Transport glukoze kroz ćelijsku membranu različitih ćelijskih tipova

 1. Uvod

Biološke membrane – koje obuhvataju ćelijsku membranu i membrane organela – osnovne su komponente svake ćelije. Imaju nekoliko funkcija:

•     razdvajaju dva vodena odeljka
•     selektivno permeabilne barijere
•     obrada informacija
•     učešće u konverziji energije.

Struktura bioloških membrana opisuje se modelom fluidnog mozaika (slika 1). Po ovom modelu, membrana predstavlja dvodimenzionalnu tečnost u kojoj „plutaju“ membranski proteini. Amfipatični lipidi se zahvaljujući hidrofobnim interakcijama organizuju u lipidni dvosloj, koji predstavlja osnovu strukture svake membrane i on omogućava membrani da deluje kao fizička barijera – hidrofobna „srž“ onemogućava prolaz polarnim molekulima. Ćelijska membrana još sadrži i lipide, koji obezbeđuju poluropustljivost i ugljene hidrate.
Biološke membrane sadrže veliki broj specijalizovanih proteina koje se prema načinu asocijacije sa lipidnim dvoslojem mogu podeliti u tri grupe:

•     integralni membranski proteini (hidrofobni regioni, nalaze se u hidrofobnom jezgru dvosloja, trajno su vezani za membranu)
•     periferni membranski proteini (pričvršćuju se na jednu stranu membrane uz pomoć nekovalentnih veza, lakše se odvajaju sa membrane promenom uslova nego integralni)
•     proteini povezani za membranu kovalentnim vezama.

Membranski proteini mogu imati niz funkcija: transporteri, receptori, markeri identitea ćelije, katalizatori i daju strukturnu stabilnost.