Дипломски рад
Тема:
Приступ управљања и огранизација код запослених
Предмет:
Ментор: Студент:
Проф. др
Јануар, 2024. године
3
Увод
Проблем нашег теоријско-емпиријског истраживања је актуелност стратешког
менаџмента. Из анализе релевантне научне литературе произилази да актуелност
стратешког менаџмента значи његов значај за садашњост. Стратешки менаџмент је,
према резултатима теоријско-емпиријских истраживања, кључан за савремене пословне
процесе и односе јер је релевантан и ефикасан, односно његово непосредно присуство у
организацији је сама његова ефективност насупрот потенцијалности. Отуда и потреба за
његовим сталним присуством, јер је у питању стално превођење из могућности, из
потенцијалности у акцију, у стварност, остварење способности организације да
рационално и благовремено реагује на промене у окружењу у коме послује. и шира
делатност. Активности стратешког управљања усмерене су на успостављање односа
између организације и њеног окружења.
Активности анализе и антиципације шанси и претњи, с једне стране, и снага и слабости
организације, с друге стране, спроводе се у циљу сагледавања и/или формулисања мисије
и глобалног дугогрочне циљеве, а сходно томе и правац, начин и темпо раста и развоја,
спроводио њихову реализацију, као и имплементацију адекватне организационе
структуре, пословне културе и контроле у организацији.
Анализа животне средине се обично назива скенирањем животне средине, чија је сврха
да се идентификују стратешки фактори унутрашњих и екстерних елемената који ће
одредити будућност компаније. Најједноставнији начин да се изврши анализа животне
средине је кроз СВОТ анализу, која треба да идентификује садашње и будуће прилике и
претње, снаге и слабости организације на тржишту.
Потребно је разликовати унутрашње и спољашње окружење, где се прилике и претње
разматрају са аспекта анализе спољашњег окружења, и снаге и слабости са аспекта
унутрашњег окружења. Екстерно окружење се састоји од варијабли које се налазе ван
организације и најчешће нису под њеним утицајем, док се унутрашње окружење састоји
од промена које су унутар њега и на које менаџмент може да делује. Формулисање
стратегије је процес развоја дугорочних планова за ефикасно управљање приликама и
претњама из окружења, узимајући у обзир снаге и слабости организације, а све у циљу
постизања њене визије, мисије и циљева. Требало би да максимизира конкурентске
предности и минимизира конкурентске слабости организације.
4
Разликујемо три врсте стратегија: корпоративну, пословну и функционалну, о чему ће
детаљније бити речи на наредним страницама. А политика прецизира ставове, принципе,
принципе или критеријуме којима ће се руководити одлуке и акције у пословању
организације. Политика подразумева унапред заузете ставове у вези са питањима која ће
се појавити у пословању организације и која захтевају доношење одлуке о њима. Помаже
усмеравање пословне активности ка циљевима, олакшава координацију и контролу, а
истовремено спречава одступања од планираних активности и уводи ред у пословање.
Да би организација остварила своју мисију и циљеве, није довољно формулисати,
односно изабрати адекватну стратегију, већ је потребно извршити и стратешку промену,
односно спровести стратегију. Имплементација стратегије је процес којим се стратегије
и политике спроводе у дело кроз развој програма, буџета, процедура и правила. Кроз
имплементацију стратегије, организација преводи концептуална решења у практичне
реализације. Из пословне праксе произилази да имплементација стратегије често
подразумева свакодневно доношење одлука о расподели ресурса, што захтева
коришћење оперативног планирања. Стратешка контрола и евалуација представљају
посебну врсту организационе контроле која има за циљ праћење и евалуацију процеса
стратешког управљања у циљу обезбеђивања његове пуне функционалности и даљег
унапређења. Иако је то последња фаза, они могу да укажу на слабости у претходним
фазама. Отуда и захтев да организације континуирано стварају ефикасне стратешке
контролне механизме ако желе да успешно имплементирају своје стратегије. Ти
механизми укључују системе који врше контролу информација и понашања.
У савременом приступу, контрола информација је део текућег процеса организационог
учења током којег се предвиђања и претпоставке организације на којима се заснива
стратегија дате организације континуирано ажурирају и преиспитују, док контрола
понашања захтева манипулацију три кључна контролне тачке: култура, награда и
ограничење. Данас се лидерство у знању, које радимо и на наредним страницама,
анализира, промишља и објашњава као најважнији фактор за успех организација. Ово и
пошто лидерство укључује утицај, дешава се међу људима који желе значајне промене,
а промене одражавају заједничку сврху вође и следбеника. Лидери знања играју кључну
улогу у формулисању и спровођењу стратегије. У том смислу, лидерство је по својој
природи процес оријентисан на акцију заснован на чињеницама. Ради се о преношењу
знања и идеја у акције и учењу из остварених резултата предузете акције.
6
У таквим околностима организација користи стратегију редукција или преоријентација,
што ће допринети заустављању опадања негативних перформанси и преоријентације у
пословању и враћању организације на прави пут како би почела да остварује своје
циљеве.
Стратегија раста је стратегија која резултира проширењем асортимана производа које
организација нуди или тржишта којима служи, као и повећањем обима својих активности
или операција, било у оквиру постојеће пословне области или у оквиру нових пословних
области. Организације користе стратегију раста да би постигле своје пословне циљеве.
Процес формулисања стратегије раста организације укључује прављење стратешких
опција које се односе на правац, метод, темпо раста и жељени ниво флексибилности.
Стратешке одлуке о правцу, методу, темпу и флексибилности развоја организације нису
независне једна од друге, већ их треба посматрати као портфолиостратешке опције.
Организације могу користити експанзију, диверзификацију и њихову комбинацију као
правац раста.
Природа окружења организације, њена постојећа конкурентска позиција, унутрашње
снаге и слабости, те шансе и претње које долазе из окружења имају одлучујући утицај на
комбинацију и избор опште стратегије. Од организације се захтева да користи стратегије
којима се прилагођава окружењу, али и стратегије којима свесно мења окружење и
будућност. Управљање променама постаје главни задатак савремених организација.
2
1.2 Пословне стратегије
Затим, када говоримо о формулисању пословне стратегије, обично полазимо од анализе
конкуренције. Стицање и одржавање конкурентске предности је сврха стратешког
управљања. У тежњи да створе одрживу конкурентску предност, организације заправо
покушавају да пронађу начин да се издвоје од осталих и буду конкурентне. Организација
или пословна јединица то постиже применом своје конкурентске стратегије.
Стратегију лидерства у трошковима прате оне организације које теже да имају најниже
трошкове у индустрији и које производе асортиман за широку базу купаца. Главни циљ
лидера трошкова је да има најниже трошкове за своју грану.
2
Coulter, M. (2018): Стратегијски менаџмент на делу, Data status, Београд, стр. 15
