Menadzment u agrobiznisu

1.1. Donošenje odluka  

Polazeći od činjenice da je poljoprivreda, kao i ostali delovi privrede, profitabilni sistem koji, pre svega mora zadovoljiti interese vlasnika i interese zaposlenih, odlučivanje i upravljanje finansijskim sredstvima u poljoprivredi je izuzetno kompleksan zadatak. Specifičnost proizilazi pre svega iz činjenice da prema većini istraživanja retko koji agrobiznis iskazuje dobitak u prve dve godine poslovanja. Baš ova činjenica pokazuje svu ozbiljnost donošenja odluka na svim nivoima odlučivanja o upravljanju finansijskim sredstvima. Pri tome treba imati u vidu činjenicu da samo donošenje odluka nije jednokratan čin, već proces koji u sebi sadrži najmanje tri faze:

1. priprema za donošenje odluke;
2. odlučivanje;
3. realizacija odluke.

Priprema za donošenje odluke obuhvata vreme potrebno za uočavanje i analizu problema o kome treba doneti odluku. Pri tome treba imati u vidu da se pod problemom ne definišu samo sporna pitanja u negativnoj konotaciji, već i analiza mogućnosti iskorišćenja neke šanse za bolje poslovanje. Upravo ova analiza mora nam dati odgovore na sva sporna pitanja. Od kvaliteta odgovora zavisi odluka  koja upravo i predstavlja odgovore na probleme koji nas očekuju u fazi realizacije odluke.

2. Pošto je odlučivanje proces, u njemu postoje hronološke celine  koje i logički  slede jedna za drugom i u postupku donošenja odluke treba razlikovati sledeće faze:

1.    nastajanje problema;
2.    manifestacija problema;
3.    prepoznavanje i definisanje problema, spoznavanje i definisanje ciljeva, prikupljanje i analiza informacija potrebnih za rešavanje problema;
4.    pripremanje i donošenje odluka i
5.    realizacija donetih odluka i kontrola kvaliteta.

2.1. Nastajanje problema

Idealna bi, za svaki poslovni sistem, bila situacija gde preduzeće funkcioniše u okviru svojih kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih razvojnih planova. Ostvarivanje postavljenih ciljeva bilo bi u skladu sa planskim zadacima i preduzeće praktično ne bi bilo suočeno sa problemima ni u jednoj sferi svog poslovanja. Međutim, praksa je veoma često daleko od idealne. Najnoviji primer svetske ekonomske krize kojoj je, prema mišljenju mnogih ekonomista, uzrok u finansijskoj sferi privrednog života, suočava menadžment sa problemima koji nisu bili predviđeni planovima preduzeća i na koje on mora hitno reagovati i doneti odluke koje će omogućiti sistemu izlazak iz krize uz najmanje moguće gubitke. Ukolika je preduzeće svoju razvojnu politiku delom planiralo na bazi kredita, zbog pomenute krize, verovatno će se  troškovi realizacije planiranih zadataka razlikovati. Poskupljenje kredita putem veće kamatne stope, stvoriće razliku između planiranih i stvarnih troškova što samo po sebi predstavlja problem koji pravilnom odlukom treba rešiti.