LabVIEW-a, zato što je on specifično projektovan za oblast merenja, analizu podataka i
predstavljanje rezultata korisniku. Idealan je za simulacije, prezentaciju ideja, uopšteno
programiranje ili čak za učenje osnovnih koncepta programiranja.
LabVIEW nudi više fleksibilnosti od standardnih laboratorijskih instrumenata zato što je
baziran na softveru. Mi, a ne proizvođač instrumenta, definišemo funkcionalnost instrumenta.
Naš kompjuter, ubačeni hardver i LabVIEW čine virtuelni instrument koji se kompletno može
konfigurisati u cilju ostvarenja naših zadataka.
LabVIEW sadrži biblioteke koda za specifičnu primenu, kao što su za akviziciju podataka
(DAQ), magistralu opšte primene (GPIB -

General Purpose Interface Bus

) i serijsku kontrolu

instrumenata, analizu podataka, prezentaciju podataka, smeštanje podataka i komunikaciju
preko Interneta.

Veza između virtuelne instrumentacije i realnog sveta

Virtuelna instrumentacija je osnova moderne laboratorije. LV programi se zovu

virtualni instrumenti jer svojim izgledom podsećaju na fizičke instrumente, kao npr.
osciloskope i miltimetre. Stoga je ekstenzija programa pisanih u LV -VI (

virtual instruments

Virtuelni instrument

se sastoji od kompjutera, softvera i modularnog hardvera; sve to

kombinovano i konfigurisano u cilju oponašanja funkcije tradicionalne hardverske
instrumentacije. On je takođe i ono što mi zovemo LabVIEW program. Pošto je njihova
funkcionalnost softverski definisana od strane korisnika, virtuelni instrumenti su izuzetno
fleksibilni, moćni (sposobni) i ekonomični. U ovom delu se objašnjava komunikacija sa
spoljašnjim „svetom“ (na primer, obavljanje merenja, „pričanje“ (razmena informacija) sa
instrumentom, slanje podataka drugom računaru) korišćenjem LabVIEW-a.

LabView - osnovne karakteristike

•Razvojno okruženje koje omogućuje jednostavan i brz razvoj programa aplikacije VI;
•Omogućuje povezivanje velikog broja hardverskih modula i instrumenata sa PC

računarom i povezivanje sa drugim programima.

•Omogućuje korisniku da sam definiše izgled korisničkog interfejsa i funkcionalnost

instrumenta;

•Kreiranje programa po principu grafičkog programiranja;
•Preko grafičkog korisničkog interfejsa korisnik:

- upravlja izvršavanjem programa,
- upravlja hardverom (podešava parametre),
- prikazuje rezultate merenja,
- vizuelno predstavlja upravljanje i tok procesa.

Računarski podržana analiza i projektovanje sistema upravljanja

Padajući meniji

Imajmo na umu da su mogućnosti LabVIEW-a mnoge i raznovrsne. LabVIEW ima

dva glavna tipa menija: padajući i skačući. Može biti korisno da gledate menije na računaru
kako ih nadalje objašnjavamo i da možda malo eksperimentišete.

Padajući meniji sadrže mogućnosti (naredbe) zajedničke za mnoge aplikacije, kao što su
Open, Save, Copy i Paste, i mnoge druge funkcije vezane samo za LabVIEW. Mnogi meniji
imaju mogućnost izbora korišćenja prečice u vidu kombinacije tastera. Mogu se menjati
prečice menija u dijalogu Tools>>Options u sekciji Menu Shortcuts.

File meni

Padajući File meni (vidi sliku 3) sadrži komande zajedničke za mnoge aplikacije, kao

što su Save i Print. Možemo takođe kreirati nove VI ili otvoriti neke postojeće iz File menija.
Dodatno možemo prikazati informacije o osobinama VI i istoriju razvoja iz ovog menija.

Slika 3

File meni

Računarski podržana analiza i projektovanje sistema upravljanja

Project meni

Project meni (vidi sliku 6) omogućuje otvaranje LabVIEW projekta ili kreiranje novog

projekta kao i rad na projektu kome aktivni VI pripada. Ako aktivni VI ne pripada nijednom
LabVIEW projektu, samo će biti omogućene opcije Open Project i New Project.

Slika 6 Project meni

Operate meni

Možemo pokrenuti ili stopirati naš program iz menija

Operate

(vidi sliku 7), mada obično

koristimo dugmiće palete sa alatima. Možemo takođe menjati inicijalne (default) vrednosti VI-a,
kontrolisati mogućnosti „

print and log at completion

“, prebacivati se iz moda

run

edit

mod.