делатности појавили су се 3200. п.н.е. у Вавилону и Асирији, где је евидентирано
најстарије бележење неког пословног догађаја (глинена плоча из Саусе). Након тога су
слични записи евидентирани и у старом Египту, античкој Грчкој те римској и кинеској
цивилизацији, где долази до постепеног развоја рачуноводства увођењем нових врста
евиденција и прописа. За то најстарије раздобље рачуноводства карактеристично је
веома једноставно бележење пословних догађаја које се примњује све до почетка
средњег века.

Слика 1. Прве глинене плоче

Извор: Месопотамијска уметност

Евидентирања за потребе праћења пословних активности почела су са појавом

првих предузетника, углавном трговаца у италијанским градовима као што су
Венеција, Ђенова, Фиренца и други. Првобитне облике трговања пратила су међусобна
познанства између трговаца и муштерија па због тога није било потребе да се
евидентирају дужничко-поверилачки односи између њих. За муштерију је било важно
да сачува поверење, а трговац да прода што више робе поузданој муштерији. Међутим,
број муштерија је временом био све већи, а самим тим и обим продаје, тако да трговац
није био у стању све да запамти, а исто тако није могао ни да има поверење у људе које
није познавао. Тада је већ било неопходно да се евидентира потраживање од купаца за
робу која је била продата на почек или на одложено плаћање. Такође, то је важило и за

учињене краткорочне позајмице. То време се везује за почетак простог евидентирања
односно простог књиговодства.

Како би се оствариле почетне идеје о простом књиговодству, а посебно њихов

даљи развој у правцу стварања система двојног књиговодства неопходно је било да се
остваре одређене претпоставке: материјалне и нематеријалне.

Формалне претпоставке подразумевају:

 Појаву писма (умеће писања);

 Појаву бројева (умеће рачунања);

 Појаву новца (као средство мерења вредности).

Материјалне претпоставке подразумевају предмет и садржину евиденције,

односно књиговодствено евидентирање. У ове претпоставке спадају:

 Својина над имовином (евидентирање промена на средствима,

потраживањима, правима и обавезама);

 Кредитни односи између банака и предузећа (пословних партнера);