Oligopol

UVOD

Reč oligopol potiče od grčke reči ,,oligoi”, što znači malo i ,,polist” što znači prodavac. Oligopol je oblik tržišne strukture u kojoj dominira mali broj prodavaca homogenog ili diferenciranog proizvoda. Ako je proizvod homogen, imamo čisti oligopol. Ako je proizvod diferenciran, reč je o diferenciranom oligopolu.
Primeri oligopolističkih industrija uključuju automobile, naftne derivate, električnu opremu, proizvodnju računara, proizvodnju bele tehnike. Iznenađuje da i u oblasti proizvodnje žvakaćih guma postoji samo nekoliko proizvođača.

Opstanak samo nekoliko proizvođača na ovakvim tržištima je moguć zbog postojanja ekonomije obima i opadajućih troškova. Postoje određeni industrijski sektori u kojima se zahteva veliki obim proizvodnje da bi ona bila isplativa. Određena istraživanja u SAD-a pokazuju da isplativost industrije automobila podrazumeva godišnju proizvodnju od 100 000 komada. Takva situacija stvara osnov za postojanje malog broja proizvođača, ista situacija je i sa proizvođačima električne energije i fiksne telefonije.

Oligopoli mogu opstati i zbog postojanja različitih zakonskih ograničenja i zbog troškova ulaganja. Država ponekad svojim zakonskim rešenjima ograničava konkurenciju. Takva je situacija sa patentima. Na primer, farmaceutsko preduzeće može imati monopolsku poziciju na novi lek u 10 godina zbog zaštite patenta. Država može nametnuti ulazna ograničenja i putem koncesija. Dajući koncesiju nekom preduzeću vrše se ograničavanja na ulazak novih konkurenata. Takva je situacija sa koncesijama u eksplotaciji rude, distribuciji gasa. Država i putem instrumenata spoljne trgovine, carina i kvota ograničava konkurenciju na domaćem tržištu štiteći domaće proizvođače. Može imati jasno određenu granicu u proizvidnji i cenama.

Drugi tip oligopola čini privredni sector u kome je stalo nekoliko prodavaca diferenciranih proizvoda. To je, na primer, u automobilskoj industriji gde se automobili prodaju po brojnim obeležjima kao što su veličina, snaga, potrošnja goriva itd.

U današnjim uslovima privređivanja preovlađuju oligopoli koji su čvrsto povezani sporazumima o cenama, segmentaciji tržišta, te kao takvi diktiraju razvoj ključnih grana svetske privrede.

DUOPOL

Da bi se bolje razumeo oligopol, mora se najpre razmotriti duopol. Duopol predstavlja najjednostavniji tip oligopola sa samo dva člana. Pravila njegovog ponašanja će se odnositi i na oligopol sa više učesnika.

Rukovođenje duopolom je komplikovano zbog toga što donošenje odluke o nivou proizvodnje i visini cena uključuju značajno strateško razmišljanje. Pri donošenju odluka na ovakvom tržištu svako preduzeće mora voditi računa o reakciji konkurenata. Pretpostavimo da Ford zbog slabe prodaje automobila razmatra varijantu sniženja cena za 10 % kako bi postakao rast prodaje. U takvoj situaciji Ford će dobro razmisliti o reakciji konkurencije (General Motorsa). Konkurencija može da ne reaguje ili da delimično snizi svoje cene što bi Ford dovelo u povoljniju poziciju jer bi to značilo rast njegove prodaje i profita. Konkurencija može pratiti reakciju Forda i sniziti svoje cene za 10 %. U takvoj situaciji svi će prodati veću količinu automobila ali mogu zaraditi manji profit jer će doći do pada cene automobila. Konkurenti mogu sniziti cene i više od Forda i to bi dovelo do rasta cena čije posledice bi značile velike gubitke za sva preduzeća. Zato je neophodno na oligopolskom tržištu, pre preduzimanja bilo kakvih koraka, proceniti reakciju konkurencije jer će od toga zavisiti uspeh odluke preduzeća.