SEMINARSKI RAD
Predmet: Ekonomija
Tema: Inflacija
Podrucije rada: Visoka ekonomska skola Leposavic-Pec,Zubin
Potok,smjer: spoljnotrgovinsko I carisnko poslovanje
Mentor: Gordna Jovanovic Student:
Femic Slavica
Br.indeksa: 35/19
S A D R Ž A J:
1. Uvod ....................................................................................................................3
2. Klasifikacija inflacije ..........................................................................................4
3. Poslovanje u vreme inflacije ...............................................................................5
4. Inflacija tražnje ...................................................................................................5
4.1. Inflacija troškova .........................................................................................6
4.2. Monetarna neutralnost .................................................................................6
5. Neizvesnost od inflacije ......................................................................................6
5.1. Merenje inflacije ..........................................................................................6
6. Inflacioni porez ...................................................................................................6
7. Uloga inflacije u ekonomiji .............................................................................7-8
8. Hiperinflacija u Saveznoj Republici Jugoslaviji 1993 g. ....................................9
9. Hiperinflacija ......................................................................................................9
10. Hiperinflacija širom sveta .................................................................................10
11. Zaključak ...........................................................................................................11
Literatura ...........................................................................................................11
Inflacija (inflatio-naduvavanje) predstavlja disproporciju novčanih i robnih fondova u
jednoj privredi tj. njenih rashoda i prihoda,pri čemu su rashodi veći od prihoda.To je
monetarna pojava kod koje se pokriće većih rashoda vrš iz nove emisije novca,šo izaziva
porast novčne tražnje koja je bez robnog pokrića,pri čemu najčešće dolazi do porasta
cena.Inflacija predstavlja porast opšteg nivoa cena. Stopa inflacije je stopa promene
opšteg nivoa cena i meri se na sledeći način:
Inflaciona stopa=(nivo cena(godina-t)–nivo cena (godina t-1)) / nivo cena(godina t-1)
Nivo cena se meri kao ponderisani prosek za robe i usluge u nekoj privredi. U praksi,
ukupni nivo cena meri se izradom indeksa cena, koji predstavljaju proseke potrošačkih
i proizvođačkih cena.
Primer:
2003. godine u Srbiji,
potrošačke cene
su porasle za 10,5%. Te godine su
porasle cene
mnogih proizvodnih grupa, kao što su:
hrana,
piće, stanovanje, odeća, saobraćajne
usluge,
medicinske usluge itd. Taj opšti uzlazni
trend
nazivamo
inflacijom
.
Deflacija
predstavlja suprotnu pojavu
od inf krizama, kao što je to bio slučaj
Država
deluje
aktivnom
stabilizacionom politikom i uklanja
duboke krize u većini industrijskih
razvijenih zemalja.
Dezinflacija
je smanjivanje stope
inflacije. U Srbiji, poslednje razdoblje
dezinflacije bilo je početkom 1993.
godine, kada je visoka stopa inflacije,
koja je beležila višecifreni nivo,
smanjena uz pomoć restriktivne
monetarne politike i ostalih
instrumenata ekonomske politike.
inflacije.
2.Klasifikacija inflacije:
UMERENA INFLACIJA
–cene su relativno stabilne,ljudi imaju poverenja u
novac.Podrazumeva lagani rast cena. Ljudi rezonuju: novac je jednako vredan danas
i gotovo isto vredan za godinu dana, pa se isplati držati ga.Poslovni ljudi i običan
(potrošač) svet sklapaju dugoročne ugovore u domicilnoj valuti, zato što veruju da
cene neće značajnije otići izvan postojećih okvira za robu koju kupuju ili
prodaju.Ljudi jednostavno veruju da će njihova novčana sredstva zadržati svoju
relativnu vrednost.
GALOPIRAJUĆA INFLACIJA
predstavlja dvo ili trocifrenu inflaciju,u rasponu
od 20,100 ili 200% na godinu dana. Ovakvu vrstu inflacije mogu imati i razvijene
industrijske zemlje. Tako su, na primer, Argentina, Brazil i druge latinoameričke
zemlje, imale stope inflacije od 50-700% na godinu dana 1970-ih i 1980-ih
godina.Kada se galopirajuća inflacija jednom ukoreni u privredno tkivo, nastaju
ozbiljni ekonomski poremećaji.
HIPERINFLACIJA
Mnoge privrede prežive galopirajuću inflaciju, ali veoma teško
hiperinflaciju. To je vreme smrti, kao kad kancer uništava ljudsko telo. Teško je i
poverovati da se hiperinflacija od milion ili čak milijardu posto na godinu dana može
izdržati.
Inflacija iskrivljuje relatvne cene i smanjuje ekonomsku efikasnost. Težina inflacije
meri se i time da li je bila očekivana ili nije. U tom smislu razlikuje se:
1. uravnotežena inflacija;
2. neuravnotežena inflacija
3. neočekivana (nepredviđena) inflacija
1
. Uravnotežena inflacija podrazumeva godišnji rast od, na primer 10%. Promena cena
nikog ne iznenađuje. Sve se povećava na 10% (hrana, odeća, obuća, plate, kamate) itd. U
ovoj situaciji gotovo niko ne bi bio zabrinut. Efikasnost upotrebe resursa veličine BDP-a
ostale bi neporomenjene veličine. Jednostavno rečeno, troškovi rastu 10%, ali i dohodak
10% brže. Nema ni zarade ni gubitka.
2.
Neuravnotežena inflacija pogađa relativne cene, troškove i poreska opterećenja. Npr.
imamo neefikasnost kao posledicu neuravnotežene inflacije kad se cene ne
prilagođavaju inflacionim trendovima, kao što je slučaj s novcem i porezom. Ako stopa
inflacije poraste 10% na godinu dana, tada realna kamata na novac pada od 0 na -10% na
godinu dana. Vlada ne može ispraviti ovaj poremećaj.Negativna kamata na gotovinu ili
druge vrste novca uslovljava neefikasnost.Ljudi izbegavaju ulaganje novca u banke,a
preduzeća uspostavljaju razradjene šeme u korišćenju resursa.
3.
Neočekivana inflacija podrazumeva velika iznenađenja. Ona značajno deluje na
raspodelu dohotka i bogatstva. Neočekivani skok cena neke će osiromašiti, a druge
obogatiti, a malo uticati na efikasnost upravljanja u fabrikama. Efekti nepredviđene
inflacije izaziva socijalne probleme.
