Problem zaštite konkurencije u trgovini na malo u Srbiji

Liberalizacija tržišta bi trebalo da vodi većem broju tržišnih učesnika na polju trgovine i višem stepenu konkurencije među njima. To bi vodilo raznovrsnijoj ponudi i kvalitetnijim proizvodima uz viši nivo usluge po povoljnijim cenama. Krajnji efekat bi bio dvostran. U tržišnoj utakmici izdiferencirali bi se i profitirali najbolji prodavci, dok bi kupci bili na dobitku u svakom slučaju zbog povećanog izbora i nižih cena. Sa otvaranjem srpske privrede otvorene su i mogućnosti za takav scenario, kako u privredi kao celini, tako i u trgovini na malo. Međutim, svedoci smo postojanja različitih integracija u trgovini na malo, koje, iako motivisane poslovnim interesima i razvojnim strategijama, teže da ograniče konkurenciju na ovom segmentu tržišta. Na putu od liberalizacije do konkurentnog tržišta „zalutalo” se i stiglo do oligopolizovanog tržišta sa naznakama dominacije nekih od učesnika. Bitan aspekt sagledavanja intenziteta konkurencije u trgovini na malo jeste merenje koncentracije ponude. U tom kontekstu se u radu koriste neki od pokazatelja: HH indeks, racio koncentracije, koeficijent entropije, sveobuhvatni indeks industrijske koncentrаcije. Zbog nemogućnosti izolovanja relevantnih podataka i izračunavanja adekvatnih pokazatelja za niško tržište, pokušali smo da kroz odgovarajuću anketu ocenimo stanje i na ovom segmentu ukupnog tržišta.