Prirodna stopa nezaposlenosti

UVOD

Zadatak tvoraca ekonomske politike je stvoriti visokokvalitetne poslove koji izvršavaju uspješne ciljeve, na što kvalitetniji način.  Kreatori politike prepoznaju da je neki nivo nezaposlenosti neizbježan, pa čak i koristan.   Svaka monetarna ekonomija imala je i imat će, manje-više, nezaposlenost.  Težnja je da se osiguraju radna mjesta za sve koji žele da rade.  Radna snaga se sastoji od svakog ko ima preko 16 godina, ko de fakto radi, plus oni koji ne rade ali aktivno tragaju za zaposlenjem.  Obično oko polovine populacije učestvuje na berzi rada. Ostatak populacije su suviše mladi, pohadjaju školu, ili su u penziji, bolesni ili invalidi, smješteni u medicinskim ustanovama ili vode računa o kućnim poslovima (slika 1).
Zaposleni su ljudi koji rade za platu najmanje 15 sati sedmično, uključujući i skraćeno radno vrijeme i privremeno zaposlene.  Ljudi koji imaju posao, ali su odsutni zbog loših vremenskih uslova, ili su bolesni, na odmoru, ili zbog nekih drugih privatnih razloga, i oni se zadržavaju u radnom menadžmentu i predstavljaju zaposlene.

Nezaposleni su ljudi koji aktivno traže posao ili trenutno mijenjaju posao. Ljudi koji su nezaposleni, kaže se da nisu radna snaga.  Stopa nezaposlenosti predstavlja odnos broja nezaposlenih prema veličini radne snage, tj.:
Broj nezaposlenih
Stopa nezaposlenosti =————————– x 100.
Radna snaga
Postoji nekoliko vrsta nezaposlenosti:

•     frikciona (dobrovoljna),
•     strukturna,
•     ciklična nezaposlenost.

Kako zaposlenost nikada ne može biti potpuna (100%), dolazi do uspostave prirodne stope nezaposlenosti, kao rezultat postojanja dobrovoljne nezaposlenosti i jednog dijela strukturne nezaposlenosti.