Strategija preduzetništva

UVOD
Strategija, pojednostavljeno rečeno, predstavlja proces u okviru koga se uspostavljaju ciljevi organizacije, a potom se realizuju kroz programe i planove. Preduzetništvo seodnosi na onaj deo procesa: promena – problemi, upravljanje – odlučivanje -sprovođenje, u okviru kojih se iniciraju promene, kao izvori inovativnih mogućnosti.
Uopšteno govoreći, preduzetničke strategije obuhvataju deo procesa problemi -promene, koji su jedan segment procesa strategijskog menadžmenta. Postepeno se preduzetničke strategije pretvaraju u proces menadžmenta, a sam menadžment dobijanovu dimenziju – preduzetnički menadžment.
Odabiranjem i primenom različitih strategija prema okruženju, preduzeće nastoji daostvari bolje rezultate poslovanja i zauzme dominantnu poziciju na tržištu u odnosu na konkurente. Odabir odgovarajuće strategije pre svega zavisi od mogućnosti menadžmenta da uoči i predvidi probleme, pri čemu problemi predstavljaju odstupanje od planiranog, odnosno očekivanog plana. Tako uočeni problem je istovremeno i prilika da se, njegovim rešenjem, organizacija dovede u željeno stanje.

PRIMENA STRATEGIJSKOG MENADŽMENTA
Godine 1962. A. D. Čendler je uočio i definisao vezu između strategije i poslovanja kao “utvrđivanje osnovnih dugoročnih ciljeva i aktivnosti organizacije i primena mera i resursa neophodnih za njihovu realizaciju”. Savremeni menadžment posmatra strategiju kao proces koji se manifestuje kroz dve dimenzije: strateško planiranje i procena (formulisanje strategije) i implementacija i kontrola strategije (strategijskoupravljanje).

Strateško planiranje
Strateško planiranje obuhvata proces tokom kojeg se definišu dva plana, opšti i operativni. Opštim planom se definišu opšti ciljevi organizacije, dok operativni planovi obuhvataju aktivnosti svakodnevne primene strateških planova. Navedeni planovi mogu biti različiti po vremenskom aspektu, stepenu sveobuhvatnosti i drugim parametrima.
Proces strategijskog planiranja u preduzetništvu obuhvata nekoliko koraka.
Tokom strateškog planiranja definiše se misija preduzeća, koja se može definisati kao predviđena uloga koju posmatrana organizacija ima na tržištu, čime se opravdava svrha njenog postojanja. Definisana misija utiče na strateške i operativne ciljeve i merekoje treba preduzimati u organizaciji.
Sledeći korak u procesu strateškog planiranja u preduzetništvu je detaljna analiza okruženja, u okviru koje se posmatra veliki broj parametara:

•    trendovi na globalnom i lokalnom tržištu;
•    novčani tokovi i inflacija;
•    pravna i zakonska regulativa;
•    tehnološka dostignuća;
•    uloga države i državnih organa itd.

Interna analiza se odnosi na sistematsko sagledavanje svih internih faktora koji su uticali, utiču ili će uticati na rezultate poslovanja. Internom analizom se definišu svi segmenti poslovanja: proizvodnja, unutrašnja i spoljašnja logistika, marketing, prodaja, uslužne delatnosti, istraživanje i razvoj, ljudski resursi, infrastruktura same organizacije.
Izrada alternativnih planova se počinje nakon izvedbe prethodnih koraka, pri čemu se najčešće koriste određene portfolio matrice. One omogućavaju bolje razumevanje položaja i međusobnog odnosa prethodno definisanih aktivnosti. Matricom se stiče uvid i u eventualne probleme i odstupanja. Najčešće se koriste:

•    matrica Bostonske konsultantske grupe;
•    matrica General Electrica;
•    matrica životnog ciklusa;
•    alternativna BCG matrica i
•    matrica profitabilnosti .

Matrice kombinuju nekoliko najvažnijih internih i eksternih faktora, uz konkretnu detaljnu razradu. Evaluacija strategije je postupak razrade svakog alternativnog plana, kako bi se utvrdila izvodljivost i konzistentnost strateškog plana. Preduzetnik može koristiti usluge konsultanata za menadžment.