Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu

Uvod

Sukobi na Kosovu su eskalirali tokom 1998. i početkom1999. godine
Niz diplomatskih akcija nije urodio mirnim rešenjem krize (Rezolucije SBUN 1160 i 1199, sporazum Holbruk-Milošević, pregovori u Rambujeu)
Za politiku međunarodne zajednice slučaj Račak je predstavljao presudnu prekretnicu i neposredan povod za vojnu akciju, kao i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše sporazum iz Rambujea
NATO bombardovanje SRJ (Operacija Saveznička sila „Allied Force“, u Srbiji poznata kao Milosrdni anđeo) bila je završna faza rata na Kosovu
Bombardovanje je trajalo od 24.3.1999. do 10.6.1999. godine
PRAVNI OSNOV ZA VOJNU INTERVENCIJU
Intervencija NATO-a je izvršena bez odobrenja Saveta bezbednosti UN zbog optužbi da su srpske snage vršile etničko čišćenje kosovskih Albanaca
Opravdavajući zaobilaženje Saveta bezbednosti, mnogi u NATO-a su argumentisali da je Savet bezbednosti, makar posredno, odobrio intervenciju. SAD i gen.skeretar NATO-a Solana su Rezoluciju 1199 stavili u kontekst ovlašćenja za odgovarajuću odluku NATO-a.
U Rezoluciji 1199 Savet bezbednosti UN -a „odlučuje da, ukoliko konkretne mere koje se zahtevaju ovom rezolucijom i Rezolucijom 1160 ne budu preduzete, preduzme dalju akciju i dodatne mere da održi ili ponovo uspostavi mir i stabilnost u regionu”