2
САДРЖАЈ
1. УВОД .................................................................................................................................. 3
2. АКОМОДАЦИЈА ............................................................................................................... 4
2.1. Обим и ширина акомодације .................................................................................. 5
3. ПРЕЗБИОПИЈА ................................................................................................................. 7
3.1. Презбиопија код еметропног ока ........................................................................... 8
3.2. Презбиопија код хиперметропног ока ................................................................... 8
3.3. Презбиопија код миопног ока ................................................................................ 8
3.4. Презбиопија код астигматског ока ........................................................................ 9
4. КОРЕКЦИЈА ПРЕЗБИОПИЈЕ ........................................................................................ 10
5. ДИСКУСИЈА ............................................................................................................ 13
5.1. Утицај презбиопије на живот .......................................................................... 13
5.2. Наочаре за близу …....................................................................................... 13
6. ЗАКЉУЧАК ..................................................................................................................... 14
7. ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................................. 15
3
1. Увод
Презбиопија, или „старачка далековидост“ јавља се са 45 година старости, када обим
акомодације опада испод 4 D. То значи да је код еметропних особа тачка најближег
вида (punctum proximum) удаљена на више од 25 cm од ока и да се при прецизном раду
на близину јављаљу нејасне слике и астенопијске сметње. Са даљим смањивањем
обима акомодације током живота, сваки финији рад на близину бива онемогућен.
Слика бр. 1: Разлика између еметропног и презбиопног ока
5
целини се помера минимално према напред, тако да потискује пупиларни део дужице
и чини предњу комору у том делу нешто плићом.
Ове промене облика сочива доводе до значајног повећања његове рефракционе моћи –
код деце око 8. године живота појачање рефракције износи свих 13 – 14 D. На тај
начин сочиво повећава своју моћ преламања са + 20 D (стање дезакомодације – поглед
на даљину ) на + 33 D, при максималној акомодацији када је посматрани предмет на 7-
8 cm испред ока.
2.1. Обим и ширина акомодације
Акомодациону способност ока карактерише обим и ширина акомодације.
Обим акомодације се изражава бројем диоптрија за који је сочиво у станју да промени
своју рефракциону моћ од стања потпуне дезакомодације до максималне акомодације.
Ширина акомодације се мери у метрима од тачке најдаљег вида (punctum remotum)
који се код еметропа налази у бесконачности, до тачке најближег вида (punctum
proximum) који се код осмогодишњег еметропног детета налази на 7-8 cm испред ока.
Обим акомодације опада током живота. Разлог су склеротичне промене у сочиву које
смањују његову еластичност. Сочиво, као епителни орган, ствара непрекидно нова
влакна и затворено у своју капсулу, није у могућности да ни једно влакно елиминише у
спољну средину. Да не би својим сталним растом прерасло простор иза дужице у који
је смештено, у њему долази до дехидратације влакана у нуклеусу и кортексу, што се
позитивно одражава на одржавање запремине сочива, али истовремено и негативно на
еластичност сочива и тиме отежава пасивни део акомодације. Током времена опада и
контрактилна способност цилијарног мишића, тако да и активни део механизма
акомодације са старењем нема више снагу као у дечјем узрасту.
