Основни принципи систематике и таксономије живих бића, бинарна номенклатура

Klasifikacija organizama uglavnom se zasniva na morfoanatomskim karakteristikama odraslih organizama I njihovoj embrioloskoj istoriji, pri cemu geografska
raspostranjenost ,fosilni ostaci I druge cinjenice mogu biti od velike koristi za razvrstavanje zivotinja u prirodne klasifikacione  sisteme. Sistem klasifikacije pocenje
konceptom   vrste   I   moze   se   reci   da   svaki   organizam   pripada   nizu   hijerarhijski   uredjenih   taksona,   medju   kojima   se   kao   osnovni   javlja   rang   vrste.
Vrsta(species)predstavlja skup jedinki koje imaju sustinske slicnosti  u anatomskoj gradji I koje se slobodno ukrstaju I daju plodno potomstvo.Taksonomija je grana
biologije koja se bavi klasifikovanjem organizama. Pod klasifikacijom se podrezumeva svrstavanje organizama u odredjene grupe na osnovu njihove medjusobne
slicnosti/srodnosti. Sistematika je nauka o raznovrsnosti organizama.Da bi se podaci dobijeni registrovanjem I klasifikovanjem mogli koristiti, svakom taksonu daje se
odredjeni naziv. Time se bavi deo sistematike koji se naziva nomenklatura. Danas se koristi binomna ili binarna nomenklatura koju je uveo Karl Linne . Po pravilima
binarne nomenclature ime jedne vrste oznacava sa dve latinske reci. Prva se odnosi na ime roda I pise se uvek velikim pocetnim slovom, a druga rec se odnosi na ime
vrste, to je najcesce epitet koji bvlize odredjuje datu vrstu I uvek se pise malim slovom . Osnovne sistematske kategorije su: species, genus, familia, ordo, classis,
phylum I regnum.

Конвергенција, хомологија и аналогија.

Pojava slicnosti u obliku I funkciji kod filogenetski vrlo udaljenih organizama naziva se EKOLOSKA KONVERGENCIJA ili ANALOGIJA. Primer konvergencije kod
zivotinja su slicnosti u izgledu kod ajkule I delfina. Krila slepog misa I peraja delfina nazivaju se HOMOLOGIM ORGANIMA jer imaju ISTO POREKLO a
RAZLICITU FUNKCIJU. Nasuprot toj pojavi je pojava ANALOGIH ORGANA koji imaju ISTU FUNKCIJU a POTPUNO RAZLICITO POREKLO,na primer krila
ptica I insekata.

Ацелуларни живи системи.

Sve zive sisteme obzirom na slozenost I nivo telesne organizacije mozemo podeliti u dve gripe: acelularne I celularne. Acelularni zivi sitemi su ono koji nisu dostigli
celiski nivo gradje , dok su celularni oblici svi zivi sistemi izgradjeni od celija kao osnovne morfoanatomske, funcionalne I reproduktivne jedinice. Pod acelurnim
oblicima zivota podrazumevamo sve oblike zive materije koja nije dostgla nivo celiske organizacije. U acelularne forme svrstavamo sve viruse,hlamidije I
rikecije.Medjutim po nekim autorima , hlamidije I rikecije se ipak izdvajaju o virusa , kao krajnje primitivni oblici Gram-negativnih bakterija.

Целуларни живи системи.

Пет царстава живих организама.

U odnosu na biohemijske , geneticke I neke celijske karakteristike , donedavno je bilo uobicajeno da se sva ziva bica dele na dva supercarstva:prokaryote I
eukaryote.Ova supercarstva Viteker je podelio , na osnovu tipa celijske organizacije I nacina ishrane na pet carstava: 1MONERA-svi prokarioti koji koriste
apsorpciju ili fotosintezu; 2PROTISTA-razliciti jednoceliski eukarioti cije su veze nejasne , tako da se ne mogu konvencionalno grupisati u preostala tri
carstva   eukariota;korista   apsorpciju,fotosintezu   I   ingestiju   hranjivih   materija.   3PLANTAE-sve   eukariotske   alge(zelena,mrke,crvene)   kao   I   visecelijske
biljke;sve koriste fotosintezu.4ANIMALIJA-visecelijski eukarioti koji koriste ingestiju hrane;5FUGI-jednocelijski I visecelijski eukarioti koji formiraju spore
I uzimaju hranu ingestijom

Monera, карактеристике и подела

Obuhvata jednoceliske prokaryote bez jedra.Postoje dve podele-prema obliku I prema metrabolizmu.U njih spadaju : Archeobrachterija,Eubacterija I Cijanobacterija.
Archeobacterije-tri tipa-Metanogene,Ekstremno halofitne I Termoacidofilne. Eubacterije –dva tipa-Gram + I Gram -. Cijanobakterije-modro zelene alge.

Eukaryota – општа грађа еукариотске ћелије и ћелијске мембране.

Kod   eukariota   tokom   evolucije   doslo   je   do   diferencijacije   protoplasta   na   tri   funkcionalna   celijska   dela   po   kojima   se   eukarioti   razlikuju   od
prokariota:plazmamembrana,jedro I citoplazma sa membranoznim organelama. Celiska membrane je spoljasnji omotac,koji obezbedjuje:oblik celije,zastitu celije od
spoljasnjih faktora,prijem drazi,kontakt zonu I razmenu materija.Celiske membrane se sastoje od dvoslojnih lipida u koje su uronjeni protein. Lipidi se sastoje iz dva
dela:hidrofilne   polarizovane   glavicei   nepolarizovanog   fidrofobnog   repa.Proteini   vrse   sise   slozenih   uloga-sluze   kao   :   receptori,transmiteri   I   katalizatori   reakcija
citoskeleta I ekstracelularnog matriksa.

Eukaryota – амембранозне органеле и мембранозне органеле.

Organele u eukariotskim celijama mogu da budu bez membrane ( ribozomi konstante sedimentacije 80s, flagelumi,cilije,bazalna tela, centrozom,,microtubule,
mikrofragmenti). Sa jednom membranom (vacuole, lizozomi, peroksizomi, glioksizomi, endoplazmaticni reticulum,Goldzi kompleks) ili sa dve membrane (jedro,
mitohondrije I plastid).

Eukaryota – једро, вишемембранозне органеле и њихово порекло.

Kontrolni centar celije, uglavnom postoji jedno mada moze biti I vise;Ima dve membrane,spoljasnju u unutrasnju izmedju kojih se nalazi perinuklearni proctor. Na
spoljasnjoj memebrani se nalazi veliki broj ribozoma.Takodje na membrane postoje I nuklearne pore koje sluze za komunikaciju jedra sa citoplazmom.Unutrasnjost jedra
je ispunjena kariolimfom;nukleoplazma je sastavni deo kariolimfe I u njoj se nalaze DNK,RNK,jedarce I enzimi. Sem jedra u visemembranozne organelle ubrajamo
plastide I mitohondrije. Mitohondrije poseduju dvostruku membranu,spoljasnju I unutrasnju. Unutrasnja pravi invaginacije (kriste). U njima se odvijaju procesi stvaranje
energije stoga ih I nazivamo energetskim “cisternama”.   Stoma mitohondrija je ispunjena matriksom u kome se osim niza enzima nalaze I ribozomi 70s. Plastidi su
slozene, visokodiferencirane membranozne organelle slicne mitohondrijama, specificne su za alge I vise biljke. Sastoje se od spoljasnje I unutrasnje membrane izmedju
kojih je proctor. Membrane su lipoproteinske gradje. Unutrasnjost plastid je stoma tecnog sadrzaja(voda,protein,lipidi,razliciti biljni pigmenti,prokariotska Dnk,sva tri
tipa RNK).Analizom ovih organela utvrdjeno je da poticu od prokariotskih celija. Takodje je primeceno da modu da se dele nezavisno od celije, zato sto poseduju
sopstvenu DNK,RNK I ribosome.

10. Protista.

Carstvo Protista obuhvata heterogenu grupu jednoceliskih eukariota.Pre nego sto su Protista izdvojeni kao zasebno carstvo, botanicari su jednocelijske autotrofe svrstavali
u biljke , a zoolozi jednocelijske heterotrofe kao zivotinje(Protozoa).Mada je ovakav pristup I danas aktuelan, potrebno je istaci da mnogi protisti nemaju bliske
visecelijske  srodnike  ,  sto  opravdava  njihovo  izdvajanje  u  posebno  carstvo.  U okviru  carstva  Protista  razlikuje  se  vaci broj organizacionih  tipova(filuma)koji  se
medjusobno razlikuju po morfologiji, nacinu ishrane ( autotrofni, heterotrofni ili saprobni),ekoloskim karakteristikama I drugim osobinama. Neki autotrofni Protista
obrazuju kolonije. Osnovna razlika izmedju kolonijalnih I vesecelijskih oblika je u tome sto se kod kolonijalnih ne javlja diferencijacija medju somatskim celijama.
Jednocelijske zivotinje su oznacene kao Protozoa.

11. Опште карактеристике и порекло Metazoa.

Visecelijski oblici sa AUTOTROFNIM NACINOM ISHRANE su PLANTAE-biljke,visecelijski oblici sa HETEROTROFNIM APSORTIVNIM NACINOM ISHRANE
su FUNGI-gljive. Pod zivotinjama se podrazumevaju visecelijski eukariotski organizmi koji se odlikuju heterotrofnim nacinom ishrane, pri cemu hranu unose , odnosno
gutaju   a   zatim   vare   unutar   svoga   tela.Za   sve   predstavnike   carstva   zivotinja   karakteristicno   je   da   obrazuju   polne   celije   –gamete(jajne   celije   I   spermatozoide)   u
vesecelijskim polnim zlezdama-gonadama( ovarijumima I testisima) a nakon oplodjenja iz zigota se razvija visecelijski embrion. Postoji vise teorija. Prema Hekelu
metazoan vode poreklo od kolonijalnih flagelata slicnih volvox-u,pa se ova teorija naziva kolonisticka(posle je doslo do podele rada tj. do diferencijacija jedinki). Druga
teorija je Hadzijeva teorija po kojoj metrazoa vode poreklo od visejedarnih protozoa tipa ciliophora.

12.

Parazoa (Placozoa и Spongia), Coelenterata (Cnidaria и Ctenophora), опште карактеристике.

Parazoa, koje su na celiskom nivou organizacije i nemaju mezoderm Znacaj placozoa je u tome ssto se u njihovoj gradji vidi prelazna forma od Protozoa ka Eumetazo-
ma.Tip   Porifera(Spongia)-Sunđeri   su   sesilni   oblici   koji  nastanjavaju   morske   ekosisteme.Kroz   telo   sunđera   prolazi   voda   ulazeći   kroz   sitne   otvore   na   površini,a
napuštajući ga kroz oskulun(izlazni otvor).Šupljina na telu sunđera naziva se spongocel.Između ekto- I endoderma nema trećeg klicinog lista,već postoji želatinozna
masa bez ćelija (mezogleja ili mezenhim).Sunđeri imaju specifičan način razvića,Deobom rigota,nastaju blastomere koje se dele na micromere od kojih nastaje
endodermis   I   macromere   od   kojih   nastaje   ektodermis.Tip     Cnidaria(žarnjaci)-Telesni   zid   je   igrađen   od   ektoderma   i   endoderma,između   kojih   se   nalazi
mezogleja.Unutrašnja duplja (celenteron) učestvuje u varenju.Varenje može da bude unutarćelijsko I vanćelijsko.Cnidaria se javlja u dva morfološka oblika:polip I
medusa.Nervni system je difuzan.Razmnožavanje može da bude bespolno kod polipa-pupljenjem I polno kod medusa ili smenom generacije (metageneza).Embrion
prolazi kroz larveni stadijum koji se naziva planula.Tip Ctenophora(rebronoše)-Prema želatinoznom prozračnom telu veoma liće na meduze samo što je njihovo telo
biradijalno   simetrično,nema   žarne   ćelije.Telo   im   je   različitog   oblika.Telesni   zid   obavlja   gastrovaskularnu   duplju   (endodermis,ektotermis   I   mezogleja)   .
Gastrovaskularni   system   sastoji   se   od   usnog   otvora,ždrela,jednjaka   I   želudca.   Rebronoše   nemaju   skelet   niti   respiratorne   organe   kao   ni   organe   za
izlučivanje.Razmnožavanje hermafroditi.

Platyhelminthes. Опште карактеристике, подела и представници значајни за ветеринарску медицину.

Telo   je   bilateralnoj   simetriji.Značajna   je   cefalizacija   (itdvajanje   glavenog   regiona   sa   koncentracijom   nervnog   sistema   I   čula   )   .Obuhvata   tri   klase:
Turbellaria,Trematodes,Cestodes.Klasa Turbellaria-površina tela je prekrivena jednoslojnim trepljastom epidermisom.Ispod epidermisa se nalazi bazalna membrane,a
zatim tri sloja mišića:kružni,uzdužni I kosi.Digestivni sistem počinje usnim otvorom. Usni otvor služi kao I analni za izbacivanje nesvarenih delova hrane.varenje je
ekstra- i intracelularno.Organi za ekskreciju I osmoregulaciju su protonefridije.Nervni sistem je vrpčast.Od čulnih organa najjbbrojnije su taktilne čulne ćelije.Razviće
je direktno ili preko posebnog stadijuma tzv. Milerove larve.Klasa Trematodes-razlikuje se po tome što nemaju treplje u epidermisu,poseduju posebne muskulozne
pijavke,čulni organi su slabo razvijeni.Predstavnici reda Digenea su Fascia hepatica-veliki metilj.Klasa Ceestodes-telo pantljičare je podeljeno na glavu na koju se
nastavlja kratak vratni region i članke.Značajni su Taenia solium,Taenia saginata I Echinoccocus granulosus.

Pseudocoelomata, Nematoda. Опште карактеристике, подела и представници значајни за ветеринарску медицину

Pseudocelomata

-telo je izduženo,crvolikog oblika.Na samoj površini tela nalazi se skleroproteinska kutikula koja pruža veliku zaštitu,a ponekad sadrži izraštaje u vidu

trnova,zubića,pločuca…Crevo je u obliku prave crevi.Krvotok I respiratorni organi nisu razvijeni.Uglavno su odvojenog pola.

Nematoda-

telo je

nesegmentisano.Površina tela je prekrivena veoma dobro razvijenom kutikulom .Nervni sistem je sastavljen od jednog
prstena koji okružuje ždrelo.Čulni organi su dobro razvijeni.Ekskretorni sistem je predstavljen žlezdanim organima nalik
protonefridijama.Odvojenog pola su I čest je polni dimorfizam.Od parazitskih vrsta značajni su: Ascaris suis,Trichinenella
spiralis.

15.

Coelomata – карактеристике и филуми које обухвата.

Dupljari obuhvataju dva filuma životinja: Cnidaria I Ctenophora.Zajedničke karakteristike ovih životinja su pre svega radijaln

a simetrija tela,prisustvo dva

klicina lista I najjednostavniji nervni sistem(difuzan).

16.

Mollusca, опште карактеристике, подела на класе и представници значајни за ветеринарску медицину.

Telo je građeno od pet telesnih regiona: glava (na kojoj su čulni organi I usni otvor ) , stopala (koji predstavlja mišićni organ za kretanje) , utrobne kese (u kojoj se
nalaze glavni unutrašnji organi) , plašta koja luči ljušturu.Digestivni sistem počinje ustima koja vode u usnu duplju. U usnoj duplji kod većine se nalazi poseban organ
radula,koja služi za usitnjavanje hrane.Respiracija se obavlja primitivno građenim škrgama kod vodenih,plućima kod suvozemnih vrsta.Krvotog otvorenog
tipa.Ekskretorni organi su metanefridije.Nervni sistem najprimitivniji tj. Ganglioneran.Mekušci se razmnožavaju polno,većina vrsta su odvojenog pola,mada su neke
vrste hermafroditi.Obuhvata sedam klasa,a najznačajnije su: Gastropoda,Bivalvia I Cephalopoda.

17.Annelida, опште карактеристике и подела.

Segmentacija tela je Homonomna metamerija.Površinu tela je prekrivena jednoslojnim epidermisom koji luči tanku
kutikulu.Telesne duplja je celom,obložena posebnim epitelom (peritoneumom).Digestivni trakt je u vidu prave cevi koja
počinje usnim otvorom na prostomijumu.Usna duplja se nastavlja na mišićno ždrelo,jednjak,jednjak se nastavlja u
želudac.Krvni sistem zatvorenog tipa.Ekskretorni organi su segmentalno raspoređene metanefridije.Nervni sistem je
lestvičast.Od čula razvijena su taktilna I hemoreceptorna čula.Uglavnom su hermaphrodite,mada postoje vrste
odvojenih polova.Larveni stadijum označen je kao trohofora.Dele se na: Polzchaeta,Oligochaeta,Hirudinea.

18.

Arthropoda, опште карактеристике и подела.

Telesna segmentacija je heteronomna metamerija.Telo zglavkara je rekriveno hitinizovanom kutikulom koja čini spoljašnji skelet (egzoskelet). Mišićni sistem je dobro
razvijen I prvi put u evoluciji se javlja poprečno-prugasta muskulatura.Poseduje celom samo oko gonada (gonocel). U ostalim delovima tela jvlja se posebna telesna
duplja miksocel koja tokom razvića nastaje spajanjem blastocela I celoma.Krvni sistem je otvorenog tipa.Respiratorna razmena obavlja se škrgama,a kod suvozemnih
se javljaju traheje. Ekskretorni organi su antenalni ilimaksilarne žleze kod rakova,odnosno Malpigijevi sudovi kod insekata.Uglavno su odvojenih polova,čest je poli
dimorfizam.Obuhvata četiri subfiluma:izumrle Trilobitomorpha,I tri recentna subphiluma Chelicerata,Crustacea,Uniramia.

19.

Chelicerata и Crustacea, опште карактеристике, подела, представници значајни за ветеринарску медицину.

Chelicerata

-pripadaju zglavkarima,nemaju antene.Prvi par ekstremiteta su helicere.Telo im je podeljeno na dva telesna regiona: glaveni I trbušni region. Na glavenom

regionu se nalazi šest pari ekstremiteta.Deli se na : Merostomata,Pycnogonida,Archnida.Značaj u veterinarskoj medicini čini: Sarcoptes scabiei.

Crustacea

-su

zglavkari za koje je karakteristično da imaju dva para antena,dvograne ekstremitete i da dišu na škrge.Telo je heteronomno segmentisano.Na glavi se nalaze oči,usni
otvor,pet pari usnih ekstremiteta.Crevni sistem se sastoji od prednjeg,srednjeg I zadnjeg creva.Krvni sistem je otvoren,ekstremiteti organi su metanefridije.Nervni
sistem je lestvičast.Odvojenog su pola,čest je polni dimorfizam,retko koje su hermafroditi.Deli se na: Branchiopoda , Remipedia , Ostracoda , Malacostraca.

20.

Insecta (Hexapoda), карактеристике, подела и представници значајни за ветеринарску медицину.

Telo insekata je bilateralno simetrično.Površina tela prekriva dobro razvijena hitinska kutikula sastavljena od tri sloja.Glava insekata predstavljena je hitinizovanom
čaurom  na   kojoj  se   nalaze   oči,antene   I  usne   nožice.   Antene   prvenstveno   imaju   funkciju   čula   dodira   ili  mirisa.  Razlikuju   se   usni   aparat  za   grickanje,lizanje   I
srkanje,bodenje,sisanje i slično. Uvek imaju tri para nogu za hodanje,na svakom grudnom segmentu po jedan par. Na grudima insekta sa bočne strane nalaze se otvori
trahejalnog sistema ( stigme ) . Digestivni sistem je u vidu prave cevi sa regionalnim diferencijacijama. Na prelasku prednjeg i zadnjeg creva ulivaju se ekskretorni
organi ( Malpigijevi sudovi ) . Krvotok insekata je otvorenog tipa,protiče kroz telesnu duplju miksocel. Nervni sistem lestvičast . Metamorfoza može da bude

na Novom Zelandu.

Ordo

Struthioniformes

(nojevi) – brze trkačice koje imaju dug vrat i duge noge sa po dva prsta. Jedina vrsta ovog reda je afrički noj -

Struthio

camelus

, najveća ptica današnjeg doba (mužjaci su visoki i do 3 m. i mogu da dostignu težinu od oko 90 kg.).

Ordo

Rheiformes

(

nandui) – obuhvata najkrupnije ptice

Južne Amerike koje imaju po tri prsta na nogama. Jedna od ukupno dve vrste je

Rhea americana

- nandu ("američki noj").

Ordo

Casuariformes

(kazuari) – krupne

ptice trkačice čije je telo prekriveno grubim perjem u obliku dlaka, a glava i vrat su potpuno goli. Imaju snažno razvijene noge sa tri prsta okrenuta napred dok su krila
sasvim zakržljala. Žive na području Australije i Nove Gvineje. Ovaj red ima samo dva roda sa vrstama:

Dromiceius novae – hollandiae

– australijski noj ili emu,

Casuarius casuarius

– kazuar.

29. Neognathae, карактеристике и подела до нивоа реда.

Superordo Neognathae (Carinatae – letačice) obuhvata ogromnu većinu ptica, koje imaju dobro razvijena krila i uzdužni koštani greben na grudnoj kosti (Crista
sterni). Većinom imaju sposobnost letenja, ukoliko nisu naknadno izgubile ovu osobinu. Ključnjače su im većinom srasle u jadac, a na krilima i na repu imaju
dugačka   i   kruta   konturna   pera.   Obuhvataju   veliki   broj   redova   od   kojih   ćemo   spomenuti   sledeće:Ciconiformes,   Anseriformes,   Falconiformes,   Galliformes,
Gruiformes, Columbiformes, Columbiformes, Columbiformes, Strigiformes, Cuculiformes, Passeriformes

Mammalia, опште карактеристике и подела. Поткласе Prototheria и Metatheria (Marsupialia)

Mammalia

imaju neke morfološke karakteristike koje postoje samo kod njih:

mlečne žlezde

koje su dobro razvijene samo kod ženki i po kojima se čitava klasa dobila

naziv. prisustvo

znojnih i lojnih žlezda

. Jedna od najupadljivijih osobina sisara predstavlja i

dlakavi telesni pokrivač. heterodontizam

- visoka diferenciranost zuba

koja omogućuje "podelu rada". Zubi su podeljeni u sledeće grupe: sekutići (

incisivi

), očnjaci (

canini

), prekutnjaci (

praemolares

) i kutnjaci

(molares

). Samo kod sisara

postoji

dijafragma

koja se nalazi između grudne i trbušne duplje. kod sisara postoji

levi aortin luk

. Eritrociti sisara

nemaju jedro

, sa izuzetkom familije kamila kod

kojih postoje eritrociti sa jedrom. Prisustvo

Henlejeve petlje

u bubregu takođe je karakteristično samo za sisare. U unutrašnjem uhu sisara postoje

tri slušne koščice

čekić (

maleus

), nakovanj (

incus

) i uzengija (

stapes

) Sisari imaju

veoma razvijene hemisfere velikog mozga i kompleksno ponašanje

. Čula sisara su dobro razvijena.

Od svih kičmenjaka, sisari imaju najbolje razvijeno čulo ukusa. Classis

Mammalia

obuhvata tri podklase:

Prototheria

Metatheria

Eutheria

Subclassis Prototheria

–

obuhvata najstarije sisarske predstavnike koji potiču još iz mezozoika i imaju mnoge osobine svojih reptilskih predaka. Njihova telesna organizacija je vrlo primitivna,

po čemu su i dobile naziv

Prototheria

ili primitivne životinje Za razliku od svih ostalih sisara ove životinje legu jaja, slična jajima ptica i gmizavaca.

Subclassis

Metatheria (Marsupialia)

- Torbari. Glavna odlika ovih životinja jeste par koštanih nastavaka na preponjačama (

Ossa marsupii

) između kojih se kod ženki nalazi

razapeta kožna duplikatura - torba (

marsupium

) u kojoj se kod većine nalaze polja mlečnih žlezda, po pravilu jedan ili dva para.

Nasuprot kljunarima, torbari rađaju žive mlade, ali su oni jako sitni i bespomoćni, te ih majka uzima svojim usnama i
stavlja u kožnu torbu, gde nastavljaju razviće, dok potpuno ne odrastu. Ženke imaju dve materice i dve vagine. U vezi sa
tim, muški polni organ je obično rastavljen i sastoji se iz dve zasebne polovine.

Mammalia, опште карактеристике и подела. Поткласа Eutheria (Placentalia).

Mammalia

imaju neke morfološke karakteristike koje postoje samo kod njih:

mlečne žlezde

koje su dobro razvijene samo kod ženki i po kojima se čitava klasa dobila

naziv. prisustvo

znojnih i lojnih žlezda

. Jedna od najupadljivijih osobina sisara predstavlja i

dlakavi telesni pokrivač. heterodontizam

- visoka diferenciranost zuba

koja omogućuje "podelu rada". Zubi su podeljeni u sledeće grupe: sekutići (

incisivi

), očnjaci (

canini

), prekutnjaci (

praemolares

) i kutnjaci

(molares

). Samo kod sisara

postoji

dijafragma

koja se nalazi između grudne i trbušne duplje. kod sisara postoji

levi aortin luk

. Eritrociti sisara

nemaju jedro

, sa izuzetkom familije kamila kod

kojih postoje eritrociti sa jedrom. Prisustvo

Henlejeve petlje

u bubregu takođe je karakteristično samo za sisare. U unutrašnjem uhu sisara postoje

tri slušne koščice

čekić (

maleus

), nakovanj (

incus

) i uzengija (

stapes

) Sisari imaju

veoma razvijene hemisfere velikog mozga i kompleksno ponašanje

. Čula sisara su dobro razvijena.

Od svih kičmenjaka, sisari imaju najbolje razvijeno čulo ukusa. Classis

Mammalia

obuhvata tri podklase:

Prototheria

Metatheria

Eutheria

.Subclassis

Eutheria

(

Placentalia

) - placentalni sisari. Ovoj grupi pripada ogromna većina svih današnjih sisara. Glavna karakteristika svih

Placentalia

jeste posedovanje posteljice ili

placente

. Ženke imaju jednu vaginu, a kod većine su i materice delimično ili sasvim srasle. Rađaju sasvim razvijene mladunce. Embrioni ovih životinja ostaju dugo u telu

majke, gde još od početka stupaju u intimnu vezu sa sa sluzokožom materice, preko koje dobijaju hranu iz tela majke. Placenta nastaje srastanjem horiona i sluzokože
materice.

32.

Mammalia, опште карактеристике и подела. Primates.

Ordo

Primates

– Ovom redu pripadaju polumajmuni (subordo

Prosimiae

), pravi majmuni, ljudoliki majmuni i ljudi (subordo

Anthropoidea

). U sistemu organa

Primata

mozak je nesrazmerno evoluirao i dostigao neuporedivo viši stepen razvoja nego kod ostalih životinjskih grupa. Snažno razvijen veliki mozak je jako izvijugan i naboran
i prepokriva sve ostale delove mozga. Imaju plantigradna stopala. I prednji i zadnji udovi imaju po pet prstiju čiji su vrhovi zaštićeni širokim pljosnatim noktima. Kod
svih primata prvi prst ili palac na prednjim, a kod nekih čak i na zadnjim ekstremitetima, suprotstavlja se ostalim prstima, što im omogućuje hvatanje predmeta. Očne
duplje svih primata odvojene su od slepoočnih udubljenja jednom koštanom pregradom, dok kod ostalih sisara ove dve jame stoje u otvorenoj vezi. Ženka ima samo
jedan par mlečnih žlezda koje leže na grudima i rađa po pravilu samo jedno mladunče.

33.

Mammalia, опште карактеристике и подела. Lagomorpha. Rodentia.

Ordo

Lagomorpha

– Ovoj grupi pripadaju zec i njegovi srodnici (grč.

lagos

– zec). U gornjoj vilici imaju pored jednog para glodnjaka, sa desne i leve strane, još po jedan

mali zub –

paraglodnjak

, što u svemu sačinjava četiri sekutića. Po toj osobini ova grupa životinja je dobila naziv

Duplicidentata

(lat.

duplex

– udvojen,

dens

dentis

– zub)

Sekutići su celom površinom pokriveni gleđu, a kutnjaci su bez korena. Red

Lagomorpha

obuhvata mali broj vrsta koje su objedinjene u svega dve familije.

Lepus

europaeus

- poljski zec,

Lepus timidus

– polarni ili beli zec i

Oryctolagus cuniculus

– kunić spadaju u familiju

Leporidae

, a vrste roda

Ochotona

u familiju

Ochotonidae

.Ordo Rodentia (glodari)

– najobimniji red sisara. Glavnu karakterističnu odliku u telesnoj organizaciji glodara predstavljaju njihovi zubi, koji su naročito

diferencirani odgovaraju specijalnom načinu ishrane ovih životinja. Sa svake strane u gornjoj i donjoj vilici imaju po jedan sekutić, dakle ukupno četiri zuba – dva dole i
dva gore. Oštrim ivicama ovih zuba glođu i stružu čvrste biljne produkte, pa su stoga ovi zubi i dobili naziv

glodnjaci

, a cela grupa životinja nazvana je

glodarima

. Sekutići

ili glodnjaci nemaju koren i rastu tokom čitavog života. Zubi rastu pri osnovi, a istovremeno se pri vrhu stružu i troše glodanjem tako da stalno održavaju uglavnom istu
dužinu. Očnjaci kod glodara ne postoje, pa se između sekutića i kutnjaka nalazi širok prostor bez zuba, označen kao

diastema

. 1) glodari vrlo brzo postaju polno zreli i pare

se; 2) vrlo su plodni i rađaju znatan broj mladunaca; 3) plode se većinom nekoliko puta godišnje.

34.

Mammalia, опште карактеристике и подела. Carnivora.

Ordo

Carnivora

(zveri) – predstavljen je grabljivim životinjama koje se hrane skoro isključivo mesom drugih životinja, prvenstveno sisara i ptica, pa im je cela telesna

organizacija prilagođena prema načinu života. To su većinom brze, okretne, lukave divlje životinje sa dobro razvijenim čulima pri čemu je naročito osetljivo čulo vida, čulo
sluha i čulo mirisa. Ove životinja imaju snažne vilice sa jakim i oštrim zubima među kojima se naročito ističu dugački i šiljasti očnjaci. Kutnjaci sa šiljastim grbicama
prilagođeni su za kidanje i mlevenje sirovog mesa. Poslednji premolar u gornjoj i prvi molar u donjoj vilici znatno su veći i jači od svih ostalih kutnjaka i nazivaju se
razdirači (

Dentes lacerantes

). Ovi zubi imaju najvažniju ulogu pri kidanju mesa na telu žrtve i predstavljaju jednu od najkarakterističnijih morfoloških odlika

Carnivora

Muški kopulacioni organ sadrži kod mnogih zverova jednu duguljastu kost,

Os penis

ili

Os priapi

, koja omogućuje lakše uvlačenje penisa u telo ženke pri oplođavanju.

Zverovi imaju dvorogu matericu (

Uterus bicornis

) i zonalnu posteljicu (

Placenta zonaria

). Ženke ovih životinja obično rađaju veći broj mladunaca, pa im je i broj mlečnih

žlezda relativno veliki (3 – 5 para, izuzetno 6 – 7)

35.

Mammalia, опште карактеристике и подела. Cetacea i Pinnipedia. Proboscidea.

Ordo

Pinnipedia

(perajari) – morski mesožderi, prilagođeni na život u vodenoj sredini. Telo je oblika torpeda a udovi su im jako skraćeni i sadrže po pet prsta spojena

opnama za plivanje, te imaju oblik peraja pogodnih za kretanje kroz vodu. Hrane se uglavnom ribom. Predstavnici:

Phoca vitulina

– tuljan ili morski pas,

Phoca caspica

–

kaspijska foka,

Phoca sibirica

– sibirska foka,

Odobenus rosmarus

- morž.Ordo

Proboscidea

(surlaši) – najkrupnije kopnene životinje na Zemlji. Karakteristični organi

ovih glomaznih i tromih životinja su muskulozna surla, kljove i velike široke uši. Surla predstavlja transformisanu gornju usnu sa nosom i dostiže dužinu od preko jednog
metra. Na vrhu surle leže nosni otvori, a nosne duplje su celom dužinom surle rastavljene. Pomoću surle slonovi uzimaju hranu, vodu, dišu i brane se od neprijatelja. Kljove
predstavljaju jako izdužene i zaobljene sekutiće gornje vilice. Svaki od ovih ogromnih zuba može da dostigne dužinu od 2 do 3 metra i težinu do 50 kg. Red surlaša ima
samo dve recentne vrste:

Elephus maximus

– indijski slon i

Loxodonta africana

– afrički slon.

36.

Mammalia, опште карактеристике и подела. Perissodactyla.