Univerzitet u Novom Sadu
Filozofski fakultet
Odsek za psihologiju
Seminarski rad iz predmeta Osnove Psihologije Ličnosti
Tema:
Ispitivanje povezanosti osobina ličnosti iz upitnika VP+2 i sklonosti
rizičnom ponašanju
Profesor: dr Snežana Smederevac
Student: Sanja Marjanovć PS 68/11
Septembar 2013.
Rezime
U ovom istraživanju ispitivana je relacija između osobina ličnosti i rizičnog ponašanja.
Za procenu osobina ličnosti korišćen je upitnik VP+2 nastao iz druge psiholeksičke
studije u srpskom jeziku (Smederevac, Mitrović i Čolović, 2007). Za procenu ponašanja
korišćeni su Izveštaj o Obrascima Ponašanja ( Behavior Report Form- BRF, Paunonen &
Ashton, 2001) i Upitnik za Procenu Ponašanja (UPP, 2013), nastao za potrebe istaživanja
po ugledu na BRF upitnik. Iz skupa stavki dobijenih ovim upitnicima Faktorskom
analizom izolovan je faktor rizično ponašanje. Dakle, prediktorske varijable su skorovi na
dimenzijama upitnika VP+2, a kriterijumska varijabla je skor na faktoru rizično
ponašanje. Uzorak je činilo 863 ispitanika oba pola, prosečne starosti oko 29 godina. Za
utvrđivanje relacije korišćena je Višestruka regresiona analiza, a dobijeni koeficijent
višestruke regresije ( R=0.33) je statistički značajan pa ukazuje na značajnu povezanost
između osobina ličnosti i rizičnog ponašanja. Faktori koji su značajno povezani sa
rizičnim ponašanjem su : Negativna valenca (B= 0.21, p< 0.01), Savesnost (B=-0.20, p<
0.01), Neuroticizam (B=-0.10, p<0.01) i Ekstraverzija (B=0.08, p<0.05). Negativna
povezanost Neuroticizma sa rizičnim ponašanjem nije u skladu sa dosadašnjim
istraživanjima.
Ključne reči: Velikih Pet plus Dva, Rizično ponašanje, Višestruka regresiona analiza
Uvod
Pojam rizičnog ponašanja ,koji se koristi da se opišu različiti oblici društveno
neprilagođenog ponašanja ili odstupanja u ponašanju, se uglavnom vezuje za mlade, ono
nije karakteristično samo za njih (Ljubičić, 2010). Kako je rizično ponašanje sve
rasprostranjenije, javlja se velika zabrinutost u celokupnom društvu jer ovakva ponašanja
sve više zahvataju mlade. (Ljubčić, 2010). Verovatno zbog toga postoji veći broj
istraživanja posvećenim rizičnom ponašanju kod mladih.
