Magnetno polje

UVOD

U okolini mesta Magnezija (Mala Azija), nekoliko vekova pre naše ere, pronađena je gvozdena ruda koja ima svojstvo da privuče i da trajno drži sitne gvozdene predmete. Ova ruda poznata je kao magnetit (Fe3O4).

Danas se svako telo koje ima navedene osobine naziva magnet, a sama pojava privlačenja i držanja gvozdenih predmeta – magnetizam.

Komadi magnetita su prirodni magneti, za razliku od veštačkih magneta, raznih oblika i od raznih supstancija (gvožđa, volframa, kobalta, hroma, itd.) koji su veštački stekli magnetna svojstva.

Pošto prirodni magneti duže zadržavaju svojstvo da privlače gvozdene predmete, oni se nazivaju stalni ili permanentni magneti. Međutim, magnetizam je mnogo više izražen kod veštačkih nego kod prirodnih magneta.

Takođe je rano primećeno da ako se prirodni magnet okači da slobodno visi, on teži da da se postavi u pravcu sever – jug. Teutonci su ga zvali “lodestone” (u prevodu, kamen-vodič). Smatra se da upotreba ovog kamena kao magnetskog kompasa potiče od Kineza još pre 1000. god. Tada počinje njegova opšta primena u pomorskoj navigaciji.

Uticaj sile u prostoru oko magneta se naziva magnetno polje. Polje je tako jako blizu kraja jedne magnetne šipke da ono zadržava gvozdene strugotine ili druge feromagnetne materijale. Krajevi šipke gde je polje najjače nazivaju se polovi magneta.