Moralni razvoj deteta
Универзитет у Приштини – Косовска Митровица
Учитељски факултет Призрен - Лепосавић
Семинарски рад
Предмет: Oпшта психологија
Тема: Морални развој детета
Професор:
Студент:
Проф. др Емилија Марковић
Анђела Трајковић В-17/23
Лепосавић, 2024.
2
САДРЖАЈ
МОРАЛНО ДЕЛОВАЊЕ НА РАЗВОЈ ЛИЧНОСТИ.........................................................6
ЗНАЧАЈ ИГРЕ ЗА МОРАЛНО ВАСПИТАЊЕ ДЕЦЕ.....................................................13

4
1. ПОЈАМ МОРАЛА
Реч морал потиче од латинских речи
moralis
(морални) и
mores
(обичај, живот) –
што заправо значи морал, припадност моралу, живот у складу са моралним захтевима.
Морал је један облик друштвеног знања, сложен и вишеструки феномен друштвеног
живота који обухвата принципе, норме, правила и захтеве који одређују и регулишу
понашање људи у свим областима друштвеног и личног живота. Морал обухвата однос
према стварима и појавама стварног света, међусобне односе у испуњавању обавеза према
друштву, одређеној друштвеној групи, другим људима и самом себи. Морал је јединство
две карактеристике: изражава потребу и способност људи да се уједине, зближе и
сарађују, да живе по законима који су обавезни за све – док истовремено постоји
аутономија људског духа, слободан избор личности и њено самопотврђивање.
Под моралом се подразумева скуп општеобавезујућих норми и образаца понашања који се
односе на поступке који се могу сматрати добрим или лошим. Специфичност морала и
моралног васпитања је у томе што је историјски условљен од. историјског периода), те да
је повремено потребно разликовати друштвени морал (друштвена морална свест) и
индивидуални морал (индивидуална морална свест). Друштвени морал (циљеви друштва,
норме и пожељни обрасци понашања) је основа моралног васпитања. Такође,
специфичност морала и моралног развоја и васпитања је у томе што зависи и од
психолошких процеса који се одвијају у појединцу. Зато треба поменути неке од
истраживача који су се бавили овом проблематиком (Јевтић, 2012).
1.1. Морално васпитање
Морално васпитање се састоји од јединства његове објективне и субјективне
стране. Објективна страна изражава моралне захтеве друштва, а субјективна страна
изражава однос личности према друштву, према људима, овладавање друштвеним
нормама и захтевима, као и њихово остваривање. Процес моралног развоја и васпитања
5
остварује се стицањем одређених знања на основу којих се формира систем моралних
вредности, развијају морална осећања и ствара морално искуство. Овај процес развоја је
индивидуалан, јер се одвија унутар појединаца.
Само познавање моралних норми неће аутоматски довести до моралног, односно
адекватног понашања – неопходно је да појединац стекне морално искуство, а то искуство
стиче се прво кроз породицу, затим уже и шире друштвено окружење. Основни циљ
моралног васпитања је формирање појединца као моралног субјекта који мисли, осећа и
делује у складу са захтевима друштвеног морала. Али појединац је субјект – јер није
пасиван прималац моралних норми друштва, већ треба да активно учествује у изградњи
сопственог морала и као такав утиче на друге појединце и заузврат утиче на друштво.
(Wringe, 2006).
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti