Organska poljoprivreda

Uvod

Osnovni zadatak poljoprivredne proizvodnje je da obezbedi dovoljne količine hrane i sirovina organskog porekla za postojeću ljudsku populaciju. Pravdajući se tim zadatkom, s naročitim osvrtom na stalnu potrebu povišenja produktivnosti proizvodnje, zbog još uvek velikog broja gladnih širom sveta u periodu posle Drugog svetskog rata počele su se razvijati poljoprivredne tehnike zasnovane, pre svega, na veštački sintetizovanim materijama (mineralna đubriva, pesticidi, stimulatori rasta, hormoni i sl.), teškim poljoprivrednim mašinama i velikoj zavisnosti proizvodnje od inputa čije je poreklo van farmi na kojima se odvija proizvodnja hrane. Istina je da su nove tehnologije doprinele da se prinosi značajno uvećaju, a po nekim saznanjima čak i učetvorostruče. Međutim, u 2000.g. proizvedeno je žitarica dovoljno da ishrani 8 milijardi ljudi (trenutno na našoj planeti živi oko 6 milijardi), a ipak je bilo oko 790 miliona gladnih, jer tako “napredne” tehnologije proizvodnje, zbog veoma skupih inputa, nisu dostupne onima koji su još uvek gladni. U isto vreme u razvijenim zemljama se pojavljuju viškovi proizvoda i proizvođačima se plaćaju premije ukoliko odluče da ne proizvode poljoprivredne proizvode u određenom periodu ili se gotovi proizvodi uništavaju kako ne bi došlo do pada cena proizvoda. S druge strane, nekontrolisana primena agrohemikalija, intenzivna primena teške poljoprivredne  mehanizacije u obradi zemljišta, kao i narušavanje prirodnih procesa, doveli su do značajnog narušavanja životne sredine.

Kao reakcija na sve izraženiju ekološku degradaciju, pogoršanje kvaliteta hrane i sve većeg ugrožavanja zdravlja ljudske populacije, razvila se organska (alternativna, ekološka, biološka) poljoprivreda.

1.    Pojam organske poljoprivrede

Organska proizvodnja jeste deo održive poljoprivrede čijim postavkama je i najbliža. Obuhvata proizvodnju hrane i namirnica, ali i drugih proizvoda kao što su proizvodi od vlakana, drveta, kože, kozmetičkih preparata, pomoćna lekovita i lekovita sredstva, igračke, prirodne boje. Ona podrazumeva da se, bez obzira na trenutne teškoće, ide u pravcu usklađivanja razvoja sa potrebama tržišta i očuvanja životne sredine i za smanjenjem kvantiteta na račun kvaliteta hrane, pri čemu je neophodno smanjiti upotrebu agrohemikalija, a favorizovati poljoprivredne tehnike koje optimalno koriste prirodne resurse (recikliranje biomase i energije) i minimiziraju proizvodnju otpadnih materija.
Prema definiciji FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu pri UN) i WHO (Svetske zdravstvene organizacije), organska poljoprivreda predstavlja sistem upravljanja proizvodnjom koji promoviše ozdravljenje ekosistema uključujući biodiverzitet, biološke cikluse i naglašava korišćenje metoda koje u najvećoj meri isključuju upotrebu unputa van farme.

1.1    Odlike organske poljoprivrede

Organska proizvodnja ima sledeće odlike:

1.    Zasniva se na prirodnim procesima I upotrebi organskih I prirodnih mineralnih materija
2.    Ne mogu se koristiti sredstva sintetičko-hemijskog porekla, osim u posebnim slučajevima utvrdjenim zakonom
3.    Ne mogu se koristiti genetski modifikovani organizmi I njihovi derivati
4.    Materijal za reprodukciju (seme, sadni materijal, jaja…), koji se primenjuje u organskoj proizvodnji mora biti proiuveden metodama organske proizvodnje
5.    Organska poljoprivreda jeste sistem ekološkog upravljanja proizvodnjom, kojim se unapredjuje biodiverzitet, kruženje materije u prirodi, biološka aktivnost zemljišta I zaštita životne sredine.