Sadržaj:
1. UVOD
...........................................................................................................................3
2. PRIRODNI USLOVI STVARANJA ZEMLJIŠTA
..........................................................4
3. NAČINI ZAGAĐIVANJA ZEMLJIŠTA
..........................................................................4
3.1. Erozija ....................................................................................................................5
3.2. Seča šuma .............................................................................................................6
3.3. Mineralna đubriva ..................................................................................................6
3.4. Pesticidi ..................................................................................................................7
3.5. Otpadne vode .........................................................................................................8
3.6. Uticaj teških metala na zemljište ……………………………………………………....8
4. OČUVANJE ZEMLJIŠNOG POKRIVAČA I PREDELA
................................................9
5. ZAKLJUČAK
...............................................................................................................11
6. LITERATURA
...............................................................................................................12
2
2. PRIRODNI USLOVI STVARANJA ZEMLJIŠTA
Prirodni uslovi obrazovanja zemljišta su veoma složeni, čime se može objasniti veliki broj različitih
tipova na relativno malom geografskom prostoru. Sva zemljišta obrazovana su pod uticajem prirodnih
činilaca, a to su reljef, geološki (petrografski) sastav terena, klima, vegetacija, hidrografija sa
hidrologijom, vreme ali i uticaj čoveka – antropogeni faktor.
Pozitivan uticaj čoveka je kada štiti zemljište od erozije, odvodnjava terene močvarnog tla, navodnjava
sušna zemljišta, ozelenjava pustinje, koriguje kisela zemljišta, uvodi nove agrotehničke mere itd. Zbog
pozitivnog uticaja čoveka u klasifikaciju su uvedena takozvana antropogena zemljišta.
Negativno dejstvo čoveka na zemljšte ispoljava se kada se podstiče erozija na nestabilnim kosinama,
kada se izazivaju klizišta, kada se izaziva zaslanjivanje zemljišta, neadekvatno koriste veštačka đubriva
itd. Posebno se ističe narušavanje ravnoteže i uništavanje zemljišta rudarskom delatnošću – veliki
površinski kopovi, jalovišta, raskrivke, pepelišta, šljačišta, ispuštanje otpadnih voda u vodotokove,
ispuštanje kiselih rudničkih voda, izgradnja puteva, hidroakumulacija i širenjem gradova. Ovakve
pojave su klasifikovane pod nazivom tehnogena zemljišta.
Slika 1. Tlo različitog sastava (A,B,C,D),
ispucala čvrsta stenska masa (E)
3. NAČINI ZAGAĐIVANJA ZEMLJIŠTA
Čovek svojim aktivnostima neprekidno smanjuje ukupnu površinu zemljišta. Ovo se naročito odnosi na
poljoprivredno zemljište koje postaje sve ugroženije. Osnovne čovekove aktivnosti koje najviše
degradiraju tlo odnose se prvenstveno na širenje gradova, izgradnju industrijskih kompleksa i
saobraćajnica, kao i deponovanje otpadnog materijala. Velike površine zemljišta izložene su
4
