Универзитет у Приштини – Косовска Митровица

Учитељски факултет Призрен - Лепосавић

Семинарски рад

Предмет: Oпшта психологија

Тема: Морални развој детета

Професор:

                   Студент:

Проф. др Емилија Марковић

                       Анђела Трајковић В-17/23

Лепосавић, 2024.

2

САДРЖАЈ

УВОД.............................................................................................................................................. 3

1.

ПОЈАМ МОРАЛА................................................................................................................. 4

1.1.

Морално васпитање........................................................................................................4

2.

МОРАЛНО ДЕЛОВАЊЕ НА РАЗВОЈ ЛИЧНОСТИ.........................................................6

2.1.

Морални развој детета....................................................................................................7

2.1.1.

Когнитивно подручје...............................................................................................8

3.

ТЕОРИЈЕ МОРАЛНОГ РАЗВОЈА..................................................................................... 10

3.1.

Жан Пијаже....................................................................................................................10

3.2.

Лоренс Колберг.............................................................................................................11

4.

ЗНАЧАЈ ИГРЕ ЗА МОРАЛНО ВАСПИТАЊЕ ДЕЦЕ.....................................................13

ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................15

ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................16

background image

4

1. ПОЈАМ МОРАЛА

Реч морал потиче од латинских речи  

moralis

  (морални) и  

mores

  (обичај, живот) – 

што заправо значи морал, припадност моралу, живот у складу са моралним захтевима. 

Морал   је   један   облик   друштвеног   знања,   сложен   и   вишеструки   феномен   друштвеног 

живота   који   обухвата   принципе,   норме,   правила   и   захтеве   који   одређују   и   регулишу 

понашање људи у свим областима друштвеног и личног живота. Морал обухвата однос 

према стварима и појавама стварног света, међусобне односе у испуњавању обавеза према 

друштву, одређеној друштвеној групи, другим људима и самом себи. Морал је јединство 

две   карактеристике:   изражава   потребу   и   способност   људи   да   се   уједине,   зближе   и 

сарађују,   да   живе   по   законима   који   су   обавезни   за   све   –   док   истовремено   постоји 

аутономија људског духа, слободан избор личности и њено самопотврђивање. 

Под моралом се подразумева скуп општеобавезујућих норми и образаца понашања који се 

односе на поступке који се могу сматрати добрим или лошим.  Специфичност морала и 

моралног васпитања је у томе што је историјски условљен од. историјског периода), те да 

је   повремено   потребно   разликовати   друштвени   морал   (друштвена   морална   свест)   и 

индивидуални морал (индивидуална морална свест). Друштвени морал (циљеви друштва, 

норме   и   пожељни   обрасци   понашања)   је   основа   моралног   васпитања.   Такође, 

специфичност   морала   и   моралног   развоја   и   васпитања   је   у   томе   што   зависи   и   од 

психолошких   процеса   који   се   одвијају   у   појединцу.   Зато   треба   поменути   неке   од 

истраживача који су се бавили овом проблематиком (Јевтић, 2012).

1.1. Морално васпитање

Морално   васпитање   се   састоји   од   јединства   његове   објективне   и   субјективне 

стране.   Објективна   страна   изражава   моралне   захтеве   друштва,   а   субјективна   страна 

изражава   однос   личности   према   друштву,   према   људима,   овладавање   друштвеним 

нормама и захтевима, као и њихово остваривање. Процес моралног развоја и васпитања 

5

остварује се стицањем одређених знања на основу којих се формира систем моралних 

вредности, развијају морална осећања и ствара морално искуство. Овај процес развоја је 

индивидуалан, јер се одвија унутар појединаца. 

Само познавање моралних норми неће аутоматски довести до моралног, односно 

адекватног понашања – неопходно је да појединац стекне морално искуство, а то искуство 

стиче   се   прво   кроз   породицу,   затим   уже   и   шире   друштвено   окружење.   Основни   циљ 

моралног васпитања је формирање појединца као моралног субјекта који мисли, осећа и 

делује у складу са захтевима друштвеног морала. Али појединац је субјект – јер није 

пасиван прималац моралних норми друштва, већ треба да активно учествује у изградњи 

сопственог морала и као такав утиче на друге појединце и заузврат утиче на друштво. 

(Wringe, 2006). 

Želiš da pročitaš svih 16 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti