Висока школа струковних студија за
менаџмент у саобраћају
Право и безбедност
Семинарски рад из предмета Увод у право
''Република као облик владавине''
Ментор: Проф. Др. Александра Јовановић
Студент: Јелена Димитријевић ПБ 13-П/14/
Ниш, Новембар, 2014.
Државу можемо одредити као најзначајнији облик правно-политичког ор-
ганизовања становништва које живи на одређеној територији. То је највиши облик
политичке, јавне, суверене власти на одређеној територији
.
Ово поимање државе више је са правног становишта, док за социолошки
поглед на државу треба додати да је држава простор, поље на коме се такмиче (боре)
различите друштвене групе и организације како би остварили своје интересе кроз
интеракцију пуну социјалних, политичких, идеолошких и других тензија и
конфликата. Друштвени субјекти настоје да заузму што повољнију позицију како би
остварили непосреднији утицај на државу, стекли њену наклоност и остварили
привилегије. На другој страни, држава се бори да сачува аутономност и утицај у
друштву, да не буде инструмент само једне социјалне, политичке, верске или
културне групе, да користи свим грађанима као јавно (опште-друштвено) добро.
Иако се држава појавила још у време поделе друштва на класе и преласка из
првобитне заједнице у класно и интересно сукобљавање, може се рећи да је први пут
права улога и суштина модерне државе дошла до изражаја у 16. веку у Европи. Тада
се појавила потреба за раздвајањем сфере државе и сфере друштва. То је било
условљено ширењем територије, развојем привреде, потребом за новим тржиштем, а
то је даље стварало потребу за контролом настајућег грађанског друштва. Потребни
су били нови принципи, норме и облици организовања, контроле и управљања
друштвеним процесима, појавама и односима, много више него што је то било у
претходним историјским периодима. Потреба за обављањем јавних, заједничких
послова захтева постојање јавних правила, њихову обавезност, сталност и
стандардизацију.
Да би се претходна теза потврдила и били јаснији узроци и услови настанка
модерних држава направићемо кратку историјску дигресију и рећи нешто о настанку
државе код појединих народа и у посебним историјским раздобљима. У време
античке Грчке држава је настала распадом родовско - племенске и многобожачке
структуре друштва условљене стварањем вишка производа и радне снаге и тиме иза-
зване поделе на класе. У15. веку Европа је била подељена на око пет стотина потпуно
или делимично независних територијалних и политичких целина (краљевстава,
војводстава, кнежевина, аутономних и полу-аутономних градова и других ситних
2
аутономних делова) чије су границе биле недефинисане, надлежности и права
испреплетене а власт зависила од снаге и утицаја локалног владара.
У таквим условима сукоби су били чести и привреда није могла да се развија.
Економија се састојала од два битна облика, пољопривредне феудалне структуре у
селима и трговине и мануфактуре у градовима.
3
