дефинисати   основне   теоријске   поставке   насиља   у   продици   као   и   врсте   насиља   у
породици,   затим   правни   стандарди   за   супротстављање   насиљу   у   породици,   улога
полицијских   органа   у   супротстављању   насиљу   у   породици.   Такође,   у   раду   ће   се
обрадити   насиље   у   породици   на   подручју   ЦЈБ   Источно   Сарајево   у   периоду   од     1.
јануара 2007. до 31.децембра 2009. године и представити аналитички подаци о насиљу
у породици за 2011. и 2012. годину, као и за првих шест мјесеци 2013. године.

2. ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ

Према статистичким показатељима, свака трећа жена у Њемачкој и САД-у бар

једном у животу злостављана од мушких чланова своје породице, од стране супруга
или партнера; у Русији се 80% свих злочина дешавају код куће; у Египту једна од три
жене је најмање једном у животу претучена од стране свог супруга; у Кувајту око 15%
жена изложено насиљу у кући; у Пакистану је 80% жена изложену насиљу у каћи...

Такође, истраживања која су спроведена од 1960. године па до данас  указују на то да је
породица   друштвена   институција   са   највише   насиља,   односно   мјесто   гдје   постоје
највеће   шансе   да   се   буде   изложен   разним   облицима   насиља.   Истраживања   узрока
насиља   у   породици   и   ефикасности   друштвене,   односно   институционалне   реакције
посебно су интезивна у последњих 10-15 година. Подаци о распрострањености насиља
били   су   аргумент   за   закључак   да   је   ријеч   о   друштвено   условљеној   појави,   а   не
индивидуалним поремећајима.

Једно од истраживања у нашој земљи које скреће пажњу на значај насиља у

породици јесте истраживање које је спровела др Слободанка Константиновић-Вилић на
узорку  од  134  жене које су  осуђене  за  убиство.  Чак   у  75,38%  случајева  односи у
породици испитиваних жена су били поремећени, а то се најчешће манифестовало у
алкохолизму   мушкараца,   занемаривању   породице,   физичком   насиљу,   пријетњама   и
љубомори.   Такође   на   истраживању   које   су   спровеле   Весна   Николић-Ристановић   и
Наташа   Марић-Петровић   (1992.)   на   узорку   од   376   жена,   показало   се   да   је   у   50%
случајева   убиства   чије   жртве   су   мужеви   постојало   тешко   насиље.

Ови подаци

довољно говоре о значају истраживања породичног насиља као социопатолошке појаве,
насиља у породици као феномена који постоји односно јавља се у свим дијеловима
свијета, као и феномена којем се у многим дијеловима свијета не поклања довољна
пажња.

Љубинко, Митровић-Наташа, Мрвић, Петровић; Прекршајно право, Бања Лука 2007.

Спречавање и сузбијање насиља у породици у Републици Српској, Приручник за поступање субјеката

заштите, Влада Републике Српске, Гендер центар Владе РС, 2009. године

2.2. Врсте насиља у породици

Постоје различити облици и врсте насиља у породици који се из практичних разлога

приказују   одвојено,   мада   се   унутар   породице   испреплићу   и   утичу   на   сваког   члана
породице. Насиље у породици је у суштини коријен низа девијантних појава. Можемо
да разликујемо различите типове насиља у породици, као што је насиље над дјецом,
насиље над родитељима, насиље супружника међусобно, насиље над браћом и сестрама
и насиље над другим члановима породице и домаћинства. Насиље може бити активно и
пасивно.   Активно   насиље   укључује   злостављање   у   физичком,   психичком   или
сексуалном   смислу,   у   којем   је   препознатљива,   видљива   агресија   директно   упућена
према   члану   или   члановима   породице.   Пасивно   насиље   се   манифестује   као
занемаривање лица и његових потреба, здравља, прехране, материјалних добара и др.
Разликујемо три основне врсте насиља, и то:

1. Физичко насиље које чини сваки облик физичког злостављања или физичког

напада   члана   породице   на   другог   члана   породице,   а   може   бити   различитог
трајања   и   интензитета.   Физичко   насиље   обично   подразумијева   континуирану
употребу   физичке   силе   према   члану   или   члановима   породице   и   има   за   циљ
наношење лакших или тежих тјелесних повреда. У физичко злостављање спада
и сексуално насиље, односно сексуално задовољавање и силовање.

2. Психичко насиље у великом броју случаја предходи физичком насиљу. У

психичко насиље спадају различити облици застрашивања и проузроковања
страха, вербални напади и злостављање, вријеђање, псовање, пријетње,
уцјењивање, као и манипулација које насилник користи да жртву држи у сталној
конфузији, а самим тим и у стању трајне потчињености и личне угрожености.
Оно што карактерише емоционално насиље, које спада у овај тип насиља, јесте
да радње насиља нису усмјерене само према једној особи као директној жртви,
већ се користе уцјене и притисци који се односе на особе блиске жртви – друге
чланове породице, пријатеље и сл.

3. Економско насиље чине различити видови економске манипулације жртвама

насиља, почев од забране рада од стране партнера, затим пријетњи или стварног
остављања   партнера   без   средстава   за   живот,   одузимања   материјално   –
финансијских средстава за живот, оштећења или  уништења заједничке имовине,
као   и   неизвршавање   обавеза   од   стране   насилника,   неплаћене   алиментације,
небриге и пропуштања рјешавања основних потреба и сл.

op.cit. (Фуснота 1).