Beogradska berza i njen uticaj na razvoj finansijskih sistema Srbije

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

UVOD

U literaturi i praksi nailazi se na veliki broj različitih definicija, mišljenja i stavova po 

pitanju „šta je to berza“. 

Berza, najprostijim rečnikom, predstavlja mesto gde se sastaju ponuda i tražnja za tačno 

određenom robom, u tačno određeno vreme, na tačno određenom mestu. Počeci organizovane 

trgovine koja je ličila na berzansku, vezani su za Flandriju i grad Briž, gde su se ljudi još u XVI 

veku, okupljali u kući trgovca Van der Bursa radi trgovanja lukovicama lala i predpostavlja se da 

je po njegovom prezimenu svaka slična institucija i dobila ime.

Berza danas predstavlja mesto gde se susreću ponuda i tražnja za tačno definisanim 

predmetima   trgovine,   pri   čemu   taj   predmet   trgovine   mora   biti   podložan   tipizaciji   i 

standardizaciji. Procesom standardizacije postiže se da predmet trgovine po svojim osobinama 

bude poptuno identičan u malim i u velikim količinama. To je lako učiniti sa robama niskog 

stepena   obrade,   dok   je   sa   finalnim   proizvodima,   zbog   raznolikosti,   to   veoma   teško. 

Standardizacija i tipizacija su neophodni jer se na berzi trguje na reč, odnosno na poverenje. 

Razvitkom trgovine ovo “poverenje” se institucionalizuje i biva zamenjeno mrežom pravila po 

kojima se trguje.

Mesto susretanja ponude i tražnje se u mnogome promenilo tokom vremena i kretalo se 

od   trgova   gradova,   preko   gostionica   i   specijalizovanih   zgrada,   pa   sve   do   globalnog   tržišta, 

međusobno povezanog putem savremenih tehnologija. Sve to danas omogućava da se trgovanje 

obavlja 24 časa dnevno, jer kada se jedna berza zatvori, na drugom kraju sveta, druga berza tek 

počinje sa radom.

S obzirom na to koji je predmet trgovanja na berzi one se dele na berze HoV i robne 

berze. Ako pričamo o počecima berzanske trgovine HoV, lako se može zamisliti da je prva 

transkacija,   koja   bi   se   mogla   nazvati   berzanskom,   bila   transakcija   vezana   za   hartiju   – 

najverovatnije neku vrstu pismene obaveze o budućoj naplati, koja je promenila vlasnika pre 

roka dospeća. Za razliku od berzi HoV, pretečom robnih berzi mogu se smatrati veliki sajmovi i 

vašari, na kojima se, između ostalih stvari, prodavala i roba. Ključna razlika između sajmova i 

berzi leži u tome što se na njima trgovalo na osnovu uzorka, odnosno robe na licu mesta, dok se 

na berzi trguje na reč.

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

Na kraju dolazimo do odgovora na pitanje šta je berza. Iz svega navedenog možemo 

zaključiti da berza predstavlja organizovano mesto, gde u tačno određenom vremenu, dolazi do 

susretanja   ponude   i   tražnje   standardizovanog   berzanskog   materijala,   po   tačno   određenim 

pravilima od strane tačno određenih lica. Na pitanje koji su osnovni postulati berze može se reći 

da su to poverenje i sigurnost koji i proizilaze iz same njene definicije. Kad berza ne bi bila 

toliko precizna ne bi bilo ni njenih osnovnih postulata, a ni nje same.

Obeležje   savremenih   finansijskih   tržišta   je   stalno   kreiranje   novih   finansijskih 

instrumenata i brisanje granica između nacionalnih tržišta. Nastaju novi finansijski instrumenti, 

naročito   na   tržištu   finansijskih   derivata.   Usavršavaju   se   telekomunikacioni   sistemi   i 

informaciona tehnologija, što omogućava elektronski prenos podataka, koji je pretpostavka za 

kontinuiranu   trgovinu   i   dematerijalizaciju   trgovine,   automatizovano   saldiranje   operacija   i   sl. 

Permanentno   se   usavršavaju   postojeće   i   stvaraju   nove   institucije   na   finansijskom   tržištu. 

Savremena   finansijska   tržišta   karakterišu   kontinuelnost,   internacionalizacija   i   globalizacija, 

finansijske inovacije i deregulacioni tokovi. . .

Finansijski sistem jedne zemlje čine 



finansijska tržišta, 



bankarski sistem i 



berze.

Finansijska   tržišta   se   mogu   posmatrati   u   širem   i   u   užem   smislu.   U   širem   smislu 

finansijska tržišta postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U užem smislu, mogu 

se definisati kao organizovana mesta na kojima se susreću ponuda i tražnja za različitim oblicima 

finansijskih instrumenata.

Preko finansijskih instrumenata privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za 

finansiranje svog poslovanja. Ona olakšavaju povezivanje subjekata koji raspolažu viškovima 

finansijskih sredstava i subjekata kojima nedostaju finansijska sredstva, odnosno povezuju dve 

značajne makroekonomske kategorije, štednju i investicije.

Finansijska tržišta se mogu definisati kao ambijent gde se susreću ponuda i tražnja za 

određenim finansijskim instrumentima.

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

PRVI DEO

1.FINANSIJSKI SISTEM

Brz razvoj finansijskog tržišta u industrijskim razvijenim zemljama, a naročito u SAD-u, 

zahtevaoje i razvoj sistema savremenih finansijskih institucija koje su adekvatne potrebama, pre 

svega, investitora, a zatim i korisnika kapitala. Takav zahtev se postavljao kao neophodan, jer je 

bankarski sektor organizovan na konzervativan način postao kočnica daljnjeg razvoja tržišnih 

odnosa   i   finansijskog   tržišta   uopšte.

1

  Reorganizovanje   i   prilagođavanje   bankarskog   sektora 

novonastaloj situaciji i novim potrebama je bilo sporohodnog karaktera iz mnoštva razloga, od 

kojih je najvažniji bio razlog neizvesnosti i rizika u poslovima sa novcem i kapitalom, što novac 

i kapital po prirodi stvari nose sa sobom. Tim činjenicama se može zahvaliti što su zemlje sa 

razvijenim   finansijskim   tržištem   obogatile   svoju   finansijsku   strukturu   nizom   novih   daleko 

fleksibilnijih   i   efikasnijih   institucija   od   konzervativnih   i   sporo   prilagodljivih   bankarskih 

organizacija.   Najtipičniji   predstavnici   ovih   veoma   efikasnih   institucija   na   bankarsko   – 

finansijskom   tržištu   su   svakako   penzioni   fondovi.   Finansijski   sistemi   razvijenih   zemalja   u 

novijem periodu obogaćeni su, dakle, pojavom i razvojem novih tipova finansijskih posrednika, 

od   kojih   se   poseban   značaj   pridaje   upravo   penzionim   fondovima.   Ove   relativno   mlade 

finansijske organizacije su ostavile duboki trag na tim finansijskim tržištima i danas čine njihov 

nezaobilazan sastavni deo. Razvoj ovih institucija je imao značajne pozitivne uticaje na razvoj 

privrede i finasijskog sistema u razvijenim zemljama, a kao najvažnije mogu se istaći sledeće: 

porast nivoa institucionalne štednje, porast broja alternativa za pribavljanje izvora finansijskih 

sredstava od strane preduzeća, jačanje konkurencije među finansijskim institucijama, intenzivan 

razvoj   finansijskih   inovacija,   produbljivanje   i   razvoj   tržišta   kapitala   i   pogotovo   tržišta 

korporativnih akcija i obveznica, itd. 

U   okviru   privrednog   sistema   jedan   od   najvažnijih   podsistema   je   finansijski   sistem. 

Finansijski   sistem   je   kao   deo   privrednog   sistema,   i   sam   sastavljen   od   više   elemenata   koji 

omogućuju   nesmetan   tok   finansijskih   sredstava   u   jednoj   društveno   -   ekonomskoj   zajednici. 

Finansijski sistem predstavlja mehanizam i vodič, odnosno sistem kanala kojim se vrši transfer 

1

 Brzaković, T,: 

Tržište kapitala, teorija i praksa

,ČURUGA Print,Beograd, 2007.str.66.

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

finansijskih   sredstava  između   različitih   grupa  i   subjekata  u   privredi.

2

  Obavlja  ogroman   broj 

funkcija   u   privredi:   funkciju   štednje,   funkciju   blagostanja,   likvidnosnu   funkciju,   kreditnu 

funkciju,   funkciju   plaćanja,   funkciju   zaštite   od   rizika,   makroekonomsku   funkciju,   funkciju 

transfera resursa kroz prostor i vreme, obezbeđivanje informacija, funkciju kreiranja novca.

Najvažnije osobine finansijskog sistema su 

dinamičnost

, 

otvorenost

 i 

kompleksnost

.

3

Dinamičnost

 znači da se u privrednom i finansijskom sistemu stalno dešavaju promene i 

pojavljuju   novi   događaji   koji   sistem   dovode   u   privremena   stanja   ravnoteže   i   neravnoteže. 

Finansijski sistem nije statičan i jednom zauvek dat. Savremeni finasijski sistemi su kontinuelni, 

odnosno funkcionišu 24 časa, 7 dana u nedelji i 365 dana u godini. Karakteristika 

otvorenosti 

znači da privreda jedne zemlje mora biti otvorena prema inostranstvu, tj da privredni subjekti 

moraju ulaziti u različite oblike saradnje sa subjektima izvan granica nacionalne ekonomije. Kod 

finansijskog sistema ta karakteristika je još više izražena, pa se stoga i govori o globalnom 

karakteru   finansijskog   sistema.   To   je   stoga   što   međunarodni   tokovi   finansijskih   sredstava   i 

kapitala   uzimaju   takve   razmere   da   je   gotovo   nezamislivo   živeti   i   raditi   izolovano   od 

međunarodne zajednice. Karakteristika

 kompleksnosti

 nam govori da je i sam finansijski sistem 

sastavljen iz većeg broja podsistema. 

Finansijski sistem se sastoji iz kombinacije većeg broja institucija i učesnika (centralna 

banka, poslovne banke, štedionice, štedno kreditne asocijacije, penzioni fondovi, investicioni 

fondovi, osiguravajuća društva, posredničke organizacije), finansijskih tržišta (devizno, tržište 

novca,   kapitala   itd.)   i   finansijskih   instrumenata   (instrumenti   duga,   vlasnički   instrumenti, 

derivatni – izvedeni instrumenti). Razvijenost finansijskog sistema jedne zemlje može se pratiti 

preko razvijenosti njegovih najvažnijih elemanata: 



Finansijska tržišta;



Finansijski instrumenti; 



Finansijske institucije.

2

 Brzaković, T,: 

Tržište kapitala, teorija i praksa

,ČURUGA Print,Beograd, 2007.str.67.

3

 Brzaković, T,: 

Tržište kapitala, teorija i praksa

,ČURUGA Print,Beograd, 2007.str.67

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

treće se spominje tržište dugoročnih hartija od vrednosti. Novčano tržište ima za razliku od 

tržišta   kapitala   mnogo   veći   broj   segmenata:   kreditno,   eskontno,   lombardno,   tržište   novca, 

primarno i sekundarno tržište kratkoročnih hartija od vrednosti… 

1.2. Finansijski instrumenti 

Finansijski   instrumenti   predstavljaju   predmet   trgovanja   na   finansijskim   tržištima. 

Njihova razvijenost i diverzifikovanost su najbolji indikatori i pokazatelji stepena razvijenosti 

pojedinih   finansijskih   tržišta.   Kada   se   govori   o   finansijskim   instrumentima   često   se   u 

udžbenicima   iz   ove   oblasti   u   svetu   koristi   jedan   sinonim   -   finansijska   aktiva.

6

  Reč   je   o 

neopipljivoj aktivi, čija vrednost direktno ne zavisi od vrednosti fizičkih dobara, već predstavlja 

prava na neke buduće prihode ili koristi. Tu možemo podrazumevati razne novčane i finansijske 

instrumente kojima se može trgovati na finansijskim tržištima. Iz računovodstva je poznato da 

svaka aktiva mora da ima svoju pasivu. Otuda, sa druge strane posmatrano postoji kategorija 

subjekata za koje finansijski instrumenti predstavljaju finansijsku pasivu.Finansijske instrumente 

emituju ili izdaju oni subjekti koji imaju nedostatke finansijskih sredstava ili kapitala u datom 

trenutku.   Najvažnije   karakteristike   koje   imaju   uticaja   u   procesu   odlučivanja   o   alokaciji 

finansijskih sredstava su likvidnost, rizik i prinos (dobit). 

Ukoliko bismo samo nabrajali finansijske instrumente najznačajniji bi bili sledeći: hartije 

od vrednosti (kao najzastupljeniji i najmnogobrojniji), depoziti, potraživanja, finansijska prava, 

žiralni   novac,   devize   i   devizni   kursevi   kao   i   zlato   i   plemeniti   metali.   Brojne   su   podele 

finansijskih instrumenata, tako u zavisnosti od načina na koji se prenose razlikujemo sledeće: 



Finansijske instrumente koji glase na donosioca 



Finansijski instrumenti koji se prenose po naredbi a koji glase na ime, uz dodatak 

„po naredbi” ispred imena. Naredba se izdaje pismeno, na poleđini i to je indosament. Ako se 

pravo prenosa isključi i to su „rekta” hartije od vrednosti. Prenose se ugovorima, a prenos se 

mora dokazivati.



Finansijski instrumenti bez prinosa 

6

 Kvrgić, G.,:

Finansijska tržišta i berzanski menadžment

, VPŠ, Čačak, 2008.str.69.

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE



Finansijski instrumenti sa fiksnim prinosom 



Finansijski instrumenti sa promenjivim prinosom.

U zavisnosti od prinosa koji donose 

finansijski

 instrumenti se dele na: 



Prema roku dospeća razlikuju se sledeći finansijski instrumenti: 



Kratkoročni, 



Srednjoročni, 



Dugoročni,



Sa neodređenim rokom dospeća. 



Sa stanovišta funkcionisanja finansijskih tržišta razlikujemo: 



Hartije od vrednosti koje nisu finansijski instrumenti; 



Robne hartije od vrednosti; 



Novčane hartije od vrednosti koje služe samo kao instrument plaćanja; 



Hartije od vrednosti kojima se vrši transfer štednje; 



Finansijski instrumenti koji su predmet berzanskog trgovanja; 



Fnansijski instrumenti koji nisu predmet berzanske trgovine; 



Finansijski derivati koji su stekli status hartija od vrednosti i koji su predmet 

berzanskog   trgovanja.   Hartije   od   vrednosti   su   ipak   najvažnije   i   najzastupljeniji   finansijski 

instrumenti. 

Kod nas je prihvaćen koncept kakav postoji u većini zemalja u tranziciji gde se hartije od 

vrednosti   izdaju   u   dematerijalizovanom   obliku,   a   evidenciju   o   izdavaocima   (emitentima)   i 

vlasnicima vodi specijalizovana institucija - Centralni registar. 

1.3 Finansijske institucije 

Finansijski sistem i finansijsko tržište obuhvataju veliki broj učesnika. U teoriji i praksi 

postoje velike teškoće oko njihovog grupisanja i klasifikacije. Zbog teme koju obrađujem veoma 

je važno indetifikovati u koju grupu finansijskih institucija spadaju penzioni fondovi, zbog toga 

ovom elementu finansijskih tržišta posvećujem veću pažnju. Finansijske institucije čini veliki 

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

različitim   strategijama   i   pristupima,   često   kombinujući   trgovanje   pomoću   više   različitih 

finansijskih instrumenata. Jedna od inovacija i posebna vrsta investicionih kompanija su  

hedž 

fondovi

  (

hedge funds

). Reč je o novoj vrsti fondova koju su se razvili u poslednjih 10 - tak 

godina.   Mnogi   su   u   početku   bili   organizovani   kao   društva   sa   ograničenom   odgovornošću   i 

zakonski nisu bili regulisani. Strategijski su bili usmereni ka bogatim pojednicima ili pojedinim 

finansijskim   institucijama,   kao   na   primer   penzionim   fondovima,   od   kojih   su   za   usluge 

naplaćivali visoke provizije. Minimalan iznos investicija se kretao od 100 000 pa do milion 

dolara. Ovi fondovi su investitorima garantovali zaštitu od potencijalnih gubitaka, uz veliku 

verovatnoću ostvarivanja dobiti. U ostvarivanju takvih investicionih ciljeva oni su formulisali 

portfolio na različite načine - korišćenjem hartija sa različitim rokovima dospeća, instrumentima 

hedžinga i tome slično. Pretežno su dugoročno orijentisani. Jedan od najpoznatijih hedž fondova 

je  

Long Term Capital Managemen - LTCM

, u čije poslovanje su se aktivno uključili i mnogi 

čuveni eksperti (na primer 

Robert Merton

 i 

Miron Šols

 - dobitnici Nobelove nagrade iz oblasti 

ekonomije). U toku svoga poslovanja 

LTCM

 je dosta koristio pozajmljena sredstava, pa je tokom 

1998. godine zapao u određene probleme, što je dovelo do toga da je poslovanje i ove vrste 

fondova moralo detaljnije zakonski da se reguliše. 

Emitenti

  su   subjekti   na   finansijskim   tržištima   koji   se   nalaze   na   strani   tražnje   za 

finansijskim sredstvima ili kapitalom. Imaju manjak sredstava koji pokušavaju da zatvore kroz 

emisiju najrazličitijih hartija od vrednosti. I 

investicione kompanije

 su jedna od institucija koje 

mogu putem emisije hartija od vrednosti da sakupljaju kapital neophodan za finansiranje svojih 

aktivnosti i veće angažovanje u poslovima na finansijskim tržištima. 

Investitor

  ima potpuno drugačije motive od emitenta. To je učesnik na finansijskim 

tržištima koji raspolaže viškovima finansijskih sredstava koje želi da unosno uloži, odnosno 

investira kroz kupovinu određenog finansijskog instrumenta. U ulozi investitora na finansijskim 

tržištima se može pojaviti veliki broj učesnika i to iz svih sektora, pa ih je moguće podeliti u dve 

osnovne kategorije: 

individualne

 i 

institucionalne

. 

Individualni   investitori   su   pojedinačni   investitori   koji   dolaze   iz   različitih   sektora,   iz 

redova stanovništva, privrede, vanprivrede ili inostranstva. Oni su mnogobrojni, ali ipak spadaju 

u kategoriju manjih učesnika na finansijskim tržištima. 

U   većini   zemalja   sa   razvijenim   finansijskim   tržištima   institucionalni   investitori 

predstavljaju ujedno i najznačajnije učesnike. Uticaj im ubrzano u poslednjih par decenija raste.

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

Nefinansijski učesnici su oni koji obavljaju svoju delatnost i ostvaruju ciljeve koji nisu 

predominantno vezani za poslove na finansijskim tržištima. To se vidi i po strukturama bilansa 

gde dominiraju realni oblici imovine. Samo se sa vremena na vreme, pojavljuju na finansijskim 

tržištima i to u slučajevima kada žele da plasiraju viškove ili imaju nedostatak, pa žele da ta 

sredstva   pribave   posredstvom   finansijskih   tržišta.   Zbog   penzionih   fondova,   predmet 

interesovanja   su   finansijski   učesnici.   Kao   i   ostali   finansijski   učesnici   aktiva   im   je   pretežno 

finansijske prirode. U njihovim rukama je skoncentrisan ogroman kapital, pa samim tim i moć. 

Klasifikacija finansijskih učesnika : 

Centralna banka Depozitne finansijske institucije

Heterogena   grupa   koja   prikuplja   depozite   koji   predstavljaju   njihove   osnovne   izvore 

sredstava i kapitala:



Banke; 



Štedionice; 



Štedne i kreditne  asocijacije; 



Kreditne unije; 



Ugovorne finansijske institucije;



Penzioni fondovi; 



Osiguravajuća društva; 



Ostale finansijske institucije, i to: 



Brokerske i dilerske kuće ;



Finansijske kompanije; 



Fondovi, fondacije, zadužbine Firme za obezbeđivanje inicijalnog kapitala 

(

Venture capital firms

). 



Finansijski   savetnici,   rejting   agencije,   firme   za   pružanje   informativnih 

usluga iz oblasti finansija....

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE



povećanja kontrole sprovođenja monetarne politike.

  Bitno je shvatiti kako su ova tri razloga za državnu intervenciju oblikovala današnje 

regulatorno okruženje. 

Povećanje   informacija   koje   stoje   na   raspolaganju   ulagačima

  -   Već   smo   rekli   da 

asimetrične informacije na finansijskim tržištima znače da investitori mogu imati probleme zbog 

negativne selekcije i moralnog hazarda. To u znatnoj meri može uticati na efikasno delovanje 

finansijskog tržišta. Rizična preduzeća ili prikriveni prevaranti mogu biti snažno motivisani da 

prodaju HoV neopreznim ulagačima. Tako problem negativne selekcije može odvratiti ulagače 

od učešća na finansijskom tržištu. Dale kad je ulagač kupio HoV može se susresti sa problemom 

moralnog hazarda tj situacijom kada dužnik ima motiv da uđe u rizičnu situaciju ili motiv da 

učini neku prevaru (izvlačenje novca iz preduzeća zarad lične koristi).

9

Problem moralnog hazarda kao što smo rekli takođe može odvratiti ulagače od učešća na 

finansijskom tržištu. Upravo državna regulativa može da umanji ove probleme i da time poveća 

efikasnost   finansijskih   tržišta   kroz   povećanje   količine   i   kvaliteta   informacija   koje   stoje   na 

raspolaganju investitorima. Zato je vlada uvela regulacije kako bi u celini zaštitila javnost i 

ekonomiju od pogubnog uticaja finansijske panike.

Ograničenja ulaska na tržište - 

Državne komisije za banke i osiguravajuće institucije 

kao i agencija za kontrolu valute su uveli stroga pravila koja uređuju ko sme a ko ne sme 

osnovati instituciju finansijskog posrednika. Pojedinci ili grupe koje žele osnovati finansijskog 

posrednika,   poput  banke  ili  osiguravajućeg   društva   moraju   od   države   dobiti   licencu   za   rad. 

Licenca će biti odobrena samo ako se radi o istaknutim subjektima, nepomućene reputacije i 

velikim početnim kapitalom. 

Objavljivanje   informacija   je   regulisano   uvođenjem   strogih   obaveza   izveštavanja   za 

finansijske posrednike. Njihova računovodstva se moraju vršiti po strogo određenim načelima, a 

njihove knjige su predmet povremenog nadzora sa obavezom da određene informacije uvek 

moraju biti na raspolaganju javnosti.

10

  Isto tako i korporacije koje emituju obveznice i akcije 

9

Mishkin, Frederic S., 

The economics of money, banking, and financial markets

 – Monetarna ekonomija, bankarstvo 

i finansijska tržišta, Data status, Beograd, 2005.str.114.

10

 Mishkin, Frederic S., 

The economics of money, banking, and financial markets

 – Monetarna ekonomija, 

bankarstvo i finansijska tržišta, Data status, Beograd, 2005.str.114-115.

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

obavezne su da daju detaljne izveštaje o svojoj imovini i obavezama, zaradama i prodajama 

akcija   i   zakonski   su   kažnjive   trgovine   povlašćenim   informacijama,   dakle   onim   koje   nisu 

dostupne svim investitorima na finansijskom tržištu. 

Ograničenja ulaganja i aktivnosti postoje u vidu ograničenja prirode aktivnosti kojom se 

posrednici smeju baviti kao i u pogledu vrsta imovine koje posrednici mogu držati. Da bi se 

postigao   osećaj   sigurnosti   ulagača   u   institucije   finansijskih   posrednika   jedan   od   načina   je 

ograničenje njihovog angažmana u rizičnim aktivnostima. Recimo komercijalno bankarstvo nije 

smelo da se bavi rizičnijim poduhvatima koji su bili dozvoljeni investicionim bankama. 

Isto tako još jedan od načina je zabrana držanja neke vrste rizične imovine ili u blažoj 

verziji ograničavanje držanja rizične aktive na određene iznose. Tako je fondovima životnog 

osiguranja dozvoljen samo ograničeni iznos ulaganja u akcije, a poslovnim bankama uopšte nije 

dozvoljeno   ulaganje   u   obične   akcije,   zbog   podložnosti   cena   ovih   instrumenata   čestim 

promenama. 

Osiguranje   depozita

.   Država   može   osigurati   ljude   koji   poveravaju   svoja   sredstva 

finansijskim posrednicima od bilo kakvog finansijskog gubitka u slučaju propasti posrednika.

Ograničenje   tržišne   konkurencije.

  Političari   često   izjavljuju   da   nekontrolisana 

konkurencija finansijskih posrednika može dovesti do stečajeva finansijski posrednika u kojima 

najviše strada široka javnost. I ako su dokazi da je konkurencija uzrok nevolja u koje zapadaju 

finansijski posrednici dosta slabi, države i njihove vlade i dalje postavljaju mnoga restriktivna 

pravila   poslovanja   poput   restriktivnih   pravila   za   otvaranje   novih   poslovnih   lokacija   tj 

podružnica, poreklo vlasničkog kapitala, ograničenje poslovnih aktivnosti i sl. 

Unapređivanje kontrole monetarne politike

 - Sa obzirom da banke imaju važnu ulogu 

u određivanju ponude novca, veliki deo regulative finansijskih posrednika je sastavljen u cilju 

unapređivanja kontrole nad ponudom novca. Jedna od regulacija iz te familije je nama dobro 

poznata obavezna rezerva prema kojoj su sve depozitne institucije dužne da kod centralne banke 

drže propisani deo depozita. Isto tako i osiguranje depozita se može objasniti potrebom države da 

kontroliše   novčanu   masu   u   opticaju   svojom   ulogom   u   otklanjanju   nepoverenja   građana   i 

mogućnosti dešavanja čestih stečaja finansijskih posrednika čime se izbegavaju ili umanjuju 

šanse ua nekontrolisane velike promene u ponudi novca. 

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE



Krediti banaka – volumen kredita usmeren ka sektoru privrede, stanovništva i 

javnom sektoru. 



Devizne transakcije kao novčani tok između domaćih i stranih transaktora, bitno 

utiče na na kvantum novčane mase. Instrumenti i mehanizmi monetarno kreditne politike koje 

koristi centralna banka: 



Eskontna i diskontna kamatna stopa;



Operacije na otvorenom tržištu;



Obavezna rezerva,; 



Rediskontni krediti ;



Specijalni depoziti; 



Direktivne mere Eskontna i diskontna kamatna stopa Eskontna i diskontna 

kamatna   stopa   –   centralna   banka   će   u   slučaju   pretnje   inflacije   poskupeti   novac 

povećanjem eskontne i diskontne kamatne stope. Povećanje ovih kamatnih stopa ima 

direktan   uticaj   na   kamatne   stope   po   kojima   finansijske   institucije   odobravaju   svoje 

kredite, te se na taj način utiče na smanjenje kredita. U slučaju povećane potrebe za 

novcem,   smanjenjem   eskontne   i   diskontne   kamatne   stope   banka   će   uticati   na   pad 

kamatnih stopa finansijskih institucija, i time će stvoriti povoljnu klimu za uzimanje 

kredita. 

3.NAJZNAČAJNIJI FINANSIJSKI POSREDNICI 

Svako preduzeće mora biti u stanju da razlikuje najznačajnije finansijske posrednike, 

načine na koji oni obavljaju funkciju posredovanja i njihove najznačajnije aktivnosti, jer će mu 

upravo   ovo   znanje   pomoći   u   izboru   finansijskog   posrednika   koji   će   biti   u   stanju   da 

najadekvatnije posluži preduzeću u skladu sa njegovim namerama plasmana sredstava ili potrebe 

spoljnog   finansiranja   sredstava.   Finansijski   posrednici   se   mogu   svrstati   u   tri   kategorije: 

Depozitne institucije, institucije ugovorne štednje i investicioni posrednici.

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

3.1.Depozitne institucije 

Depozitne   institucije   su   finansijski   posrednici   koji   prihvataju   depozite   pojedinaca   i 

institucija i bave se odobravanjem zajmova. U ove institucije spadaju 



banke i 



štedne institucije: 



štedno kreditne zadruge, 



štedionice i 



kreditne zadruge. 

Poslovne banke su finansijski posrednici koji uglavnom prikupljaju sredstva izdavanjem 

transakcijskih   depozita   (depozita   na   osnovu   kojih   se   mogu   izdavati   čekovi)   zatim   štednih 

depozita (depozita koji se mogu trenutno isplatiti ali na osnovu kojih se ne mogu izdavati čekovi) 

i oročenih depozita (depozita sa fiksnim rokovima dospeća).Tako prikupljena sredstva koriste se 

za odobravanje poslovnih, potrošačkih i hipotekarnih kredita, za kupovinu državnih obveznica i 

obveznica lokalnih vlasti. 

Štedno kreditne zadruge

 - prikupljaju sredstva uglavnom kroz štedne depozite, oročene 

depozite   i   tekuće   račune.   Ovako   prikupljena   sredstva   se   uglavnom   koriste   za   odobravanje 

hipotekarnih kredita. Pre nastupajuće deregulacije štedno kreditnim zadrugama je bilo odobreno 

samo   odobravanje   hipotekarnih   kredita   bez   mogućnosti   otvaranja   tekućih   računa.   Međutim 

problemi sa kojima su se suočile ove institucije zbog velikih fluktacija kamatnih stopa u periodu 

između 1960 - 1980 koje su ostavile izuzetno negativne efekte na dugoročno plasirana sredstva 

za hipotekarne kredite (sa rokovima dospeća dužim od 25 god.) koja su bila odobrena po tada 

važećim kamatnim stopama za koje se u kasnijem periodu ispostavilo da ne mogu da pokriju 

troškove pribavljanja novih sredstava su podstakli vlade mnogih zemalja da ovim institucijama 

takođe   odobre   poslove   otvaranja   tekućih   računa,   odobravanja   potrošačkih   kredita   i   druge 

aktivnosti koje su do tada bile privilegija samo poslovnih banaka. 

Štedionice

  -   su   veoma   slične   štedno   kreditnim   zadrugama.   Razlikuju   se   donekle   u 

korporativnoj strukturi jer se štedionice struktuiraju kao zajedništva ili kooperative. To znači da 

su   štediše   ujedno   i   vlasnici.   Poput   štedno   kreditnih   zadruga   štedionice   takođe   prikupljaju 

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

razvijenim zemljama sveta se pripisuje razvoju tehnologija koje su osiguravajućim društvima 

omogućile da na pojednostavljeniji način obrađuju prispele odštetne zahteve za naknadu štete, 

čime je umanjena potreba za administrativnim radnicima. Isto tako proces deregulacije koji je 

zahvatio   finansijska   tržišta   širom   sveta   je   prouzrokovao   ogromnu   konkurenciju   između 

depozitnih i nedepozitnih finansijskih institucija, tako da su poslovne banke i brokerske kuće 

počele   da   zadiru   u   delove   tržišta   koji   su   do   nedavno   bili   tradicionalno   rezervisani   za 

osiguravajuća društva. Osiguravajuća društva se smatraju finansijskim posrednicima iz nekoliko 

razloga. Prvi razlog je taj, što oni od svojih klijenata dobijaju sredstva za daljnja ulaganja. Mnogi 

ljudi koriste osiguravajuća društva kao institucije u koje ulažu najveći deo svoje štednje. Drugo 

razlog zbog kojih se ove institucije smatraju finansijskim posrednicima je taj da ove institucije 

uložena sredstva svojih klijenata plasiraju u čitav niz investicija koje im donose novac. Ove 

institucije   takođe   odobravaju   velike   komercijalne   hipotekarne   kredite   i   ulažu   sredstva   na 

tržištima akcija i obveznica. Dakle one uzimaju sredstva od jednog sektora i ulažu ih u drugi 

sektor. Osiguravajuća društva se bave preuzimanjem rizika u ime svojih klijenata u zamenu za 

naknadu   u   vidu   premije.   Osiguravajuća   društva   ostvaruju   dobit   tako   što   naplaćuju   premije 

osiguranja   koje   su   projektovane   tako   da   budu   dovoljne   da   se   isplate   očekivani   zahtevi   za 

naknadu štete i da se ostvari određena dobit. Postavlja se pitanje zašto ljudi plaćaju osiguranje? 

Zato što većina ljudi nije sklona riziku. Oni će radije da plate određeni ekvivalent sigurnosti u 

vidu premije osiguranja nego da prihvate rizik da u potpunosti izgube kuću usled požara ili 

automobil usled krađe. Osiguranje im omogućava da izgorelu kuću ili obnove ili kupe novu. 

Namesto da ljudi svoj novac stavljaju na stranu rezerve za takve slučajeve, svesni su da će im 

osiguravajuća društva pomoći u slučaju nužde. Isto tako čak i ukoliko bi sukcesivno izdvajali 

novac u rezerve za neželjene događaje, bilo bi nam potrebno dugo vremena da prikupimo u 

celosti iznos koji bi odgovarao stvarnom iznosu nastale štete – recimo u slučaju gubitka kuće u 

požaru. Ono što nam osiguranje omogućuje je miran san i sigurnost da će takav događaj, ako do 

njega dođe, imati ograničeni uticaj na naš život. 

3.2.3.Penziono osiguranje 

Penziono osiguranje čine sredstva koja se akumuliraju tokom radnog veka pojedinca, i 

koja se isplaćuju u periodu kada osoba više ne radi. Ova vrsta osiguranja doživljava veliki bum u 

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

celom   svetu.   Veliko   interesovanje   za   penziono   osiguranje   se   može   objasniti   produženjem 

prosečnog ljudskog života. Dakle ljudi žive duže, a u penziju odlaze ranije. Mnoge kompanije u 

urbanim sredinama podstiču svoje starije zaposlene na odlazak u penziju, jer smatraju da oni 

često zarađuju više na osnovu svoje dobi, dok su možda manje produktivni od mlađih radnika. 

Rezultat ovakvog trenda je taj da prosečna osoba može da očekuje da će provesti više vremena u 

penziji, a spomenuti period treba nekako finansirati. 

3.2.4.Investicioni fondovi 

Mnoge finansijske institucije poput brokerskih kuća, banaka i nezavisnih finansijskih 

kompanija osnivaju investicione fondove. Investicioni fondovi udružuju sredstva puno malih 

ulagača, tako što im prodaju vlasničke udele u fondu - akcije, a ovako prikupljena sredstva ulažu 

u HoV. Pošto izdate male udele transformišu u ulaganja u velike blokove HoV, investicioni 

fondovi iskorišćavaju prednost popusta na brokerske usluge koji se daju za kupovinu velikih 

blokova   HoV,   pri   čemu   kupuju   diversifikovane   portfelje   HoV.   Tako   investicioni   fondovi 

omogućuju malim ulagačima da iskoriste prednosti nižih troškova pri kupovini HoV i takođe da 

smanje   rizik   putem   posedovanja   diversifikovanih   portfelja.   Još   jedan   od   razloga   velike 

zainteresovanosti ulagača za kupovinu udela u investicionim fondovima je taj da što im oni 

omogućuju jeftiniju mogućnost diversifikacije portfelja kupovinom stranih akcija. Tokom 1980-

ih, investicioni fondovi beleže veliki rast ukupnog udela akcija koje drže u svom vlasništvu. 

Glavni   razlog   je   nagli   rast   tržišta   akcija   tokom   1990-ih   kao   i   pojava   investicionih   fondova 

specijalizovanih za dužničke instrumente. Fondovi koji ulažu u dužničke instrumente mogu se 

subspecijalizovati   za   ulaganja   u   korporativne   obveznice,   državne   obveznice,   ili   municipalne 

obveznice oslobođene poreza kao i za ulaganje u dugoročne i kratkoročne vrednosne papire. 

Investicioni fondovi obično nude više vrsta zasebnih investicionih fondova.

16

 Ovakva struktura 

se naziva kompleksom fondova i definiše se kao grupa investicionih fondova pod zajedničkom 

upravom. Većina investicionih fondova zahteva minimalno ulaganje pre mogućnosti otvaranja 

računa. Na primer 14% fondova zahteva početni depozit od 500 evra, dok 37% fondova zahteva 

16

 Kulić, M.,:

Finansijska tržišta

, Beograd, Megatrend, 2007.str.86.

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

Terminske transakcije su zabeležene još na glinenim pločicama, odnosno obaveza jedne 

strane da svoje dugovanje namiri određenom robom u nekom budućem periodu. U trenutku kada 

je   poverilac   -   posednik   dokumenta   o   budućoj   isporuci   robe,   preprodao   taj   dokument   da   bi 

zaradio   na   razlici   u   ceni,   dobili   smo   i   prvi   posao   koji   bi   se   mogao   nazvati   berzanskom 

špekulacijom. 

Kao ni elementi berzanskog poslovanja, tako ni sama pravila ponašanja u trgovini, kao 

krucijalan   uslov   berze,   nisu   morala   čekati   flamanske   trgovce   da   bi   bila   izmišljena.   U   vidu 

običajnog prava postojala su otkada i sama trgovina, ali su se prvi pisani dokazi pojavili u starom 

Rimu. Ustaljena praksa sastajanja na jednom mestu dozvolila je i da se formiraju prva pravila 

trgovanja,   ali   i   prvi   standardi   robe.   Pravila   koja   su   nastala   iz   običajnog   trgovinskog   prava, 

naslonjena   i   na  pravila  kojih   su   se  pridržavali  antički   trgovci,   a   pre  svega   rimski,   unose  u 

organizovano trgovanje dva principa, koja su i danas nerazdvojna od razvoja institucije berze – 

poverenje i sigurnost. Ova dva principa postaju neophodni uslovi berzanskog načina trgovanja, 

nešto bez čega je ono nezamislivo. 

Dok su se svi elementi berzanskog poslovanja sklopili u jednu celinu i formirali berzu 

koju   mi   poznajemo,   prošlo   je   dosta   vremena,   a   priča   o   berzi,   kao   načinu   organizovanja   i 

unošenja reda i pravila u trgovanje, mnogo je starija.

Pojavom   industrijske   revolucije   berza   dobija   sadašnje   konture:   zgradu,   pravila 

poslovanja, organe upravljanja, arbitražu itd. Država se (1929-1933) umešala u ono što je do tada 

bilo autonomno berzansko pravo nastojeći da poveća sigurnost poslovanja a da pri tom ne ugrozi 

osetljivi   berzanski   mehanizam.   70   -   tih   godina   XX   veka   dolazi   do   snažnog   razvoja   berzi 

finansijskih   derivata   (fjučersa   i   opcija).   Naglom   kompjuterizacijom   berzanskog   poslovanja, 

mesto

 kao sastavni deo definicije berze gubi na značaju. Sada se može trgovati sa bilo kog mesta 

elektronskim putem gotovo kontinualno u vremenu. I pored ovih promena berza je zadržala svoje 

osnovne funkcije. 

4.1.Mesto trgovanja 

Definicija berze sadrži tako tri osnovna elementa: 



mesto na kojem se trguje, 

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE



predmet trgovanja i 



način trgovanja. 

Prvi   element,   mesto   trgovanja,   razvijao   od   tržnice   do   globalne   elektronske   mreže. 

Početak je bio isti, od antike do novog veka, kada su trgovci otvoreni prostor gradskih trgova i 

sajmišta zamenili prvo gostionicama, a zatim i posebnim zgradama. Sve do početka XX veka, za 

svaku berzu mogla se kao sinonim upotrebiti adresa zgrade u kojoj je smeštena. Uvek na istom 

mestu i u isto vreme, bilo je pravilo koje pratilo berzansku trgovinu.

Nagli razvoj kompjuterske tehnologije dozvolio je, od početka 70 - tih godina prošlog 

veka,   da   se   pomenuto   pravilo   počne   zamenjivati   novim:  

stalno   i   svuda

.   Kako   bi   svojim 

članovima   obezbedile   što   povoljnije   uslove   za   poslovanje,   razvijene   berze   počele   su   da   se 

povezuju kompjuterskim vezama, koje su dozvolile da se svake od njih može trgovati na bilo 

kojoj drugoj berzi koja se nalazi u mreži. Jedna od poznatijih berzanskih mreža je GLOBEX, 

koju su stvorile dve čikaške i po jedna pariska i londonska berza, a ciji je pun naziv: Globalna 

berza, govori sam za sebe o smanjivanju značaja odredenog mesta za sadašnji stepen razvoja 

berzanske trgovine.

20

4.2.Vrste berzi

Sama suština berzi, i pored ukupnog postepenog razvoja tržišta i trgovine, kao i same 

institucije berze, pa i pored naglog razvoja posle 1970. godine, ostala je ista. Upravo zbog toga, 

berze se ne bi mogle deliti istorijski ili po stepenu ovladanosti tehnologijom berzanske trgovine. 

Već su prvi sastanci u kući flamanskih trgovaca imali sve one elemente koje, u suštini, imaju i 

današnje berze. Te elemente: trgovina bez uzorka, na reč, poverenje i njegova zaštita, odredeni 

uslova trgovanja jednaki za sve učesnike, treba posmatrati kumulativno.

21

Jedina moguća smislena podela ostaje, tako, podela po vrstama predmeta trgovine na 

berzi, što nas odmah vodi do podele na dve grupe: 



berze hartije od vrednosti i 

20

 Dugalič, V., Štimac, M.,: 

Osnovi berzanskog poslovanja

,Stubovi culture, Beograd, 2007.str.81.

21

 Dugalič, V., Štimac, M.,: 

Osnovi berzanskog poslovanja

,Stubovi culture, Beograd, 2007.str.81-82.

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

Robno - berzansko tržište pri kraju XX veka je prevashodno terminsko, čime je krug 

razvoja   institucije   berze   zatvoren   -   institucija   koja   je   počela,   i   razvijala   se   u   početku,   na 

smanjenju   rizika  u   termiskom   poslovanju,   vrhunac  razvoja  doživljava   na  istom   polju.   Valja 

napomenuti kao kuriozum i da su robne berze kreirale terminske ugovore - finansijske derivate 

sa nerobnom podlogom (devize, indeksi).

5.KAPITALIZACIJA OČEKIVANJA

Prateći   razvoj   elemenata   berzanskog   poslovanja   mnogo   jasnije   razotkrivamo   i   same 

razloge nastanka institucije berze. Jedan od osnovnih razloga jeste premošćavanje vremenskog 

perioda   od   ulaganja   do   profitiranja,   što   bi   se   u   dve   reči   moglo   označiti   kao:   kapitalizacija 

očekivanja.

Još su na glinenim pločicama zabelešene prve termisnke transakcije, odnosno obaveza 

jedne strane da svoje dugovanje namiri određenom robom u nekom budućem periodu. Ova bi se 

transakcija, po sadašnjoj klasifikaciji berzanskih poslova, mogla svrstati u hedžing, a te se pisane 

obaveze mogu smatrati prvobitnim oblikom onoga što se danas naziva forvard ugovor, odnosno 

prost ročni ugovor o kupoprodaji neke robe.

24

 U trenutku kada je poverilac - posednik dokumenta 

o budućoj isporuci robe - preprodao taj dokumenat da bi zaradio na razlici u ceni dobili smo i 

prvi posao koji bi se mogao nazvati berzanskom špekulacijom.

5.1.Prikupljanje kapitala

Podjednako važan razlog nastanka onoga što prepoznajemo kao berzansko trgovanje bilo 

je prikupljanje manjih suma kapitala koje su se nalazile u više ruku, kako bi se ta sredstva 

koncentrisala radi finansiranja skupih poslova. Primer za ovu delatnost može se još naći kod 

Fenicana, u čijim se gradovima - lukama trgovci prikupljali sredstva od sugrađana da bi opremili 

lađe za prelazak preko mora i nabavku robe u tada dalekim krajevima. Oni koji su polagali novac 

24

 www.elitesecurity.org/t316304-Berze-berzansko-poslovanje, pristup sajtu 18.07.2011., vreme pristupa 13:15:00.

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

za ovaj poduhvat dobijali su potvrdu o učešću u delu budućeg brodskog tovara. Ovo je bilo tim 

lakše što su Feničani prvi usavršili fonetski alfabet (svakako i zbog lakšeg zapisivanja obaveza u 

trgovini ), pa je zapisivanje podataka koji su činili ovakve potvrde, kao i njihovo prometanja od 

izdavanja do prispeća broda, bilo je jednostavno.

Fonetski   alfabet   u   rukama   predanih   feničanskih   trgovaca   postaje,   tako,   sredstvo 

unapređenja poslovanja. To ukazuje na još jednu pretpostavku razvoja berze: njen napredak 

tesno je vezan sa napretkom sredstava komunikacije. Kad kod je na ovom polju napravljen 

iskorak – železnica, telegraf, telefon, kompjuteri, i pogotovo internet – naglo se širila i delatnost 

berzi.

5.2.Likvidnost tržišta

Likvidnost tržišta, odnosno potreba da se obezbedi stalna mogućnost trgovanja, mogla bi 

se uzeti kao još jedan razlog postepenog uobličavanja berze. Još i Novi zavet, da ne idemo dalje, 

pominje menjače novca (koje Hrist isteruje iz hrama), a koji bi bili preteče današnje devizne 

berze. Analizirajući ovu priču na način neoubičajen za njena dosadašnja tumačenja, videćemo da 

je očigledno da su ti trgovci - menjači novca sastajali na određenom mestu, unapred poznatom (u 

hramovima ), uvek u isto vreme i da su poslovali po zajedničkim pravilima, utvrđujucći odnose - 

kurseve između odredenih valuta.

Svi pojedini elementi berzanskog poslovanja sklopili su se u jednu celinu tek mnogo 

kasnije. Nastanak institucije berze u modernom obliku vezuje se, po skoro opšteprihvaćenom 

mišljenju, za porodicu 

Van den Boerse

 iz Briža. Sastanci trgovaca, njihovih priljatelja i partnera, 

u kući porodice 

Van den Boerse

, mogu se smatrati prvim berzanskim sastancima na kojima su 

zaključivani poslovi hartijama od vrednosti i robom. Priča o berzi, kao načinu organizovanja i 

unošenja reda i pravila u trgovanje.

5.3.Od običaja do zakona

Ni sama pravila u trgovini, utvrđena između odredene grupe trgovaca, kao nezaobilazni 

uslov berze, nisu morala čekati flamansku renesansu da bi bila izmišljena. Kao običajno pravo 

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

Istovremeno i potpuno nezavisno, institucija sličnog tipa počela je da radi i u Japanu, što govori 

u prilog tezi da su prve berze nastajale skoro spontano, onda kada se na tržištu pokazala potreba 

za organizovanjem trgovine. Predmet trgovine u Japanu bio je u najvećem obimu bio pirinač i to 

u  dnevnim (spot)  i  ročnim  (terminskim)  poslovima.  Dokumenti  termiske trgovine  po  svojoj 

sadržini bili su skoro istovetni sadašnjim forvardima.

5.5.Spontanost

Razvoj berzi i trgovine, na njima je stvar razvoja samog tržišta. Berza je i nastala iz 

samog tržišta, iz njihovih potreba. Tako se uporedo sa tržištem i ekonomijom nastavio njen 

razvoj. Zbog toga se nastanak, širenje i razvoj berzi i poslovanja na njima poklapaju sa širenjem i 

osvajanjem novih tržišta, kako prostorno, tako i tehnološki.

Upravo i naglo širenje tržišta u novom veku prouzrokuje razvoj berzi i njihovo širenje po 

gradovima Zapada. Time se podvlači na još jedan način, osnovna karakteristika u njihovom 

nastanku   -   spontanost.   Kao   ni   samo   tržište,   ni   berza   kao   institucija   ne   trpi   diktate   izvan 

ekonomske sfere, već sve što se na njoj radi, i u vezi sa njom pre svega, mora biti zasnovano na 

potrebama tržišta, odnosno trgovine, koja na određenom nivou sama rada ovu instituciju.

27

Tipičan primer za ovo jeste nastanak najveće svetske berze, Njuroške berze hartije od 

vrednosti (

New York Stock Exchange

). Njen početak vezuje se za situaciju nastalu posle nastalu 

posle   američkog   rata   za   nezavisnost,   tokom   koga   su   izdavane   razne   hartije   od   vrednosti   - 

obveznice,   radi   prikupljanja   sredstava   za   vođenje   rata.   Neuredena   trgovina   ovim   hartijama 

stvarala je teškoče onima koji su se u nju upuštali, jer je bilo potrebno obilaziti ceo grad i luku da 

bi se određena hartija kupila ili prodala. Rešenje je bilo na dohvat ruke: trgovci koji su se bavili 

hartijama dogovorili su se da se uvek u određeno vreme sastaju pod velikim platanom u ulici 

kasnije   poznatoj   kao  

Njall   Street

  i   sparuju   ponudu   i   tražnju.   Ništa   više,   i   ništa   manje: 

jednostavno, efikasno i spontano.

27

 www.elitesecurity.org/t316304-Berze-berzansko-poslovanje, pristup sajtu 18.07.2011., vreme pristupa 13:15:00.

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

6.KAKO BERZA RADI?

Organizacija berze slična je koncetričnim krugovima, u čijem centru se nalazi sama berza 

sa   svojim   službama   i   pratećim   organizacijama   i   institucijama,   koje   su   neophodne   da   bi   se 

ostvario i održao berzanski način trgovanja. Od tog centra širi se, krug po krug, različiti akteri u 

lancu berzanskog trgovanja. Akteri u krugu najbližem centru najmalobrojni su u odnosu na ostale 

krugove, ali imaju najveća prava, kada je reč o trgovanju na berzi. Najširi krug predstavlja samo 

tržište na kome je berza iznikla i na kome deluje. Stepen ovlašćenja opada u svakom narednom 

krugu, onako kako se on udaljava od centra. Kao kada se baci kamen u vodu: talas koji se stvori 

odmah do kamena je najjači i najmanji, a prema periferiji raste u širinu, ali mu snaga opada.

U nastanku institucije berze prvo je ocrtan krug, pa je tek za njim nastajao centar. Taj 

prvi krug su činili trgovci - posrednici, koji su počinjali da se sastaju uvek na istom mestu i u isto 

vreme, i ujedno određujući pravila po kojima će trgovati. Osobina ovog kruga jeste da je on od 

početka bio zatvoren, odnosno da je pristup u njega ograničen i povezan ispunjavanjem različitih 

uslova. Tako je jedno od prvih pravila na koja su pristali osnivači Njujorške berze hartije od 

vrednosti (

NYSE - New York Stock Exchange

) bilo to da će trgovati samo između sebe, te da će 

oni koji su van njihovog kruga žele sa nekim iz tog kruga da trguju morati to da učine preko njih.

Tako je nastalo čuveno mesto na berzi, koje se godišnje prodaje, odnosno zakupljuje. Na 

velikom broju berzi propisan je tačan broj mesta ovlašćenih igrača, i ako neko želi da posluje na 

njoj, mora da zakupi neko od tih mesta, naravno uz predhodno ispunjavanja sledećih uslova. 

Kupovinom   -   zakupom   mesta   ulazi   se   u   eksluzivni   krug   posrednika   specijalizovanih   za 

berzanske   predmete   trgovanja,   preko   kojih   se   odvija   sav   promet   berze.   To,   takođe,   znači 

bezuslovno prihvatanje strogih pravila trgovanja, kako između samih igrača na berzi, tako i 

izmedu njih i njihovih klijenata.

28

Jedino ovlašćeni igrači, oni koji su, po ispunjavanju zadatih uslova i prihvatanu posebnih 

berzanskih   pravila,   i   još   ako   su   uspeli   da   zakupe   mesto   na   berzi,   imaju   pravo   pristupa 

takozvanom   bezanskom   parketu   –   sali   za   trgovanje,   koje   srce   berzanke   aktivnosti.   Svaki 

ovlašćeni berzanski posrednik ima posebno mesto u toj sali - boks, obično duž njenog ruba, sa 

28

 Dugalič, V., Štimac, M.,: 

Osnovi berzanskog poslovanja

,Stubovi culture, Beograd, 2007.str.103.

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

odrediti, tim pre što vlasnik koji ne igra na berzi ne može da zna kako ona treba da funkcioniše i 

šta joj je sve za to potrebno.

Otuda i stalni sukob izmedu vlasnika i članova. Prvi uvek misle da su dividende uvek 

niske, a drugi imaju osećaj, i to sa pravom, da njihov poslovni interes biva potisnut u drugi plan. 

Ovaj je sukob nemoguće trajno i sistematski razrešiti, osim ako se funkcija (posrednika) i status 

(vlasnika) ne spoje u jedno. Ljubljanska robna i terminska berza doživela je da je ovaj sukob 

paralisao rad berze, iako sa stanovišta samog berzanskog poslovanja uspešan, te je ona, pod 

pritiskom   vlasnika   nezadovojni   visinom   prihoda,   morala   da   potraži   drugačije   oblike 

organizovanja. Nažalost, početkom 1998. godine ova Berza je prestala da postoji.

6.2.Centar zajedničkog poslovanja 

U samom centru zajedničkog poslovanja nalazi se niz posebnih službi, koje sve služe 

osnovnom cilju berze: 

što jednostavnija

 i 

efikasnija trgovina

. Po redosledu nastajanja, centar 

berze nalazi se na drugom mestu, a počinje da se razvija tek kada narasli obim trgovanja prisili 

posrednike da deo poslova zajednički obavljaju. Postepeno se u njega preslelilo sve ono što nije 

trgovina sama, tako da danas centar svake berze mora obezbedi sve ono što je neophodno da bi 

trgovcima ostalo jedino da se na parketu pogađaju oko cene. Za sve berze karakteristično je da u 

svom centru razvijaju obračunsku i garancijsku funkciju, kontrolu predmeta trgovanja i učesnika 

u trgovanju, te mehanizam prikupljanja, obrade i isticanja ponude i tražnje i njihovo uparivanje, 

uključujući i zaključivanje transakcija.

32

 Osim ovih opštih funkcija, na robnim berzama razvijaju 

se i posebne - obezbeđivanje skladištenja robe i njenog pretovara.

Prva u redu tih zajedničkih funkcija, izmeštenih iz delokruga berzanskih igrača, bila je 

obračunska. Posebnim službenicima poveravan je posao vođenje računa za transakcije koje su 

trgovci napravili na berzi. Kasnije, ti službenici preuzimaju kompletno vođenje računa svih koji 

na berzi trguju, primenjujući dnevno saldiranje. Ovaj proces je počeo relativno kasno i postepeno 

se razvijao: u Čikagu su se prvi službenici pojavili tek krajem XIX veka, dok je Američka berza 

32

 Dugalič, V., Štimac, M.,: 

Osnovi berzanskog poslovanja

,Stubovi culture, Beograd, 2007.str.105.

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

hartija   od   vrednosti   (

AMEX-   American   Exchange

)   ovu   službu   objedinila   od   pojedinačnih 

privatnih računovoda tek kada je XX vek već bio dobro odmakao.

33

6.3.Klirinška kuća

Klirinška   kuća   je   posebna   institucija   u   okviru   sistema   berzanskog   poslovanja,   sa 

osnovnom namenom da učini finansijski deo berzanskih transakcija jednostavnim i sigurnijim. 

Na kraju svakog poslovanog dana svaka transakcija u trgovini zavodi se u berzanskoj klirinškoj 

kući.   U   tom   poslu,   klirinška   kuća   pojavljuje   se   kao   suprotna   strana   svakom   pojedinačnom 

učesniku u trgovanju, u svakoj pojedinoj transakciji, i na taj način oslobađa i kupce i prodavce od 

daljih direktnih obaveza jednih prema drugima - njihovo je da zaključe posao, dogovorivši se o 

ceni i količini predmeta trgovanja.

Kao   druga   strana   u   svakoj   transakciji   -   konačan   kupac   svakom   prodavcu   i   konačan 

prodavac svakom kupcu - klirinška kuća je garant u trgovanju. Tako se učesnici u trgovini lišeni 

brige o poslovnom bonitetu suprotne strane u trgovini. Svaka članica je obavezna da dnevno 

usklađuje visinu fondova uplaćenih kod klirinške kuće, i to u zavisnosti od broja i vrednosti 

transakcija koje zaključuje i koje joj klirinška kuća sravnjuje.

34

 Depoziti uplaćeni za osiguranje 

pojedinačnih   transakcija   (margine),   garancijski   fondovi   i   stala   sredstva   koja   se   vode   kod 

klirinške kuće stoje na raspolaganjuza trenutno poravnjanje poslova.

35

Narastanje obima trgovine, i njegovo usložnjavanje (jedan ugovor u razvijenim berzama 

može se i pedeset puta preprodati pre dospeca ), kao i niz kriza i krahova izazvanih nedovoljnom 

obezbedenošću trgovine, učinile su da se uz berze pojave prvi začeci klirinških kuća. To su, 

isprva, bili specijalizovani činovnici, bilo berzanski, bilo nezavisni, za vođenje racčuna igrača. 

Kako  se sa prostog  računovodstva  prelazilo  i  na prikupljanje garancijskih  depozita,  tako  su 

nastajale i posebne organizacije za posebnu vrstu finansijskog posredovanja i obezbedenja - 

klirinške kuće.

36

33

 Dugalič, V., Štimac, M.,: 

Osnovi berzanskog poslovanja

,Stubovi culture, Beograd, 2007.str.105-106.

34

 Jovanović. N., :

Berzansko pravo

, Pravni fakultet u Beogradu, 2009.str.84.

35

 Jovanović. N., :

Berzansko pravo

, Pravni fakultet u Beogradu, 2009.str.84.

36

 Jovanović. N., :

Berzansko pravo

, Pravni fakultet u Beogradu, 2009.str.85.

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

ovom razdoblju. Ali je promet na Beogradskoj berzi bio u to vreme veći nego zajedno na svim 

drugim berzama u tadašnjoj državi. Tadašnja Beogradska berza postigla je veliki ugled i svrstrala 

se među vodeće evropske berze tog doba. Ovakvi rezultati su zahtevali stalno usavršavanje 

organizacije i poslovanja. Od 1921. Upravni odbor Berze je počeo da se bavi pitanjem izgradnje 

odgovarajućeg zdanja Beogradske berze. Konačno, tokom 1934. Beogradska berza je dobila 

sopstvenu zgradu, na Kraljevom trgu br. 13, zgradu u kojoj se danas nalazi Etnografski muzej. 

Odmah po izbijanju II svetskog rata u našoj zemlji, aprilu 1941, Beogradska berza obustavlja 

rad, a definitivno je ugašena 1953. odlukom Vlade Srbije.

39

Jugoslavija   je   posle   Drugog   svetskog   rata   transformisana   u   federativnu   državu   sa 

socijalističkim   društvenim   i   privrednim   sistemom.   Finansijsko   tržište   kapitalističkog   tipa 

proglašeno je nepoželjnom tvorevinom, a posebno sekundatno tržište hartija od vrednosti, koje se 

u potpunosti pojednostavljuje. Zadatak banaka i drugih finansijskih institucija bio je da samo 

distribuiraju   fianansijske   izvore   i   usmeravaju   ostvarenu   akumulaciju   u   skladu   sa   državnim 

planovima društvenog i privrednog razvoja. Krajem 80 - tih godina prethodnog veka započeta je 

korenita   društvena   i   privredna   reforma.   Ubrzani   razvoj   finansijskih   tržišta   omogućen   je 

usvajanjem   velikog   broja   sistemskih   zakona   u   ovoj   oblasti.   Na   inicijativu   Narodne   banke 

Jugoslavije i Udruženja banaka Jugoslavije, u septembru 1989. godine, obrazovan je Odbor za 

pripremu osnivanja Tržišta novca i kratkoročnih hartija od vrednosti u Beogradu. Što se tiče 

tržišta   kapitala,   odnosno   berzi   dugoročnih   hartija   od   vrednosti,   u   oktobru   1989,   godine   su 

održani Osnivački odbori u Beogradu i Ljubljani. Zatim je 27. decembra 1989. godine održana 

Osnivačka skupština Jugoslovenskog tržišta kapitla u Beogradu, koje je u maju 1992. godine 

promenilo ime i dobilo naziv - Beogradska berza.

40

Beogradska berza je osnovana kao akcionarsko društvo, pri čemu su se kao osnivači našle 

banke, Poštanska štedionica, osiguravajuća društva, Savezna država i Republika Srbija. Od kada 

je Beogradska berza obnovila svoj rad, na njoj se trgovalo uglavnom kratkoročnim hartijama od 

vrednosti,   tačnije   kratkoročnim   pozajmicama   novca,   kratkoročnim   dužničkim   instrumentima 

preduzeća   i,   povremeno,   državnim   obveznicama   nevelikih   vrednosti.   Sekundarne   trgovine 

akcijama gotovo da i nije bilo, pa je tek u aprilu 2000. god. održano prvo trgovanje akcijama iz 

39

 Gnjatović, D.,: 

Osnivanje berzi u Kraljevini Srbiji i Kraljevini SHS

 str. 103-121, Finansijska tržišta - Struktura i 

funkcionisanje. Beograd: Institut ekonomskih nauka, 1992.str.64.

40

 Jovanović. N., :

Berzansko pravo

, Pravni fakultet u Beogradu, 2009.str.44.

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

svojinske transformacije. Pravo berzansko trgovanje započinje tek 2001. godine kada počinje 

trgovanje akcijama izprocesa privatizacije

7.1.Beogradska berza danas

Beogradska   berza   je   osnovana   kao   akcionarsko   društvo,   pri   čemu   se   najveći   deo 

ostvarene dobiti reinvestira u razvoj kako same berze, tako i u obuku kadrova i unapređenje 

ukupne   tehnologije   trgovanja   na   finansijskom   tržištu.   Beogradska   berza   je   registrovana   za 

obavljanje trgovine žiralnim novcem, menicom, čekom, devizama, kratkoročnim HoV, zlatom i 

drugim plemenitim metalima, HoV koje glase na stranu valutu, kapitalom, akcijama i drugim 

dugoročnim HoV i finansijskim derivatima. Većinom ovih predmeta trgovanja do sada se nije 

trgovalo,   pri   čemu   se   u   zadnjih   nekoliko   godina   trguje   isključivo   akcijama   i   državnim 

obveznicama.

Danas na Beogradskoj berzi uveliko dominira trgovanje akcijama preduzeća iz procesa 

privatizacije i obim prometa svake godine beleži veliki procenat rasta. Uprkos lošem drugom 

polugodištu 2007. godine i negativnom trendu koji na Beogradskoj berzi traje još od leta, obim 

prometa uvećan je za 65% u odnosu na 2006. godinu.

41

Pregled prometa na Beogradskoj berzi (u dinarima) 

Sve   do   2004.   godine   članovi   berze   su   dolazili   u   zgradu   Berze,   u   ulici   Omladinskih 

brigada na Novom Beogradu, registrovali se i izdavali naloge za trgovanje. U martu te godine 

uvodi se sistem za daljinsko trgovanje, koje omogućava brokersko dilerskim društvima da iz 

svojih kancelarija, putem internet veze, unose svoje naloge i obavljaju berzansko trgovanje. 

Ovim potezom intezivira se promet na tržištu, a kao direktna posledica jeste i uvođenje prvog 

indeksa 

BELEXfm

, koji prati akcije kojima se trguje na slobodnom berzanskom tržištu. Godinu 

dana kasnije objavljen je i indeks  

BELEX15

  za akcije preduzeća koje se nalaze na metodu 

kontinuiranog trgovanja.

42

41

 Jovanović. N., :

Berzansko pravo

, Pravni fakultet u Beogradu, 2009.str.56.

42

 Jovanović. N., :

Berzansko pravo

, Pravni fakultet u Beogradu, 2009.str.56-57.

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

I pored ovih pozitvinih tendencija, ostaju brojni probelmi koji su rezultat neodgovornosti 

i   nezainteresovanosti   menadžmenta   kotiranih   kompanija   da   redovono   javnosti   dostavljaju 

izveštaje, rezultate, planove poslovanja i slične odluke. Bez osnovne transparentnosti i otvorenog 

poslovanja, nema ni fundamentalnih principa berzanskog poslovanja – poverenja i sigurnosti. 

7.2.Način funkcionisanja, učesnici i odnosi na berzi

Beograska berza je organizovana kao zatvoreno akcionarsko društvo, pri čemu su vlasnici 

brojne domaće banke, velika srpska preduzeća, nekoliko brokersko dilerskih društava, kao i 

Republika   Srbija.   Akcionari   Berze   mogu   akcije   Berze   prodavati   slobodno   samo   Berzi,   a   o 

ponudi za njihovu prodaju, odnosno sticanju sopstvenih akcija odlučuje Skupština Berze. U 

sekundarnom   prometu   akcija   Berze,   akcionari   ih   mogu   sticati   uz   poštovanje   prava   preče 

kupovine Berze.

Na Berzi mogu da trguju samo njeni članovi, odnosno brokersko dilerska društva i banke, 

koja ispune odgovarajuće uslove, kao i uplate iznos godišnje članarine Berzi. Trenutno je na 

Beogradskoj   berzi   registrovano   i   primljeno   u   članstvo   88   brokersko   dilerskih   društava   i 

ovlašćenih banaka i taj broj nije stalan.

45

  Sve firme koje žele ovo članstvo moraju da imaju 

sedište u Srbiji i da dokažu da lica koja zapošljavaju za   obavljanje samog procesa trgovanja 

mogu da rade na poslovima sa HoV, odnosno da imaju odgovarajuću licencu brokera izdatu od 

strane Komisije za HoV.

Na strani ponude i tražnje nalaze se gotovo istoventni subjekti – stanovništvo, preduzeća, 

finansijske   institucije,   institucionalni   investitori   i   država.   Svaki   od   ovih   subjekata   može   se 

nalaziti i na strani ponude i na strani tražnje, često istovremeno. Međutim, svi ovi subjekti ne 

mogu   samostalno   izlaziti   na   Berzu   i   davati   naloge,   već   to   moraju   činiti   preko   nekog   od 

ovlašćenih članova Berze - brokera. Od 2004. godine ovaj proces je znatno olakšan, jer sada 

brokeri ne moraju da dolaze u samu zgradu Beogradske berze, već naloge mogu da daju iz svojih 

kancelarija,   putem   BELEX   aplikacije   za   trgovanje.   Da   bi   neko   započeo   trgovanje   na 

Beogradskoj berzi, potrebno je da u banci otvori namenski račun za trgovanje HoV. Potom 

45

 www.kamatica.com/beogradska-berza, pristup sajtu 18.07.2011., vreme pristupa 17:05:00.

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

klijent potpisuje ugovor sa brokerskom kućom o vođenju vlasničkog računa HoV, kao i ugovor o 

posredovanju u kupoprodaji. Na osnovu toga brokerska kuća klijentu otvara račun u Centralnom 

registru, na kom će se naći akcije koje klijent već poseduje ili će ih kasnije kupiti. Posle ovih 

koraka, klijentu ostaje samo da izda nalog svom brokeru o kupovini ili prodaji određene akcije.

Trgovanje nekom akcijom na Beogradskoj berzi ne može se zakazati sve dok Berza ne 

dobije svu potrebnu dokumentaciju firme. Osnovni dokument, na osnovu kog se vrši prijem na 

vanberzansko tržište predstavlja prospekt, ali potrebni su još i zahtev za uključivanje na tržište, 

kao i neki drugi dokumenti. Prospekt sadrži osnovne podatke o poslovanju preduzeća i mora biti 

overen od strane uprave, jer odgovornost za istinitost podataka snosi samo preduzeće. Dešavalo 

se da uprava preduzeća, iz straha od preuzimanja ili nečeg drugog, jednostavno ne želi da dostavi 

prospekt Berzi. Tada postoji mogućnost da minimum 10% akcionara preduzeća dostavi zahtev za 

uključivanje akcija na vanberzansko tržište bez prospekta i tada se trgovanje može zakazati, uz 

napomenu da je u pitanju trgovanje bez prospekta. Za uključivanje akcija na neki od listinga 

Berze, potrebno je da preduzeće ispuni i dodatne uslove predviđene regulativom Berze, kao što 

su   veličina   preduzeća,   likvidnost   akcija,   broj   akcionara...i   ove   karakteristike   se,   razumljivo, 

razlikuju za 

A listing

 i 

B listing

.

Sve podatke o trgovanju akcijama Beogradska berza publikuje kroz berzanske izveštaje, 

koji se zatim objavljuju na web-prezentaciji, ali i u dnevnim novinama, radio i TV stanicama, 

specijalizovanim   ekonomskim   časopisima   ili   putem   agencija   za   distribuciju   podataka.   Na 

investitoru je da ove podatke prati, predviđa buduća kretanja i da donosi ispravne odluke o 

kupovini i prodaji.

U   trgovini   obveznicama   Republike   Srbije   udeo   stranih   investitota   u   februaru   2009. 

godine iznosi svega 5%. Godinu dana ranije (u martu 2008.) njihovo učešće na ovom segmentu 

berzanskog   tržišta   bilo   je   oko   26%.   U   2005.   godini   učešće   stranih   investitora   u   ukupnom 

prometu obveznicama beleži značajne varijacije. Po mesecima kretalo se od 3% u julu, do 25% u 

martu (berzanski izveštaj FIB). Situacija se u martu 2009. malo popravlja, pa učešće stranih 

investitora   u   trgovini   ovog   instrumenta   dostiže   14%,   ali   u   aprilu   ponovo   opada   na   6%. 

Obveznice Republike Srbije su uglavnom državni zapisi (kratkoročni), koji se emituju (aukcijska 

prodaja) u cilju prikupljanja sredstava za finansiranje budžetskog deficita. Najčešće se emituju sa 

rokom dospeća od tri meseca (rok može biti 91 dan, ili 182 dana) i pripadaju tipu diskontnih 

hartija od vrednosti. Državni zapisi koje je tokom 2009. godine emitovao Trezor Republike 

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

stepena   likvidnosti   mnogih   finansijskih   instrumenata,   razvoju   našeg   finansijskog   tržišta   i 

povećanju konkurentnosti na finansijskom tržištu Srbije. Učešće stranih investitora u ukupnom 

prometu (izveštaj FIT) u 2005. godini se kretalo na primer od 39% do 56%. U 2009. godini je 

došlo do naglog pada ovog učešća tokom januara i februara (15%), ali se u martu povećava na 

42% i u aprilu na 67%.

Učešće stranih investitora u ukupnom prometu akcija na Beogradskoj berzi (izveštaj FIS) 

bilo   je   tokom   2005.   godine   od   43%   do   67%.   U   2007.   i   2008.   godini   raste   interes   stranih 

investitora za kupovinu akcija na Beogradskoj berzi, ali ove godine dolazi do zaokreta. U 2009. 

godini iz FIS izveštaja vidimo da je učešće inostranih investitora u ukupnom prometu akcijama 

variralo od 18% u februaru, na 54% u martu i 79% u aprilu. Ovi podaci na prvi pogled ukazuju 

na oporavak na tržištu akcijama, ali obzirom da je prodaja veća nego kupovina akcija, može se 

izvesti   zaključak   da   strani   investitori  medju   sobom  prodaju   akcije,   ali  ipak   u   celini   ih   više 

prodaju   nego   što   ih   kupuju.   Strani   investitori   su   početkom   2009.   godine   u   prometu   akcija 

učestvovali tako što više prodaju akcije (izveštaj sFIS – Učešće stranih investitora u ukupnom 

prometu akcijama prodajna strana febuar oko 21%, mart oko 70%) nego na strani kupovine 

(izveštaj FISb – Učešće stranih investitora u ukupnom prometu akcijama kupovna strana febuar 

samo oko 14%, mart oko 39%). Ovo je jasan pokazatelj bega stranih investitota sa Beogradske 

berze i ispoljavanja efekata svetske krize na Beogradskoj berzi. Napomenimo i to da u strukturi 

stranih investitora dominiraju uglavnom investitori iz regiona.

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

DRUGI DEO

1.POSLOVANJE BEOGRADSKE BERZE U 2010 GODINI

1.1.Promet

Na   Beogradskoj   berzi   je   u   2010.   godini   ostvaren   ukupan   promet   u   vrednosti   od   23 

milijarde dinara, odnosno nešto više od 222 milona evra i predstavlja smanjenje od 44,9% u 

odnosu   na   prethodnu   godinu.   Trgovalo   se   akcijama,   obveznicama   Republike   Srbije   i 

korporativnim obveznicama. Efekat smanjene aktivnosti na Berzi ilustruje i smanjenje prosečnog 

dnevnog prometa, koji je u odnosu na 2009. godinu niži za 44,2% i iznosio je nešto manje od 92 

miliona dinara.

46

Smanjenje   prometa   i   broja   transakcija   dobilo   je   suprotan   smer   krajem   avgusta 

uključenjem u trgovanje akcija Naftne Industrije Srbije a.d. Novi Sad (NIIS). To su ujedno i prve 

akcije   dodeljene   građanima   po   Zakonu   o   pravu   na   besplatne   akcije,   koje   su   uključene   u 

sekundarno trgovanje. Efekti su razumljivo bili najveći u sferi broja transakcija što je dovelo do 

rekordnih   725.550   transakcija   u   2010.   godini,   odnosno   do   rasta   od   čak   840%   u   odnosu   na 

prethodu godinu.

Grafikon 1

. Ukupan promet po mesecima

                    25

20

15

10

5

  0

                                  Jan.     Feb.    Mart   Apr.   Maj     Jun    Jul       Avg.      Sep.    Okt.    Nov.      Dec.

Izvor: www.belex.rs/files/proizvodi_i_usluge/gi_2010.pdf

46

 www.belex.rs/, pristup sajtu 17.07.2011., vreme pristupa 12:45:00.

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

Grafikon 4.

 Struktura prometa prema tržištima

33.0%

62,7%

Standard market

Vanberzansko trž.  

Prime market

Izvor: www.belex.rs/files/proizvodi_i_usluge/gi_2010.pdf

1.2.Promet akcijama

Trgovanje   akcijama   na   Beogradskoj   berzi   je   zadržalo   dominantno   učešće   i   u   2010. 

godini, ali je smanjeno sa prošlogodišnjih 87,8% na 79,5% ukupnog prometa. Vrednost prometa 

akcijama iznosila je 18,3 milijarde dinara, odnosno 177 miliona evra, što predstavlja smanjenje 

od 50,1% u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, statistički podatak ne odgovara u potpunosti 

realnom   padu   prometa   u   odnosu   na   prošlu   godinu,   jer   je   u   decembru   2009.   godine   blok 

transakcijom, kojom je preuzeta Apatinska pivara a.d, gotovo udvostručen dotadašnji promet. 

Ukoliko   zanemarimo   ovu   transakciju,   pad   prometa   akcijama   u   2010.   godini   iznosi   8,5%   u 

odnosu na prethodnu.

47

Već pomenuto uključenje akcija NIS a.d. Novi Sad u trgovanje, uslovilo je skoro potpunu 

dominaciju akcija u strukturi broja transakcija, sa čak 98,7%. 

Posmatrano po mesecima, najviši mesečni promet u 2010. godini je ostvaren u oktobru i 

iznosio je 3 milijarde dinara (28,8 miliona evra). U poslednjem kvartalu ostvarene su i najviše 

mesečne vrednosti prometa, te je očigledno popravljanje slike tržišta u odnosu na izuzetno slabu 

prvu polovinu godine.

47

 www.belex.rs/, pristup sajtu 17.07.2011., vreme pristupa 12:45:00.

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

Grafikon 5.

Ukupan promet akcijama po mesecima

           25

                          20

15

10

 5

                                                                        0

                                        Jan.    Fer.    Mart    Apr.  Maj   Jun   Jul      Avg.      Sept.   Okt.   Nov.    Dec.

Izvor: www.belex.rs/files/proizvodi_i_usluge/gi_2010.pdf

Grafikon 6. 

Struktura prometa prema vrsti HoV

20, 5%

79,5 %

Obveznice

Akcije

Izvor: www.belex.rs/files/proizvodi_i_usluge/gi_2010.pdf

Grafikon7. 

Struktura broja transakcija prema vrsti HoV

1, 3%

98,7%

Obveznice

Akcije

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

Izvor: www.belex.rs/files/proizvodi_i_usluge/gi_2010.pdf

Grafikon 9

. 

Promet na Prime Market

‐

u

1200

1000

 800

600

400

200

                      0 

Izvor: www.belex.rs/files/proizvodi_i_usluge/gi_2010.pdf

Grafikon10.

Promet na Standard Market

‐

u

400

350

300

250

 200

 150

 100

50

0

Jan.   Feb.  Mart  April  Maj  Jun    Juli     Avg.  Sep.   Okt.  Nov.  Dec.

Izvor: www.belex.rs/files/proizvodi_i_usluge/gi_2010.pdf

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

1.4. Vanberzansko tržište

Vanberzansko tržište Berze i dalje predstavlja segment sa najvećim brojem uključenih 

akcija - čak 1.588. Na dan 31.12.2010. godine od ovog broja akcija metodom kontinuiranog 

trgovanja   trgovano   je   sa   33   različite   akcije,   dok   je   ostalim   akcijama   trgovano   u   metodu 

preovlađujuće cene.

U  trgovanju   akcijama   koje   se   nalaze   u   metodu   kontinuiranog   trgovanja   ostvarena   je 

vrednost prometa od 8,5 milijardi dinara (82,4 miliona evra), čime je ovaj segment u ukupnom 

godišnjem   prometu   na   Berzi   učestvovao   sa   46,4%.   To   su   zapravo   najlikvidnije   akcije 

vanberzanskog tržišta.

Grafikon 11.

Odnos prometa MKT i ostalog prometa akcijama

5,5

15,9%

46,4%

32,2%

MKT Standard market

MKT Prime Market

MKT Vanberzansko

Ostali promet akcijama

Izvor: www.belex.rs/files/proizvodi_i_usluge/gi_2010.pdf

Sa druge, strane, iako se najveći broj akcija na Beogradskoj berzi nalazi u trgovanju po 

metodu preovlađujuće cene, s obzirom na relativno nisku likvidnost ovih hartija, doprinos ovog 

segmenta  ukupnom  prometu  u  2010.  godini  bio  je  uobičajeno  nizak  (19%)  i  iznosio  je 3,5 

milijardi dinara. U odnosu na 2009. godinu zabeležen je rast učešća ovih akcija u ukupnom 

prometu na Berzi od 9%, ali i istovremeno smanjenje apsolutnog iznosa njihovog prometa za 

5,56%. Takođe u ovoj godini je zabeležen trend smanjenja broja akcija u trgovanju po metodu 

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

miliona evra, što predstavlja pad od 16,9% u odnosu na prethodnu godinu. I pored pada prometa, 

broj transakcija je porastao za 8,1% na 9,4 hiljada transakcija.

Najtrgovanija obveznica  u  2010.  bile  je  serija  A2011,  u  čijem  trgovanju  je ostvaren 

promet   od   7,7   miliona   evra.   Generalno   posmatrano,   promet   obveznicama   je   bio   prilično 

ujednačen, što predstavlja iznenađenje jer je prethodnih godina dominiralo trgovanje serijama sa 

kasnijim rokovima dospeća.

U 2010. je nastavljen trend rasta učešća prometa obveznica u ukupnom prometu na čak 

20,5%, što je delimično uslovljeno prelivanjem kapitala u sigurnije oblike investiranja u prvoj 

polovini godine, ali prevashodno zbog značajnijeg pada prometa na tržištu akcija.

Tokom 2010. godine na vanberzansko tržište Beogradske berze kotirana je i korporativna 

obveznica NLB banke (NLCB01), kojom je kroz dve transakcije ostvaren promet od 491.000 

evra.

50

Grafikon 13.

Promet obveznicama po mesecima

Miliona €

45

                  40
                  35
                  30
                  25
                  20
                  15
                  10
                    5
                    0

Jan.     Feb.   Mart  April  Maj    Jun    Juli     Avg.    Sep.    Okt.    Nov.    Dec.

Izvor: www.belex.rs/files/proizvodi_i_usluge/gi_2010.pdf

50

 Izveštaji sa Beogradske berze, www.belex.co.yu

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

Grafikon 14.

Promet obveznicama po serijama u 2010

.

                                  8
                                  7
                                  6
                                  5 
                                  4
                                  3
                                  2
                                  1
                                  0

                                             A2010           A2011        A2013     A2014        A2015       A2016        A2017

Izvor: www.belex.rs/files/proizvodi_i_usluge/gi_2010.pdf

2.INDEKSI BEOGRADSKE BERZE

Iako bi se, posmatrajući grafički prikaz kretanja indeksa Beogradske berze tokom 2010. 

godine moglo pretpostaviti da je iza nas jedna relativno uzbudljiva godina, u kojoj su postignute 

velike razlike između vrednosti indeksnih minimuma i maksimuma, treba imati u vidu da je 

slaba   likvidnost   tržišta   doprinela   relativno   stabilnom   trgovanju,   uz   ne   tako   velike   oscilacije 

vrednosti indeksa posmatrane u dužem roku. Vrednosti indeksnih pokazatelja Beogradske berze 

su   u   2010.   godini   zabeležile   pad,   i   to   vrednost   indeksa   BELEX15   za  

‐

  1,81%,   a   indeksa 

BELEXline za 

‐

 2,22%.

Hronološki posmatrano, od početka 2010. godine do sredine februara nastavljen je trend 

zabeležen krajem 2009., kada su oba indeksa Berze beležila blagi, ali konstantan rast vrednosti. 

Nakon toga, nastupila je negativna ali je od kraja marta do sredine aprila 2010. ponovo usledio 

njihov snažan oporavak. Upravo sredinom aprila indeksi BELEX15 i BELEXline su i dostigli 

svoje najviše vrednosti u 2010. godini. Od kraja aprila ponovo je usledio kratak negativan trend, 

delimično zaustavljen već krajem juna, mada je period do početka jeseni prethodne godine bio 

obeležen padom vrednosti indeksnih pokazatelja Berze na mesečnom nivou. Nakon još jednog 

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

Izvor: www.belex.rs/files/proizvodi_i_usluge/gi_2010.pdf

Grafikon 18.

Učešće ukupnog prometa akcija iz indeksa BELEX15 u ukupnom prometu 

akcijama

Izvor: www.belex.rs/files/proizvodi_i_usluge/gi_2010.pdf

Grafikon 19. 

Učešće prometa BELEXline u ukupnom prometu 

61.2%

72.8%

BELEXline
Ostali promet akcijama sa blokom i MC

52.8%

47.2%

BELEX 15          52.8
Ostali promet akcijama sa blokom i MC 47.2

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

Izvor: www.belex.rs/files/proizvodi_i_usluge/gi_2010.pdf

Grafikon 20

.Učešće prometa BELEXline u redovnom prometu (bez bloka i MC)

78.8%

21.2%

BELIXline
Ostali redovan promet akcijama (bez bloga I MC)

Izvor: www.belex.rs/files/proizvodi_i_usluge/gi_2010.pdf

3. MARKET MEJKERI

Iako   je   prethodna   godina   bila   veoma   izazovna   u   pogledu   obezbeđivnja   minimalne 

likvidnosti na tržištu, jer su niski nivoi prometa odbijali većinu investitora od aktivnog trgovanja, 

broj market mejkera je ostao nepromenjen. Usled pripajanja člana Berze, Synergy Capitala u 

sistem Erste banke, raskinut je ugovor o market mejkingu, čime su prestale obaveze ovog člana 

preuzete na hartiji Energoprojekt holding a.d. Beograd. Sa druge strane, AC broker je tokom 

maja započeo aktivnost market mejkinga na akcijama Agrobanke a.d. Beograd tako da je broj 

aktivnih market mejkera tokom godine ostao nepromenjen.

Početkom godine, u skladu sa dugoročnim planom povećanja aktivnosti market mejkera, 

Beogradska berza je blago pooštrila uslove koje članovi, koji preuzimaju ovu funkciju, moraju 

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

4. POKAZATELJ BEOGRADSKE BERZE

Pozitivna očekivanja investitora, započeta još u septembru 2009. godine smirivanjem 

ekonomske krize u vodećim svetskim ekonomijama, ostala su na približno ujednačenom nivou, u 

okviru zelene zone, sve do kraja 2010. godine.

Grafikon 20.

 BELEXsentiment

Izvor: www.belex.rs/files/proizvodi_i_usluge/gi_2010.pdf

Pozitivna očekivanja investitora, započeta još u septembru 2009. godine smirivanjem 

ekonomske krize u vodećim svetskim ekonomijama, ostala su na približno ujednačenom nivou, u 

okviru zelene zone, sve do kraja 2010. godine.

U tom smislu, može se konstatovati da su očekivanja članova Berze, portfolio menadžera 

investicionih i penzionih fondova, kao i investicione javnosti imala pozitivniji tok kretanja u 

odnosu na dešavanja na tržištu, očekujući, tokom većeg dela godine, barem neznatno poboljšanje 

situacije u odnosu na prethodni mesec. Nažalost, to se često nije događalo. Promenljivi smer 

kretanja   oba   indeksa   Beogradske   berze   praćen   skromnim   prometima,   dominantno   izazvanih 

rezidualima   krize,   bili   su   logičan   sled   događaja   i   nisu   omogućili   ostvarivanje   pozitivnih 

očekivanja u željenom obimu. Naravno, i u okviru zelene zone BELEXsentimenta postojala su 

kolebanja gde je do smanjenja optimizma dolazilo najčešće krajem kvartala.

5. STRUKTURA TRGOVANJA

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

Na Beogradskoj berzi je tokom 2010. godine evidentiran pad učešća stranih investitora u 

trgovanju   akcijama,   dok   je,   sa   druge   strane,   u   trgovanju   obveznicama   zabeležena   najviša 

godišnja   vrednost   učešća   stranih   još   od   2005.   godine,   kada   je   započeto   izračunavanje   ovih 

pokazatelja. Povećano učešće stranaca u trgovanju obveznicama se u najvećoj meri odnosilo na 

prodaju hartija sa bližim rokovima dospeća, dok se serijama sa kasnijim dospećima trgovalo u 

nešto manjem obimu, ali sa naglašenom aktivnošću na kupovnoj strani.

Grafikon 21

. 

FIT, FIS, FIB

Izvor: www.belex.rs/files/proizvodi_i_usluge/gi_2010.pdf

Grafikon 22.

FIB

Izvor: www.belex.rs/files/proizvodi_i_usluge/gi_2010.pdf

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

investitora za dešavanja na srpskom tržištu kapitala i njihovog postepenog povratka na pozicije 

koje su ranije zauzimali.

Grafikon 23

. Učešće stranih investitora u prodaji

Izvor: www.belex.rs/files/proizvodi_i_usluge/gi_2010.pdf

Grafikon 24. 

Učešće stranih investitora u kupovini

Izvor: www.belex.rs/files/proizvodi_i_usluge/gi_2010.pdf

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

6.NADZOR I KONTROLA

Tokom godine izvršeno je 37 kontrola dokumentacije i poslovnih knjiga 24 člana Berze, 

a koja se odnosila na trgovanje akcijama 23 izdavaoca. Sačinjeno je 14 Specijalnih izveštaja, 

izrečene su četiri opomene berzanskog kontrolora i pokrenut je jedan postupak pred nadležnom 

komisijom Berze za utvrđivanje postojanja berzanskih prekršaja i izricanje mera i kazni.

Grafikon 25.

Broj izvršenih kontrola po godinama

Izvor: www.belex.rs/files/proizvodi_i_usluge/gi_2010.pdf

Grafikon 26.

Kontrole članova i izdavalaca

Izvor: www.belex.rs/files/proizvodi_i_usluge/gi_2010.pdf

Grafikon 27.

Specijalni izveštaji kontrole

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

kapital. Nakon ove promene ukupan broja akcija Energoprojekt holdinga na berzanskom tržištu 

iznosi 9.467.810 komada običnih akcija, pojedinačne nominalne vrednosti od 440,00 dinara.

Spisak izdavalaca čije su akcije bile uključene na berzansko tržište krajem 2010. godine 

dat je u sledećem tabelarnom prikazu:

BERZANSKO TRŽIŠTE

Prime Market

Standard Market

Tigar a.d. Pirot Alfaplam a.d. Vranje

Energoprojekt Holding a.d. Beograd

Sojaprotein a.d. Bečej

NIS a.d. Novi sad

Alfaplam a.d. Vranje

Metalac a.d. Gornji Milanovac

Komercijalna Banka a.d. Beograd

Državne hartije od vrednosti – obveznice Republike Srbije

U maju 2010. godine izvršeno je delistiranje obveznica Republike Srbije serije A2010, 

kojima se na berzanskom tržištu trgovalo od 9. 9. 2002. godine do 20. 5. 2010. Godine.

7.2. Vanberzansko tržište

Trend povećanog broja isključenja u odnosu na broj uključenih kompanija nastavljen je 

tokom   2010.   godine.   Interesantno   je   da   je   broj   izdavalaca   čije   su   akcije   isključene   sa 

vanberzanskog tržišta (242) četiri puta veći u odnosu na broj onih čije su akcije uključene na 

ovaj   tržišni   segment   (57).   Uzimajući   u   obzir   da   je   za   12   izdavalaca   izvršeno   isključenje   i 

ponovno uključenje njihovih akcija sa novim ISIN brojem, zbog izvršene zamene postojećih 

akcija   usled   postupka   izdavanja   akcija   bez   javne   ponude,   možemo   konstatovati   da   su   na 

vanberzansko   tržište   u   toku   godine   primljene   akcije   45   izdavalaca   koje   nisu   bile   predmet 

sekundarne   trgovine   u   prethodnom   periodu.   Takođe,   uključena   je   i   emisija   korporativnih 

obveznica NLB banke. Ukupno je emitovano 4.610 komada dugoročnih kuponskih obveznica 

ove banke, sa nominalnom vrednošću od 100.000 dinara.

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

Kada je reč o zakonskoj i ugovornoj obavezi izdavalaca koja se odnosi na istinito i 

blagovremeno obaveštavanje investicione javnosti, odnosno inoviranje berzanskog prospekta, 

oko 33% izdavalaca čije su se akcije krajem godine nalazile na vanberzanskom tržištu nije 

ispoštovalo ovu obavezu, Odnosno, obavezu inoviranja prospekta u propisanom roku ispunilo je 

samo 15% kotiranih društava, dok je istu obavezu do kraja godine ispunilo 66% izdavalaca čije 

akcije   su   uključene   na   vanberzansko   tržište.   Rastući   trend   isključenja   u   odnosu   na   broj 

uključenih hartija, zabeležen i u prethodnom periodu, nastavljen je i tokom godine. Na ovakav 

odnos broja isključenih prema broju uključenih izdavalaca, pored nepovoljne makroekonomske 

situacije u Srbiji, koja je uslovila pokretanje postupaka stečaja velikog broja privrednih društava, 

uticala   je   i   očekivana   koncentracija   vlasništva   u   subjektima   privatizovanim   po   prethodnim 

zakonima, čime su ispunjeni uslovi za promenu njihove pravne forme I nastupanja razloga za 

isključenje sa Berze.

Ukupan broj donetih rešenja o isključenju akcija sa tržišta Beorgadske berze u 2010. 

godini je 242, od čega je 11 akcija u istom periodu ponovo uključeno na vanberzansko tržište. 

Razlozi isključenja su promena pravne forme (105 izdavalaca), promena oblika organizovanja (5 

izdavalaca),   zamena   akcija   (12   izdavalaca),   stečaj   (110   izdavalaca),   likvidacija   društva   (9 

izdavalaca) i prestanak subjektiviteta usled statusne promene izdavaoca, pripajanjem drugom 

pravnom licu (1 izdavalac).

53

  Konačni broj izdavalaca čije su se akcije zaključno sa krajem 

decembra 2010. godine nalazile na vanberzanskom tržištu iznosio je 1.570, koji su imali 1.596 

kotiranih emisija akcija.

7.3. Sektorska klasifikacija izdavalaca

Donošenjem Zakona o klasifikaciji delatnosti i Uredbe o klasifikaciji koja se primenjuje 

od 12. 8. 2010. godine, dat je pravni osnov za potpuno usklađivanje klasifikacije privrednih 

delatnosti u Republici Srbiji sa klasifikacijom koju primenjuju sve zemlje Evropske Unije i 

većina Evropskih država (NACE Rev. 2). Sektorska klasifikacija izdavalaca čijim se akcijama 

trguje na tržištu Beogradske berze automatski je prilagođena i usklađena sa podacima Agencije 

za privredne registre u BELEX sistemu za trgovanje. Od ukupno 1.570 izdavalaca na tržištu 

53

 Izveštaji sa Beogradske berze, www.belex.co.yu

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

B

R

O

K

E

R

S

K

O

 D

IL

E

R

S

K

A

 D

R

U

Š

T

V

A

1. AB Invest a.d.Beograd 27. Ilirika investments a.d. ,Beograd
2. ABC broker a.d.Beograd 28. Imtel trade a.d. ,Beograd
3. Ac 

‐

 broker a.d. Beograd 29. InterCapital Securities a.d. Beograd

4. A broker a.d. Beograd 30. Intercity broker a.d. ,Beograd
5. AS financial center a.d. Beograd 31. Invest broker a.d. ,Beograd
6. Athena Capital a.d. Beograd 32. Jorgić broker a.d. ,Beograd
7. Belgrade Independent broker a.d. Beograd
8. Beo monet a.d. ,Beograd 34. Kbk broker a.d.,Beograd
9. Broker Point a.d. ,Beograd 35. M&V Investments a.d. ,Novi Sad
10. Capital broker a.d.,Niš 36. Makler invest a.d. ,Beograd
11. Citadel securities a.d. ,Beograd 37. Mediolanum invest a.d. ,Beograd
12. Convest a.d. ,Novi Sad 38. Meridian Invest a.d. ,Beograd
13. Delta broker a.d. ,Beograd 39. Momentum Securities a.d. Novi Sad
14. Dil broker a.d. ,Beograd 40. Olimpia Invest a.d. ,Beograd
15. Dunav Stockbroker a.d. ,Beograd 41. Probroker a.d.,Beograd
16. East west invest a.d. ,Beograd 42. Sab Monet a.d. ,Beograd
17. Emissio broker a.d. ,Beograd 43 Sbd broker a.d. ,Subotica
18. Energo broker a.d. ,Beograd 44. Sinteza Invest Group a.d.,Beograd
19. Euro fineks broker a.d. ,Beograd 45. Šumadija broker a.d. ,Kragujevac
20. Fidelity broker a.d. ,Novi Sad 46. Tandem financial a.d. ,Novi Sad
21. Fima International a.d. ,Beograd 47. TDK broker a.d. ,Čačak
22. Fimaks broker a.d. ,Beograd 48. Tema broker a.d. ,Beograd
23. First Global Brokers a.d. ,Beograd 49. Tezoro broker a.d. ,Beograd
24. Galenika broker a.d. ,Beograd 50. Tradeville a.d.,Beograd
25. Hypo Alpe

‐

Adria

‐

Securities a.d. Beograd 51. Tržište novca a.d. ,Beograd

26. I2R broker a.d. ,Novi Sad

27. Ilirika investments a.d. ,Beograd
28. Imtel trade a.d. ,Beograd
29. InterCapital Securities a.d. Beograd
30. Intercity broker a.d. ,Beograd
31. Invest broker a.d. ,Beograd
32. Jorgić broker a.d. ,Beograd
33. KBC Securities a.d. ,Beograd
34. Kbk broker a.d.,Beograd
35. M&V Investments a.d. ,Novi Sad
36. Makler invest a.d. ,Beograd
37. Mediolanum invest a.d. ,Beograd
38. Meridian Invest a.d. ,Beograd
39. Momentum Securities a.d. Novi Sad
40. Olimpia Invest a.d. ,Beograd
41. Probroker a.d.,Beograd
42. Sab Monet a.d. ,Beograd
43 Sbd broker a.d. ,Subotica
44. Sinteza Invest Group a.d.,Beograd
45. Šumadija broker a.d. ,Kragujevac
46. Tandem financial a.d. ,Novi Sad
47. TDK broker a.d. ,Čačak
48. Tema broker a.d. ,Beograd
49. Tezoro broker a.d. ,Beograd
50. Tradeville a.d.,Beograd
51. Tržište novca a.d. ,Beograd

O

V

L

A

Š

Ć

E

N

E

 B

A

N

K

E

1. Agrobanka a.d. ,Beograd 10. Erste bank a.d. Novi Sad
2. Alpha bank Srbija a.d. ,Beograd 11. Razvojna banka Vojvodine a.d. Novi Sad
3. Banca Intesa a.d. ,Beograd 12. Privredna banka a.d. ,Beograd
4. Banka Poštanska štedionica a.d. ,Beograd 13. Raiffeisen banka a.d. ,Beograd
5. Čačanska banka a.d. ,Čačak 14. Societe Generale Banka Srbija a.d.Beograd
6. Credy banka a.d. ,Kragujevac 15. UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd
7. Eurobank EFG a.d.,Beograd 16. Vojvođanska banka a.d. ,Novi Sad
8. Jubmes banka a.d.,Beograd
9. Komercijalna banka a.d. ,Beograd

10. Erste bank a.d. Novi Sad
11. Razvojna banka Vojvodine a.d. Novi Sad
12. Privredna banka a.d. ,Beograd
13. Raiffeisen banka a.d. ,Beograd
14. Societe Generale Banka Srbija a.d.Beograd
15. UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd
16. Vojvođanska banka a.d. ,Novi Sad
16. Vojvođanska banka a.d. ,Novi Sad

Status člana Beogradske berze u 2010. godini stekla je Erste Bank a.d. Novi Sad sa 

dozvolom   za   obavljanje   delatnosti   ovlašćene   banke   u   okviru   Direkcije   brokersko   dilerskih 

poslova. Istovremeno, dobrovljni prestanak članstva na Berzi realizovan je za 10 članova, dok je 

u šest slučajeva izvršena izmena rešenja o sticanju/zadržavanju statusa člana Berze, najčešće 

zbog proširivanja delatnosti, ali i zbog sužavanja delatnosti ili promene poslovnog imena člana 

Berze.

8.1. Aktivnost članova Berze

Prvih pet članova Berze u ukupnom ostvarenom prometu

Član Berze

Vrednost prometa

% učešće

M&V Investments a.d. Novi Sad
Komercijalna banka a.d. , Beograd
KBC Securities a.d. , Beograd

5.230.228.461

2.920.995.530,40
2.620.936.026,62

90 12%

7,09%
6,36%

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

Dunav Stockbroker a.d. , Beograd
Banka Poštanska štedionica a.d. , Beograd

1.751.996.451,86
1.625.540.181,59

4,25%
3,94%

Prvih pet članova Berze u ukupnom realizovanom broju transakcija

Član Berze

Vrednost prometa

% učešće

Banka Poštanska štedionica a.d. , Beograd 
Dunav Stockbroker a.d. , Beograd
M&V Investments a.d. , Novi Sad
Delta broker a.d. , Beograd
 Vojvođanska banka a.d. , Novi Sad

668.175
166.293

62.739
60.759
57.029

46,05%
11,46%

4,32%
4,19%
3,93%

Član Berze

Market mejker u trgovanju

akcijama izdavaoca

Ac 

‐

 broker a.d., Beograd 

InterCapital Securities a.d., Beograd 
M&V Investments a.d., Novi Sad 
Sinteza Invest Group a.d., Beograd 
Sinteza Invest Group a.d., Beograd

Agrobanka a.d. Beograd
Tigar a.d. Pirot 
Metalac a.d. Novi Sad
Soja protein a.d. Bečej
Veterinarski zavod Subotica a.d. Subotica

8.2. Market mejkeri na Beogradskoj berzi

U 2010. godini, član Berze  

‐

  AC broker a.d. Beograd potpisao je Ugovor o market 

mejkingu   u   trgovanju   akcijama   izdavaoca   Agrobanka   a.d.   Beograd,   a   zbog   dobrovoljnog 

prestanka članstva na Berzi raskinut je ugovor sa članom 

Berze 

‐

 Synergy capital

 a.d. Beograd 

koji je obavljao poslove market mejkinga u trgovanju akcijama izdavaoca Energoprojekt holding 

a.d. Beograd.

9. NORMATIVA BERZE

9.1.Osnovna opšta akta Berze

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

kao i interno uputstvo kojim se reguliše postupanje ovlašćenih lica Berze u postupku isključenja 

servera sa sistema BelexFIX ili suspendovanja korišenja BelexFIXAPI modula.

Unutrašnja organizaciona i kadrovska osposobljenost Berze

U toku 2010. godine donet je novi opšti organizacioni akti Pravilnik o sistematizaciji 

poslova   i   radnih   zadataka   Beogradske   berze,   dok   je   Pravilnik   o   unutrašnjoj   organizaciji 

poslovanja Beogradske berze izmenjen, u meri u kojoj je to bilo neophodno kako bi se zaokružila 

organizaciona struktura i obezbedilo optimalno korišćenje kadrovskih i materijalnih kapaciteta, 

te   poštovanje   zakonskih   i   podzakonskih   akata   koji   regulišu   materiju   organizacione 

osposobljenosti Berze za obavljanje poslova organizatora tržišta. 

Organizacija   rada   Berze   uvažava   evropske,   kao   i   opšte   međunarodne   standarde   i 

operativna iskustva berzi koji omogućuju nesmetano obavljanje poslova u skladu sa zakonskim i 

podzakonskim propisima i ustanovljenom zaštitom poverljivih informacija i podataka koji nisu 

opšte   poznati.   Ciljevi   koji   su   ovakvom   unutrašnjom   organizacijom   poslovanja   postignuti   su 

blagovremeno, racionalno i ekonomično izvršavanje poslova i zadataka iz delokruga rada Berze, 

obezbeđenje   stalne   i   efikasne   komunikacije   i   protoka   dokumentacije   i   podataka   između 

organizacionih   jedinica   Berze,   optimalno   korišćenje   kadrovskih   I   materijalnih   kapaciteta   i 

povećanje   efikasnosti   rada   Berze,   stvaranje   osnovnih   pretpostavki   za   stimulativniji   rad 

zaposlenih u funkciji sticanja i raspodele dohotka i daljeg unapređenja poslova i razvoja Berze.

Pregled kadrovske strukture Berze

U   pogledu   kadrovske   strukture   i   osposobljenosti   i   u   2010.   godini   se   nastavlja   trend 

kvalitativnog   napretka   i   razvoja   kvalifikacione   strukture   zaposlenih,   koji   je   uslovljen   sve 

složenijim   potrebama   u   procesu   rada,   te   su   zaposleni   s   visokom   stručnom   spremom,   koji 

predstavljaju ¾ ukupnog kadra Berze, nastavili dalja usavršavanja na berzanskim i finansijskim 

poslovima. U tom smislu, jedan zaposleni je magistrirao, dok je na postdiplomskim studijama 8 

zaposlenih. Takođe, u toku su studije dvoje zaposlenih sa srednjom školom.

VSS

VŠS

SSS

VKV

VK

PKV

NKV

UKUPNO

2008

31

2

9

-

-

-

-

42

2009

34

2

9

-

-

-

-

45

2010

31

2

2

-

-

-

-

42

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

Od ukupnog broja zaposlenih u 2010. godini, 14 zaposlenih Berze ima brokersku licencu 

Komisije za hartije od vrednosti, kojim su stekli zvanje brokera.

Prosečna starost 

zaposlenih na Beogradskoj berzi u 2010. godini je 

‐

41 

godina.

ZAKLJUČAK

Finansijski sistem Srbije je sačuvao stabilnost u ekonomskoj krizi. Očuvanje poverenja u 

taj sistem bio je veliki izazov, ali je on dosta uspešno savladan.

Obeležje   savremenih   finansijskih   tržišta   je   stalno   kreiranje   novih   finansijskih 

instrumenata i brisanje granica između nacionalnih tržišta. Nastaju novi finansijski instrumenti, 

naročito na tržištu finansijskih derivata.

Finansijski sistem jedne zemlje čine 



finansijska tržišta, 



bankarski sistem i 



berze.

Finansijska   tržišta   se   mogu   posmatrati   u   širem   i   u   užem   smislu.   U   širem   smislu 

finansijska tržišta postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U užem smislu, mogu 

se definisati kao organizovana mesta na kojima se susreću ponuda i tražnja za različitim oblicima 

finansijskih instrumenata.

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

Berza, najprostijim rečnikom, predstavlja mesto gde se sastaju ponuda i tražnja za tačno 

određenom robom, u tačno određeno vreme, na tačno određenom mestu. Počeci organizovane 

trgovine koja je ličila na berzansku, vezani su za Flandriju i grad Briž, gde su se ljudi još u XVI 

veku, okupljali u kući trgovca Van der Bursa radi trgovanja lukovicama lala i predpostavlja se da 

je   po   njegovom   prezimenu   svaka   slična   institucija   i   dobila   ime.   Dok   su   se   svi   elementi 

berzanskog poslovanja sklopili u jednu celinu i formirali berzu koju mi poznajemo, prošlo je 

dosta vremena, a priča o berzi, kao načinu organizovanja i unošenja reda i pravila u trgovanje, 

mnogo je starija.

Berza danas predstavlja mesto gde se susreću ponuda i tražnja za tačno definisanim 

predmetima   trgovine,   pri   čemu   taj   predmet   trgovine   mora   biti   podložan   tipizaciji   i 

standardizaciji. Mesto susretanja ponude i tražnje se u mnogome promenilo tokom vremena i 

kretalo se od trgova gradova, preko gostionica i specijalizovanih zgrada, pa sve do globalnog 

tržišta, međusobno povezanog putem savremenih tehnologija.

Prateći   razvoj   elemenata   berzanskog   poslovanja   mnogo   jasnije   razotkrivamo   i   same 

razloge nastanka institucije berze. Jedan od osnovnih razloga jeste premošćavanje vremenskog 

perioda   od   ulaganja   do   profitiranja,   što   bi   se   u   dve   reči   moglo   označiti   kao:   kapitalizacija 

očekivanja.

Još su na glinenim pločicama zabelešene prve termisnke transakcije, odnosno obaveza 

jedne strane da svoje dugovanje namiri određenom robom u nekom budućem periodu.

Razvoj berzi i trgovine, na njima je stvar razvoja samog tržišta. Berza je i nastala iz 

samog tržišta, iz njihovih potreba. Tako se uporedo sa tržištem i ekonomijom nastavio njen 

razvoj. Zbog toga se nastanak, širenje i razvoj berzi i poslovanja na njima poklapaju sa širenjem i 

osvajanjem novih tržišta, kako prostorno, tako i tehnološki.

Organizacija berze slična je koncetričnim krugovima, u čijem centru se nalazi sama berza 

sa   svojim   službama   i   pratećim   organizacijama   i   institucijama,   koje   su   neophodne   da   bi   se 

ostvario i održao berzanski način trgovanja. Od tog centra širi se, krug po krug, različiti akteri u 

lancu berzanskog trgovanja. Akteri u krugu najbližem centru najmalobrojni su u odnosu na ostale 

krugove, ali imaju najveća prava, kada je reč o trgovanju na berzi. Najširi krug predstavlja samo 

tržište na kome je berza iznikla i na kome deluje. Stepen ovlašćenja opada u svakom narednom 

krugu, onako kako se on udaljava od centra.

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

Berza je institucija kod koje je funkcija trgovaca - posrednika odvojena i stavljena iznad 

statusa osnivača vlasnika. Kod najvećeg broja berzi ovo dvoje se poklapa, a i kad nije tako, 

status bi trebalo da se nalazi u drugom planu. Kod mnogih berzi država je, bilo direktno, bilo 

preko posebnih preduzeća i agencija, postala suvlasnik.

Prve ideje o osnivanju berze u Srbiji javile su se tokom 30 - tih godina XIX veka. 

Osnivanje berze u ondašnjoj Srbiji imalo je pre svega ekonomski, ali i nacionalni značaj. To je 

bilo vreme buđenja nacionalne svesti i stvaranja institucija koje su potvrđivale dobijeni status 

potpune samostalnosti i državnosti Srbije. Realizacija ideje malo je potrajala, pa je Narodna 

skupština tek 3. novembra 1886. godine usvojila Zakon o javnim berzama. Tek posle osam 

godina od usvajanja Zakona, Beogradska berza je počela sa radom.

Od 1921. Upravni odbor 

Berze je počeo da se bavi pitanjem izgradnje odgovarajućeg zdanja Beogradske berze. Konačno, 

tokom 1934. Beogradska berza je dobila sopstvenu zgradu, na Kraljevom trgu br. 13, zgradu u 

kojoj   se   danas   nalazi   Etnografski   muzej.   Odmah   po   izbijanju   II   svetskog   rata   u   našoj 

zemlji, aprilu 1941, Beogradska berza obustavlja rad, a definitivno je ugašena 1953. odlukom 

Vlade Srbije.

Beogradska berza je osnovana kao akcionarsko društvo, pri čemu su se kao osnivači našle 

banke, Poštanska štedionica, osiguravajuća društva, Savezna država i Republika Srbija. Danas na 

Beogradskoj berzi uveliko dominira trgovanje akcijama preduzeća iz procesa privatizacije i obim 

prometa svake godine beleži veliki procenat rasta. Uprkos lošem drugom polugodištu 2007. 

godine i negativnom trendu koji na Beogradskoj berzi traje još od leta, obim prometa uvećan je 

za 65% u odnosu na 2006. godinu

Na   Beogradskoj   berzi   je   u   2010.   godini   ostvaren   ukupan   promet   u   vrednosti   od   23 

milijarde dinara, odnosno nešto više od 222 milona evra i predstavlja smanjenje od 44,9% u 

odnosu   na   prethodnu   godinu.   Trgovalo   se   akcijama,   obveznicama   Republike   Srbije   i 

korporativnim   obveznicama.   Smanjenje   prometa   i   broja   transakcija   dobilo   je   suprotan   smer 

krajem avgusta uključenjem u trgovanje akcija Naftne Industrije Srbije a.d. Novi Sad (NIIS). To 

su ujedno i prve akcije dodeljene građanima po Zakonu o pravu na besplatne akcije, koje su 

uključene u sekundarno trgovanje.

Trgovanje   akcijama   na   Beogradskoj   berzi   je   zadržalo   dominantno   učešće   i   u   2010. 

godini, ali je smanjeno sa prošlogodišnjih 87,8% na 79,5% ukupnog prometa. Vrednost prometa 

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE

Na Beogradskoj berzi je tokom 2010. godine evidentiran pad učešća stranih investitora u 

trgovanju   akcijama,   dok   je,   sa   druge   strane,   u   trgovanju   obveznicama   zabeležena   najviša 

godišnja   vrednost   učešća   stranih   još   od   2005.   godine,   kada   je   započeto   izračunavanje   ovih 

pokazatelja. Povećano učešće stranaca u trgovanju obveznicama se u najvećoj meri odnosilo na 

prodaju hartija sa bližim rokovima dospeća, dok se serijama sa kasnijim dospećima trgovalo u 

nešto   manjem   obimu,   ali   sa   naglašenom   aktivnošću   na   kupovnoj   strani.   Učešće   stranih 

investitora u ukunom trgovanju (FIT) smanjeno je u odnosu na prethodnu godinu za 20,6% i 

iznosilo je 33,6%. Učešće stranih investitora u trgovanju obveznicama (FIB) prosečno dnevno je 

iznosilo   15,3%   što   predstavlja   povećanje   od   63%   u   odnosu   na   prethodnu   godinu.   Najveća 

aktivnost stranaca u trgovanju obveznicama zabeležena je u trećem kvartalu.

Tokom godine izvršeno je 37 kontrola dokumentacije i poslovnih knjiga 24 člana Berze, 

a koja se odnosila na trgovanje akcijama 23 izdavaoca. Sačinjeno je 14 Specijalnih izveštaja, 

izrečene su četiri opomene berzanskog kontrolora i pokrenut je jedan postupak pred nadležnom 

komisijom Berze za utvrđivanje postojanja berzanskih prekršaja i izricanje mera i kazni.

Aktivnosti Komisije za listing i kotaciju u 2010. godini bile su prevashodno usmerene na 

praćenje priprema javnih preduzeća za čije akcije je očekivano uključenje na berzansko tržište, 

kao i na motivisanje kompanija da izvrše listiranje svojih hartija na Prime ili Standard marketu 

Berze. Tokom godine, obične akcije izdavalaca 

NIS a.d. Novi Sad 

su uključene na listing A 

‐ 

Prime   market   Beogradske   berze.   U   maju   2010.   godine   izvršeno   je   delistiranje   obveznica 

Republike Srbije serije A2010, kojima se na berzanskom tržištu trgovalo od 9. 9. 2002. godine 

do 20. 5. 2010. Godine.

Donošenjem Zakona o klasifikaciji delatnosti i Uredbe o klasifikaciji koja se primenjuje 

od 12. 8. 2010. godine, dat je pravni osnov za potpuno usklađivanje klasifikacije privrednih 

delatnosti u Republici Srbiji sa klasifikacijom koju primenjuju sve zemlje Evropske Unije i 

većina Evropskih država (NACE Rev. 2). Sektorska klasifikacija izdavalaca čijim se akcijama 

trguje na tržištu Beogradske berze automatski je prilagođena i usklađena sa podacima Agencije 

za privredne registre u BELEX sistemu za trgovanje.

Status člana Beogradske berze, na dan 31.12.2010. godine imalo je 

68 članova, 

od toga:



45 brokersko

‐

dilerskih društava, sa dozvolom za obavljanje brokerskih i dilerskih 

poslova,

1

MASTER RAD 

BEOGRADSKA BERZA I NJEN UTICAJ NA RAZVOJ FINANSIJSKIH SISTEMA SRBIJE



6 brokersko

‐

dilerskih društava, sa dozvolom za obavljanje brokerskih poslova i



17 ovlašćenih banaka, sa dozvolom obavljanja brokerskih i dilerskih poslova u 

posebnom organizacionom delu banke.

Status člana Beogradske berze u 2010. godini stekla je Erste Bank a.d. Novi Sad sa 

dozvolom   za   obavljanje   delatnosti   ovlašćene   banke   u   okviru   Direkcije   brokersko   dilerskih 

poslova.

Intenzivne   normativne   aktivnosti   na   izmeni   i   dopuni   osnovnih   opštih   akata   Berze, 

uslovljene   potrebom   usklađivanja   opštih   akata   Berze   sa   potrebama   prakse   i   preciziranjem 

pojedinih   odredbi,   kao   i   unapređenjem   sistema   za   trgovanje,   realizovane   su   u   drugom 

polugodištu 2009. godine. U odnosu na prethodni Tarifnik Berze, a pored izmena na tehničkom 

rešenju teksta, izvršene su izmene u delu odredbi Tarifnika kojim su utvrđene visine naknada za 

instalaciju   i   održavanje   klijentskih   radnih   stanica,   a   uvedena   je   i   nova   tarifa   za   pristup   i 

korišćenje BELEXFIX sistema putem BELEXFIXAPI modula.

Od ukupnog broja zaposlenih u 2010. godini, 14 zaposlenih Berze ima brokersku licencu 

Komisije za hartije od vrednosti, kojim su stekli zvanje brokera.

Prosečna starost 

zaposlenih na Beogradskoj berzi u 2010. godini je 

‐

41 

godina.

LITERATURA

1.Bojović,P.,i Erić, D.,: 

Menadžment hartijama od vrednosti

, ICM, - Izdavački centar za 

industrijski menadžment, Kruševac, 2005. 
2.Brzaković, T,: 

Tržište kapitala, teorija i praksa

,ČURUGA Print,Beograd, 2007.

3.Časopis: 

Ekonomske teme

, Univerzitet u Nišu, Ekonomski fakultet, godinaizlaženja XLIV, br. 

1-2, 2006.
4.Dugalič, V., Štimac, M.,: 

Osnovi berzanskog poslovanja

,Stubovi culture, Beograd, 2007.

5.Đukić, Đ.,: 

Upravljanje rizicima i kapitalom u bankama

, Beogradska berza, Beograd, 2007.

6.Gavrilović Jovanović, P.,:. 

Međunarodno poslovno finansiranje

, Beograd: Ekonomski fakultet, 

2006.
7.Frederic, S. M.,: 

Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta

 7. izdanje, Data Status i 

BBA, Beograd, 2006.
8.Fridman, M.,: 

Teorija novca i monetarna politika

, izdavač Rad. Beograd. 1972.

9.Gnjatović, D.,: 

Osnivanje berzi u Kraljevini Srbiji i Kraljevini SHS

 str. 103-121, Finansijska 

tržišta - Struktura i funkcionisanje. Beograd: Institut ekonomskih nauka, 1992. 
10.Jovanović. N., :

Berzansko pravo

, Pravni fakultet u Beogradu, 2009.

11.Kaufmann, E.,: 

Current Issues in Monetary Economics and Policy

- Aktuelna pitanja i politika 

monetarne ekonomije,New York, 1969.