Međunarodne finansijske institucije i njihov značaj u razvoju svetske privrede

Nastanak međunarodnih finansijskih institucija

Na porušenim temeljima posle Drugog svetskog rata javila se potreba za uspostavljanjem međunarodnog monetarnog sistema, radi ublažavanja potresa koje je nastalo dugogodišnjim ratovanjima u kojima je došlo do iscrpljenosti privreda što je svakako ostavilo traga i na međunarodnu saradnju i razvoj. Prva konferencija održana 1944 u Bretton Woodsu u SAD-u na kojoj su osnovane dve organizacije za međunarodnu i monetarnu saradnju.

• Međunarodni monetarni fond(MMF)- INTERNATIONAL MONETARY FUND (IMF)
• Međunarodna banka za obnovu i razvoj – INTERNATIONAL BANK FOR RECONSTRUCION AND DEVELOPMNET (IBRD)

Krajem Drugog svetskog rata mnoge zemlje su bile spremne da se uključe u razvoj međunarodne monetarne saradnje, čak i ako bi to ograničavalo njihovu slobodu u oblasti monetarne politike. Pošlo se od stanovišta da zemlje samo zajedničkom akcijom mogu ublažiti potrese posleratne ekonomske krize a na osnovu iskustva posle Prvog svetskog rata.
Zadatak fonda je u osnovi bio da ublaži posledice rata, koje su ostavile traga na funkcionisanje medjunarodnog sistema, odnose među zemljama, i uspostavljanje bolje međunarodne monetarne i finansijske situacije izmedju zemalja.

Obe novonastale organizacije su imale u suštini različite konkretne zadatke ali je ipak obezbedjena komplementarnost u poslovanju ovih organizacija.

Međunarodni monetarni fond i njegova organizacija

MMF je trebalo da obezbedi saradnju u oblasti međunarodnih plaćanja, politike deviznih kurseva, i izdavanje kratkoročnih kredita onim zemljama koje imaju problema sa neuravnoteženim platnim bilansom. IBRD je trebalo da obezbedi dugoročne kredite kojima će omogućiti obnovu i razvoj privreda zemalja članica MMF-a koje su bile uništene nakon rata, za koje nije bio zainteresovan privatni kapital zbog neprofitabilnosti i visokog rizika ulaganja(npr. infrastruktura.)

MMF je izgradjen na osnovu dva plana:

1. Kejnzov plan (britanski plan) – delimično je poslužio kao dopuna za izgradnju MMf-a
Kejnzov plan je predvidjao stvaranje mađunarodne unije i mađunarodne monetarne jedinice koja bi se zvala BANKOR čija bi vrednost trebalo da bude fiksna i izražena u zlatu i da se pariteti nacionalnih valuta u bankor, a svaka promena pariteta bi se mogla izvršiti samo uz saglasnot unije.

2.Vajtov plan (američki plan) – u potpunosti prihvaćen.

Vajtov plan je predviđao formiranje međunarodnog stabilizacionog fonda gde je bilo predviđeno formiranje međunarodne monetarne jedinice UNITAS, čija bi vrednost bila deset dolara u zlatu. Za promenu pariteta nacionalnih valuta koji je određen u odnosu na unitas, bila bi potrebna takođe saglasnot fonda.

Iako su planovi i ciljevi mmf-a mnogo više od taksativno nabrojanih rešenja, moramo napomenuti da se njihova primena i dejstvo ne iscrpljuje u nekoliko glavnih tačaka kao i da je polje delovanja mnogo šire na međunarodnom i unutrašnjem planu.