Odnosi s javnošću

Društvena tekovina zvana moral dobila je ime po latinskoj reči mos koja označava običaj ili vladanje. Vrlo uticajni filozof Hegel nazvao je Sokrata “izumiteljem morala”. Kod starih Grka moralan čovjek definisan je kao ljudska jedinka svesna svoga delovanja. Helenski mudraci su i društvene norme doživljavali kao prirodne zakone; onaj ko prekrši običajna načela smatran je nezrelim ili, čak, ludim.

Savremeni tumači vide moral kao skup običaja, vrednosti, normi, ideala i propisa koji određuju šta je dobro, valjano, časno i pravedno, a šta se stim kosi, šta je suprotno. Kao ljudske prakse, moral je vid delatnog odnošenja čoveka “prema svetu, prema drugim ljudima i prema samom sebi”. Istorijski je uslovljen, podložan uticajima realnog ekonomskog, društvenog pa i političkog života; zavisan je i od preovlađujućeg tipa vlasničkih odnosa.

Različite epohe, pa i različita društva i kulture, imaju svoj osobeni moral, svima je, ipak, zajednička važna socijalna funkcija moralnih normi. Usvajanjem moralne norme se internalizuju i postaju savest vremena, društva, socijalne grupe ili pojedinca. Njihovim poštovanjem omogućuje se povoljn i skladan opstanak i razvoj zajednice i njenih članova.

Procenjivanjem sadržaja i dometa moralnih načela i vrednovanjem ponašanja pojedinca, društvene grupe ili najšire zajednice bavi se etika (od grčke reči ethos koja takođe znači običaj).