Sadržaj
Uvod
2
Početak investiranja
5
Osnovni podaci o investitoru
6
Podaci o tržištu
8
Obrtna sretstva
9
Rekapitulacija ukupnih ulaganja
10
Struktura investiranja
11
Efekti planiranog poslovanja
12
1
S (68.5gr),
A (62.5gr),
B (57.5gr),
C (52.5gr),
D (47.5gr) i
E (42.5gr).
Ako su u ukupnoj godišnjoj proizvodnji jaja S i A klase zastupljena vuše od 50% ili pak
jaja S, A i B klase zastupljena sa 80-85%, smatra se da je proizvodnja veoma dobra.
Rastur čine jaja razbijena prilikom sakupljanja, klasiranja i prevoza do tržišta.
Zadovoljavajući iznos rastura do 2% od ukupnog broja jaja.
Pakovanje jaja. Danas postoje međunarodni standardi za pakovanje jaja po kojima se jaja
pakuju u specijalne uloške po 30 komada i uloške po 12 komada u kartonsku kutiju za
jaje. U svaku kutiju za prenos staje 360 komada. Prednost ovakvog pakovanja je u tome
što u kutiji jaja stoje vertikalno, vrhom na dole pa se žumance ne može slepiti uz ljusku,
tj. ne može se pokidati vazdušna komora. Jaje nikad ne treba stavljati u uloške širim
krajem, odnosno šotkom dole, jer se na taj način brzo kvare.
Skladištenje jaja vrši se u posebnom skladištu u kojem se mora održavati temperatura od
min. 4C do max. 10-12C, pri vlažnosti od 80% i pod tim uslovima jaja zadržavaju svežinu i
nepromenjen kvalitet 30 dana.
Prevoz jaja se obavlja pod specijalnim režimom:
obavezna dezinfekcija vozila se obavlja pre (posle) utovara (istovara).
transport se obavlja danju ili noću u zavisnosti od godišnjeg doba i spoljašnje
temperature.
Proizvodnja konzumnih jaja je posao koji u turnusu tj. kontinuitetu, traje 12 meseci. Ne
precizno, jer koke se drže dok postoji ekonomska oprevdanost za to, najčešće je to dok
nosivost jata ne padne ispod 50%.
Posle iseljavanja iznošenog jata iz objekta, pristupa se pripremi objekta za sledeći turnus.
Odmor objekta traje najmanje tri nedelje.
Jedan deo poslova koje zahteva ova proizvodnja može da se planira - sakupljanje jaja dva
puta dnevno u određeno vrerme, periodična nabavka hrane, isporuka jaja kupcima i sl.
ali najveći deo poslova koje su vezani za negu koka nosilja za održavanje ambijentalnih
uslova ne mogu se planirati, niti ravnomerno rasporediti. Poslovi i radnja ovog tipa
4
moraju se odraditi trenutno. Znači, čim se ustanovi da neki od parametara nije u
optimalnoj vrednosti, odmah se mora pronaći zbog čega je došlo do poremećaja i odmah
se mora delovati da se taj poremećaj otkloni.
Ulogu "čovekovih čula" u upravljanju proizvodnim procesima, na vrlo efikasan način sve
više preuzimaju mikroprocesori. Moć senzora i računara obilato se koriste za praćenje i
upravljanje poslovanjem. Na osnovu toga, može se zaključiti da se intenzivna živinarska
proizvodnja uskoro neće moći zamisliti bez savremenih uređaja kakvi su senzori,
elektronika i računari u okviru informacionog sistema koji se primenjuje pri upravljanju
procesima na farmi. Njihovo korišćenje biće sve veće kako se budu povećavali zahtevi za
stabilnim poboljšanjem kvaliteta živinarskih proizvoda i racionalnim trošenjem
raspoloživih resursa.
Specifičnost proizvodnog procesa pri proizvodnji konzumnih jaja, upravo je u tome.
Svim raspoloživim sredstvima mora se postići da svi tehnološki zahtevni parametri budu
zadovoljeni. Samo to je zadatak koje se postavlja pred svakog farmera - proizvođača jaja.
Osnovno pravilo živinarske proizvodnje od koga se nikad ne sme odstupiti je
maksimalno, striktno, dosledno i svakodnevno poštovanje svih tehnoloških zahteva.
Proizvodnja jaja je jedna od retkih proizvodnji u kojoj se projektovana, tj. teorijska
proizvodnja uvek može dostići ako se poštuju svi tehnološki zahtevi. Hibridi za
korišćenje u ovoj proizvodnji su već ustalili svoja proizvodna svojstva i kod njih skoro da
nema odstupanja. Teorijske proizvodne sposobnosti se, uz dobro držanje i negu, uvek
ostvare u praksi.
Uz dobar objekat, kvalitetnu hranu i svakodnevnu negu i brugu dobro odabranih i
odgajenih kokica, skoro da je zagarantovana kvalitetna i profitabilna proizvodnja.
U suprotnom, pri bilo kojoj grešci u tehnologiji dolazi do pada nosivosti koji se veoma
dugo vraća u normalu, dolazi do gubitaka u količini i kvalitetu jaja, a pošto se radi o
velikom broju životinja takve štete mogu biti katastrofalne i izazvati velike gubitke.
Prihvatanjem Zakona Evropske Unije o ograničenju korušćenja svežih jaja u industrijskoj
proizvodnji hrane, Farmeri tj. proizvođači konzumnih jaja će sve manje biti proizvođači
finalnog proizvoda, a sve više proizvođači sirovine za više faze prerade jaja. Ova
promena će za sigurno smanjiti u velikoj meri sve probleme koje farmeri danas imaju,
pre svega na tržištu prodaje svojih proizvoda. Otkup jaja kao sirovine po cenama koje
danas važe u Evropskoj Uniji i dalje im obezbeđuje profitabilnu proizvodnju, rasterećuje
ih mnogo problema koje su do sada imali.
5
