstvom.

Liderstvo, kao pojam, se prvo pojavilo u neekonomskim društvenim teorijama i po tim teorijama je lider osoba koja, svojim rečima i/ili ličnim primerom, izrazito utiče na ponašanje, razmišljanje i/ili emocije značajnog broja ljudskih individua ( sledbenika ili opšte populacije). Dok su se prve studije o liderstvu u organizacijama pojavile tek 30-tih godina  dvadesetog veka.

Prve teorije o liderstvu, svoja istraživanja i zaključke fokusiraju na identifikovanju ličnih karakteristika efikasnog lidera.
Teorija koja je bila najviše istraživana, bazirala se na pretpostavci da se lider rađa. Posle dve decenije istraživanja, sredinom 50-tih godina, ovaj koncept je napušten, jer nije omogućio utvrđivanje validnih međusobno povezanih faktora. To naravno ne znači da ovi faktori ne postoje, već da statističke tehnike koje su korišćene, nisu bile dovoljno dobre da ih otkriju. Druga, novonastala teorija se bazira na predpostavci da se lider može stvoriti. Po ovoj teoriji lider se ne rađa, već se kroz proces obrazovanja stvara. U praksi se pokazalo da se vežbom zaista može postići savršenstvo, harmonja duha i tela neophodna za kompletnu životnu sabranost, odnosno uravnoteženost. Lider treba da bude informisan o rezultatima najnovijih istraživanja, ne samo iz svoje struke, kako bi bio spreman za svaku vrstu razgovora. Takođe lider mora da poseduje želju za stalnim usavršavanjem i saznavanjem novih informacija, jer upravo, ova osobina mu omogućava da kreira takozvanu stručnu, odnosno tehničku moć nad svojim sledbenicima.

Pojedine savremene definicije posmatraju liderstvo središte grupnih procesa i ukazuju na ulogu lidera kao centra promena i aktivnosti grupe. Druga grupa definicija liderstvo posmatra sa aspekta ličnosti i definiše ga kao kombinaciju posebnih osobina i karakteristika koje pojedinac poseduje i koje mu omogućavaju da druge ubedi da izvršavaju zadatke. Treća grupa liderstvo definiše kao delovanje ili ponašanje – a tu spadaju aktivnosti koje lideri preduzimaju da bi izazvali promene u grupi. Neki teoretičari vide liderstvo kao transformacioni proces kojim se sledbenici motivišu da postignu više nego što bi se to inače moglo od njih očekivati.