Prava deteta su danas više od moralne kategorije
jer su priznata u međunarodnom i
većim delom,
u nacionalnim pravima.
Deca su u međunarodnom
p
ravu
p
repoznata
kao posebno osetljiva i specifična kategorija za
čiju zaštitu nisu dovoljni uobičajeni
mehanizmi
zaštite, predviđeni pravom ljudskih prava.
Deca su u međunarodnom pravu prepoznata kao posebno
osetljiva i specifična kategorija za čiju zaštitu nisu dovoljni
uobičajeni mehanizmi zaštite predviđeni pravom ljudskih
prava. Negde od 17. veka dete počinje da se tretira kao
posebno osetljivo biće i može se smatrati da dolazi do
buđenja svesti o detinjstvu kao pojmu. Zahvaljujući
razvojnim psiholozima, prepoznate su karakteristike i
postojanje autonomije ličnosti deteta i nužnost da iste
uvažimo, poštujemo, normativno uobličimo i garantujemo
ili da stvorimo ambijent u kome se prava deteta zaista
priznaju i ostvaruju
Međunarodni dokumenti koji se tiču ljudskih prava, usvojeni
pre Drugog svetskog rata, pod okriljem UN su postavili
osnov za Konvenciju UN o pravima deteta. Prvenstveno je
sastavljena Povelja UN 25.juna 1945. godine, zatim Opšta
deklaracija o ljudskim pravima1948.godine, a nakon desetak
godina usvojena je Povelja o pravima deteta, 20.juna
1959.godine, od kada se 20.jun obeležava kao Dan prava
deteta. 20 godina kasnije,1979.godine podnešen je predlog
da se ova Povelja, koja je imala manji značaj kao preporuka,
proširi tako da bude međunarodno-pravno obavezujuća.
Nakon napornih pregovora, 10 godina kasnije, 1989.godine,
donešena je Konvencija UN o pravima detetaod strane
Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koju su do sada
ratifikovale 193države
