Sport i menadžment

1.OBJASNI ETIMOLOŠKO ZNAČENJE REČI „SPORT“ ?

Od Francuske reči „ressource“ – pomoćno sredstvo, izvor pomoći, privredni izvor iz koga se dobavljaju sirovne. Ljudski resurs (human resources) – došao u naš jezički obuhvat iz zapadnih biznis sistema I ekonomije

2. ŠTA PODRAZUMEVA SAVREMENA KONOTACIJA REČI „SPORT“.?

Najčešće sport se vezuje za takmičenje,nadmetanje,borbu u čijoj osnovi se nalazi potreba čoveka da pređe granice već postignutog,odnosno da dodirne ,nadskoči ili ospori granice ljudskih mogućnosti

4. NABROJ I OBJASNI OSNOVNE ELEMENTE SPORTA ? >Takmičenje >Postizanje maksimalnog sportskog rezultata>Intenzivno psihofizičko opterećenje

5. KARAKTERISTIKE SPORTA ?

>Takmičenje >Rezultat >Specijalizacija >Utilitarnost >Društveni karakter >Sportska aktivnost- Svojevrsno ponasanje pojedinaca (akcioni element) >Sportska delatnost- Posebna i značajna kategorija osnovnih delatnosti društva

6. KLASIFIKACIJA SPORTOVA ?

>Takmičarski sport (amaterski sport,neprofesionalni sport vrhunskih dometa, profesionalni sport) >Školski sport >Rekreativni sport >Kineziterapija olimpijska klasifikacija >Atletski sportovi >Gimnastički sportovi >Borilački sportovi >Sportske igre >Nautički sportovi >Zimski sportovi >Konjički sportovi >Vazduhoplovni sportovi <Ciklični sportovi

7.ŠTA KARAKTERIŠE SPORT KAO „JAVNU DELATNOST“?

Izražena komunikacijska uloga visokog intenziteta između sportista I sportskog okruženja. Njihova povezanost je višestruke prirode (psihočoške, ekonomske, socijalne, političke)

8. ŠTA JE SPORTSKA ORGANIZACIJA?

SO su institucionalizovane kroz sportske klubove i oni su udruženja lica koja su se organizovala radi fizičkog vežbanja,treniranja I takmičenja kao zajedničkog cilja

9. ŠTA OBUHVATA POJAM „SPORTSKE AKTIVNOSTI“?

>Fizičko vežbanje ( Obuka,trening,rekreativne aktivnosti ) >Sportske priredbe ( sportska takmičenja i sportske manifestacije )

10. SPORTSKA ORGANIZACIJA KAO SISTEM?
SO kao sistem ima svoju odgovarajuću organizacijsku strukturu koja se odnosi na fizičke elemente I informacione veze I spoj ova dva dela odgovoran je za njeno funkcionisanje I proizvodi njeno ponašanje.

11. ŠTA PODRAZUMEVA FUNKCIONISANJE SPORTSKOG KLUBA KAO OPERATIVNOG SISTEMA?

Funkcionisanje kluba kao operativnog sistema u realnom okruženju pokreće pitanje njegove efikasnosti (maksimalni efekti uz minimalan utrošak resursa) I efektivnosti (omogućavanje svrsishodno korišćenja svih resursa koji su na raspolaganju njenom menadžmentu)

12. KOJE SU OSNOVNE FUNKCIJE SPORTSKOG KLUBA?

>Sportska funkcija (sportsko-funkcionalni podsistem: trening,takmičenje…) >Poslovna funkcija (poslovni podsistem: marketing,finansije,kadrovi…)

13. SUŠTINA IZUČAVANJA MENADŽMENTA?

Suština izučavanja menadžmenta je rad,procesi rada i njihovo usmerenje radi ostvarivanja rezultata kroz adekvatnu efikasnost i organizovanost te obavljanja nekog zajedničkog zadatka

14. KOJI SU NAJZNAČAJNIJI PRINCIPI NA OSNOVU KOJIH SE SVRSISHODNO USMERAVA LJUDSKI RAD?

>Hijerarhija >Struktura >Raspodela odgovornosti >Pravila i ciljevi

15. ETIMOLOŠKO ZNAČENJE REČI „MENADŽMENT“?

>Upravljati >Rukovoditi >Uspevati >Nadgledati >Postupati >Raspolagati sa nečim

16. ADIŽESOVA DEFINICIJA POJMA MENADŽMENT?

Menadžment je timski proces rešavanja problema koji nastaju kao rezultat promena

17. ŠTA SE SVE PODRAZUMEVA POD POJMOM MENADŽMENTA?

To je potreba za organizovanjem ljudi radi ostvarivanja pojedinačnih ciljeva Pod pojmom menadžment u terminologiji podrazumeva se upravljanje organizacionim sistemima u različitim oblastima društvene delatnost. Menadžment je nauka o upravljanju ili veština upravljanja

18. KOJI SU KLJUČNI ELEMENTI NAJŠIREG POJMA MENADŽMENTA?

>Organizacioni ciljevi >Zajedničko delovanje >Usklađivanje efikasnosti I efektivnosti >Ograničeni resursi >Promenljivo okruženje

19. NABROJ TRI KLASIČNE TEORIJE MENADŽMENTA I OBJASNI NJIHOVU SUŠTINU?
Karakteristika ovih grupa teorija je da se organizacija je da se organizacija u celini posmatra kao jedan mehanizam, uključujući I ljude koji u njoj rade. Za ovakav mehanizam je od bitnog značaja kako će on formalno biti uređen, a čovek posmatran kao racionalno biće kojem je potrebno propisati obaveze I na taj način će biti rešeni problemi organizacije. >Teorija o naučnom upravljanju >teorija o administrativnom upravljanju >birokratska teorija upravljanja

20. NABROJ TRI BIHEJVIORISTIČKE TEORIJE MENADŽMENTA I OBJASNI NJIHOVU SUŠTINU?
Začeci bihejviorističke teorije nastali su mnogo pre nego što je ona dobila svoje zvanično priznanje od strane naučne javnosti. Najpoznatiji bihejvioristi bili su Mary Parker Follett, Hugo Munsterberg, Elton Mayo,Abraham Maslow, Douglas Mc Gregor. 1. Mary Parker Follet. Mary Parker Follett se razlikuje od ostalih predstavnika klasične škole menadžmenta po svojoj izrazitoj orjentisanosti na ljudske resurse. U svom radu, naročito se bavila uticajem grupa na rad pojedinaca. Njen rad predstavlja preteču principa timskog rada, što se najviše ogleda u tezi da zaposleni ostvaruju najveći učinak ukoliko im se dopusti da učestvuju u upravljanju aktivnostima u koje su uključeni. Aktivno učešće u izradi politike poslovanja doprinosi lojalnosti, motivisanosti i istrajnosti na postizanju ciljeva. Follett-ova je zaslužna za princip “podele moći”, po kom menadžeri i zaposleni treba zajedno da se razvijaju umesto da se povinuju rasprostranjenoj tezi o suprotstavljenim stranama. 2. Hugo Munsterberg. Munsterberg je tvrdio da bi psiholozi trebalo da koriste naučni menadžment radi iznalaženja načina za utvrđivanje ko su odgovarajuće osobe za pojedine poslove. Po njemu, naučni menadžment može da da odgovor na pitanje koji su uslovi potrebni za podizanje nečijeg radnog učinka. Munsterberg je postao poznat kao “otac industrijske psihologije”, zahvaljujući svojoj tezi da treba razviti metode za uticanje na radnike ne bi li se oni ponašali što približnije zahtevima menadžmenta. Munsterberg je dao konačan doprinos prelasku sa klasične na bihejviorističku teoriju menadžmenta.3. Elton Mayo. Mayo će ostati zapamćen po čuvenoj Hawthorne studiji, koja je dvadesetih godina prošlog veka izvedena u fabrici Western Electric u Čikagu. Elton Mayo u to vreme bio je deo istraživačkog tima sa Harvard-a, koji je proučavao zavisnost između fizičkog okruženja i učinka zaposlenih. Hawthorne studija rezultovala je brojnim otkrićima od kojih je možda najznačajniji Hawthorne efekat – izmenjeno ponašanje zaposlenih (razvijanje pozitivnih stavova u odnosu na posao) pod uticajem činjenice da ih neko posmatra.