Seminarski rad
Budžet Evropske unije
1
Uvod
Budžet je dokument vlade u kojem ona iznosi podatke o državnim prihodima i rashodima
u određenom budućem periodu, najčešće tokom jedne godine. Evropska unija nema klasičnu
vladu poput država-članica, ali ima budžet sa strukturom prihoda i rashoda. Budžet je
izbalansiran kada se prihodi i rashodi nalaze u ravnotezi. To je stanje bolje od deficita i suficita.
Ako su rashodi veći od prihoda onda je u pitanju budžetski deficit, a ako su rashodi manji od
prihoda onda je u pitanju budžetski suficit.
Osim budžeta, Evropska unija ima i „višegodišnji finansijski okvir“, koji predstavlja
približni ili okvirni pregled prihoda i rashoda tokom nekoliko narednih godina. „Okvir“ je od
orijentacionog značaja i predstavlja precizniji oblik budžeta. za narednu godinu. Višegodišnji
finansijski okvir se donosi za period od 6 godina. Zahvaljujući postojanju dva finansijska okvira
poznato je kako će globalno izgledati finansiranje Unije zaključno sa 2013, a zahvaljujući
projekcijama mogu se steći i neke predstave o očekivanim potezima Unije do 2025 godine.
Seminarski rad
Budžet Evropske unije
2
1. TELA I INSTITUCIJE EVROPKE UNIJE
Ugovor o stvaranju Evropske ekonomske zajednice (EEZ) i Evropske zajednice za
atomsku energiju (EURATOM) potpisan u Rimu 25.3.1957. (Rimski ugovor); stupio na snagu
1.1.1958. Ovim ugovorom određeni su određeni ciljevi, efekti, organi i sredstva.
Bitan temelj za razumevanje Evropske unije je poznavanje njenog institucionalnog
sastava i načina funkcionisanja. Pregledom postojećih institucuja dobija se odgovor kako se
donose odluke na evropskom nivou. ( u ovom slučaju budžeta ). Proučavanje procesa i postupaka
odlučivanja unutar EU , stiče se uvid u postupke pripremanja, nastajanja, primene kontrole
takvih odluka.
Zadaci koji su povereni Evropskoj uniji ispunjavaju sledeća tela:
1. Evropski parlament (EP)
2. Savet ministara, skraćeno: Savet
3. Evropska komisija, skraćeno: Komisija
4. Evropski sud prave, skraćeno: Sud pravde ( ESP)
5. Evropski revizorski sud, skraćeno: Revizorski sud
6. Evropska centralna banka
EVROPSKI PARLAMENT
Uobičajene funkcije parlamenta su sljedeće:
·
Usvajanje zakonodavstva,
·
Izbori i obrazovanje izvršne vlasti,
·
Kontrola rada izvršne vlasti,
·
Obavještavanje i obrazovanje građana koje Parlament zastupa.
Funkcije EP uglavnom su iste, s tim da se ne podudaraju ni sa jednim modelom skupštine
zemlje-članice. Stoga je teško upoređivati funkciju, ulogu i značaj EP s onima koje imaju
nacionalne skupštine, ali nam one mogu poslužiti za osnovnu orijentaciju.
Seminarski rad
Budžet Evropske unije
4
2. ISTORIJSKA STRUKTURA BUDŽETA
Prvi budžet Evropske ekonomske zajednice za 1958 godinu je usvojen od srane Saveta,
na osnovama predloženim od strane Komisije i posle dobijanja mišljenja od strane Parlamenta.
Prvi budžet EEZ je bio veoma mali i pokrivao je isključivo administrativne troškove Zajednice.
Kako su se ciljevi EEZ pretvarali sve više u određene političke obaveze ( ciljeve) budžet je sve
više obuhvatao i ovako određene ciljeve, npr. kroz Evropski socijalni fond. Evropski
zemljoradnički savet i Garancijski fond su osnovani 1962 godine Iipotrošnja vezana za
poljiprivredne potrebe je ubrzo postala najznačajnija stavka u budžetu. Prvih godina , finansijski
doprinos od svake od šest zemalja članica je išao preko prihoda Komisije.
Budžet EU dugo vremena posle formiranja Evropske zajednice za ugalj i čelik ( EZUČ ) i
Ekonomske zajednice (EZ) iznosio dosta manje od 1% bruto domaćeg proizvoda ( BDP ). Do
1967. godine budžet je iznosio manje od 10 milijardi evra, 1977. je dostigao 30 milijardi evra,
1991. 70 milijardi a 2000. godine premašio 90 milijardi.
Tabela 1: Izdaci EU u određenim godinam u milijardama EUR-a
1970
1980
1988
1989
1990
1991
1992
1993
1994
Ukupni izdaci EEZ
3.58
16.45
42.49
42.28
45.61
55.16
60.50
69.23
72.30
Izdaci per capita
19
63
131
130
139
160
174
199
207
EU izdaci kao %
javnihizdataka u
članicama
1.9
1.7
2.3
2.1
2.0
2.2
2.2
2.4
2.4
Rast izdataka EU u %
-
-
16.9
-0.5
7.9
20.9
9.7
14.4
4.4
Stopa rasta izdataka
članica
-
-
6.0
7.5
1-0.1
14.1
6.8
4.6
4.0
Izdaci EU kao %
BDP-a
0.74
0.8
1.05
0.96
0.96
1.07
1.12
1.19
1.24
Izvor: Prokopijević M.,2005,Evopska unija- Uvod, Službeni glasnik,Beograd,strana 271.
Seminarski rad
Budžet Evropske unije
5
Tokom vremena budžet je prolazio kroz razne faze. U periodu 1973-1984. Godina
karakterisali su ga sporovi o veličini i strukture potrošnje. Period 1984-1998. može se označiti
kao period naglog rasta i stabilizacije budžeta na visokom nivou , a od 1999. Preovlađuju
problemi petog proširenja Unije i nastavka politike umerene budžetske ekspanzije. Do povećanja
budžeta ne dolazi izdvajanjem većeg procenata BDP zemalja članica, već zahvaljujući rastu BDP
u Uniji. Postojale su velike oscilacije u raspodeli budžetskih stavki prema kategorijama, tako da
je 1979. oko 70 % budžeta utrošeno za poljoprivredu. Naglo rastu i izdaci za strukturne fondove
od 1991. koji danas sa poljoprivredom predstavljaju oko 80% ukupnih budžetskih izdataka.
Sabiranjem izdataka za poljoprivredu i strukturne fondove dobijaju se približno slični
iznosi, oko 80% odleži u navedene svrhe. Stavka « Razno « nije definisana, a u okviru nje se
javljaju izdaci za proširenje, pomoć Unije drugim zemljama, kao i oni za humanitarne
intervencije. Izdaci za administraciju neprestano rastu u relativnim iznosima, što reflektuje rast
briselske birokatije. Rast izdataka u ove svrhe će se povećavati usled povećanja administracije,
ali i usled povećanja izdataka za penzije onih koji su radili u Uniji.
Nemačka i Britanija su bile praktično jedine zemlje do 1988. Koje su znatno više
uplaćivale u EU budžet nego što su dobijale nazad, a od 1990. god. većina zemalja postala je
neto finansijer. Britanija je uspela da izdejstvuje da od 80-tih godina dobija rabat, tj. povraćaj iz
budžeta Unije, što je presedan za EU. Rabat je namenjen nadoknadi subvencija Unije za
poljoprivredne proizvode, koje Britanija i onako uvozi. U 1985. godini rabat je iznosio preko 1
milijardi EUR-a.
Znači da Britaniji se već 20 godina iz evropskog budžeta vraća deo novca koji ona u
njega uplaćuje. Taj mehanizam je svojevremeno izdejstvovala Margaret Tačer, kako ne bi ispalo
da London u zajedničku kesu uplaćuje mnogo više nego ostali.
Međutim na pregovorima u Briselu, koji su predhodili donošenju budžeta, tadašnji
britanski premijer Toni Bler je napravio ustupak u vidu smanjenja rabata, i to u korist manje
razvijenih, većinom novih, članica Evropske unije.
