SADRŽAJ
UVOD……………………………………………………………………………………3
NASTANAK I RAZVOJ INVESTICIONOG BANKARSTVA………………………...4
AKTIVNOSTI POSLOVNIH BANAKA……………………………………………….5
GLAVNE DELATNOSTI INVESTICIONIH BANAKA……………………………….7
POSLOVI INVESTICIONIH BANAKA…………………………..…………………….8
KONTROLA INVESTICIONIH BANAKA…………………………………………....10
INVESTICIONO BANKARSTVO U SRBIJI…………………………………………..13
ZAKLJUCAK……………………………………………………………………………15
LITERATURA…………………………………………………………………………..16
2
trudili da prikupe traženi novac na sve moguće načine. Kako se ova praksa pokazala kao
nedovoljno efikasna, krajem XIX veka agente zamenjuju trgovci akcijama. U istom
periodu dolazi do formiranja mnogih banaka, koje deluju kao posrednici između
investitora i kompanija kojima je kapital potreban. Tako je 1901. godine, „JP
Morgan&Co.” organizovala udruženje koje je prikupilo 1,5 milijardi dolara, u cilju
integrisanja velikog broja proizvođača čelika u korporaciju „United Steel Corporation”.
Oktobra 1929. godine dolazi do sloma tržišta hartija od vrednosti i u periodu od 1933. do
1934. godine, predsednik Ruzvelt inicira tri nova zakona – Zakon o hartijama od
vrednosti, Zakon o bankama
(Glass-Steagel Act)
i Zakon o berzama. Predloženim
zakonima se reguliše tržište kapitala i osnivaju adekvatne institucije. Zakon o bankama
dalje razdvaja poslove komercijalnog i investicionog bankarstva.
Poslednje decenije XX veka karakteriše nagla ekspanzija finansijskog sektora.
Razdvajanje komercijalnog i investicionog bankarstva više nije imalo smisla. U SAD,
Zakon o bankama je reformisan 1999. godine, čime je otvoren put ka stvaranju
bankarskih grupacija.Investicionim bankarstvom se danas bave sve velike banke – u
centru bankarske grupacije se, po pravilu, nalazi investiciona banka. Danas su vodeće
investicione banke (tzv.
bulge-bracket
) Citigroup Global Markets, Credit Suisse First
Boston (CSFB), Goldman Sachs, JP Morgan, Lehman Brothers, Merrill Lynch i Morgan
Stanley.
Poslovi i aktivnosti investicionih banaka - modernizacija
Prikupljanje kapitala i plasman hartija od vrednosti
– Investiciona banka se nalazi u
ulozi posrednika između vlasnika kapitala i klijenta (kompanije, vlade ili lokalne vlasti)
kojem je novac potreban. U tom kontekstu, investiciona banka u ime klijenta emituje
akcije, obveznice ili neke druge hartije od vrednosti. Svoju uslugu investiciona banka
naplaćuje kroz razliku između kupovne i prodajne cene hartije od vrednosti.
Finansijsko savetovanje
– Investicione banke svojim klijentima pružaju razne
savetodavne usluge. Primeri finansijskog savetovanja uključuju pružanje aktuelnih
informacija investicionim menadžerima, saveta kompanijama o investicionoj strategiji,
asistiranje globalnim kompanijama u probijanju na nova tržišta (upravljanje valutnim
rizikom) i možda najpoznatiji primer u vezi sa spajanjem i kupovinom drugih kompanija.
4
Prodaja i distribucija hartija od vrednosti
– Efikasan plasman hartija od vrednosti
podrazumeva razgranatu mrežu za distribuciju novonastalih finansijskih instrumenata.
Veći deo plasmana novih hartija od vrednosti investicione banke prodaju institucionalnim
investitorima (penzioni, investicioni i fondovi osiguranja), te oni zahtevaju poseban
odnos. Takođe, mnoge banke razvijaju posebne kanale distribucije preko kojih hartije od
vrednosti plasiraju individualnim investitorima. Nastankom interneta, individualni
investitori imaju priliku da preko
online
servisa kupuju hartije od vrednosti.
Trgovina i kreiranje tržišta za hartije od vrednosti
– Kao aktivnost podrške plasmanu
novih hartija od vrednosti institucionalnim i individualnim investitorima, investiciona
banka se na tržištu kapitala javlja i kao tzv.
market-maker
. U ovoj funkciji, investiciona
banka u određenom vremenskom periodu obezbeđuje likvidnost, pružajući u isto vreme i
otkupnu i prodajnu cenu date hartije od vrednosti. Sa druge strane, investiciona banka se
na tržištu hartija od vrednosti javlja i kao brokersko-dilerska kuća, trgujući i za klijentov i
za svoj racun.
Istraživanje
– Skoro sve investicione banke imaju odeljenje istraživanja. Analitičari
zaposleni u ovom odeljenju prate ekonomske trendove i vesti, hartije od vrednosti
pojedinih kompanija ili cele industrijske grane i druge relevantne informacije za potrebe
banke i njenih klijenata. Odeljenje istraživanja se može javiti kao aktivnost koja stvara
prihod i kao aktivnost podrške. U prvom slučaju, investiciona banka svoje izveštaje
prodaje zainteresovanim klijentima, dok kao aktivnost podrške istraživanje ima značajnu
ulogu u drugim poslovima banke.
Finansijski inženjering
– Finansijski inženjering se može definisati kao razvoj i
kreativna primena finansijske tehnologije radi rešavanja finansijskih problema,
iskorišćavanja finansijskih mogućnosti i stvaranja dodatne vrednosti. Dekompozicijom,
raspakivanjem i kombinovanjem više (delova) različitih finansijskih instrumenata,
investicione banke stvaraju nove finansijske instrumente sa određenim promenjenim
karakteristikama, prilagodjena potrebama klijenata.
Investicioni menadžment
– Investiciona banka se često javlja kao organizator i nosilac
investicionog fonda. U tom kontekstu, investicioni menadžment (upravljanje aktivom)
predstavlja izuzetno važnu aktivnost investicionih banaka, uslovljenu dominantnom
ulogom institucionalnih investitora na finansijskim tržištima. Investicioni fondovi kao
5
