Универзитет у Приштини
Е к о н о м с к и ф а к у л т е т
Косовска Митровица
С е м и н а р с к и р а д
Предмет
:
Финансијско рачуноводство
Назив теме
:
Општи приступ рачуноводству трошкова
Ментор:
Студент:
Косовска Митровица
мај 2016.
Општи приступ рачуноводству трошкова
1. Појам трошкова
Трошкови представљају један од највиталнијих и најдинамичнијих
фактора у пословању сваког предузећа и привреде уопште. Између трошкова и
рада предузећа многи сматрају да се може ставити знак једнакости. Трошкови су
постали функција економије предузећа, јер је готово немогуће замислити рад
предузећа без трошкова. Они су несумњиво и један од најбитнијих фактора
пословног резултата, јер њихово снижавање омогућује савладавање суштинских
проблема предузећа.
1
Они се јављају у вези са утрошком средстава за рад,
предмета рада, услуга и радне снаге. Они се разликују од издатака и од расхода.
Под издацима се подразумева смањење новчаних средстава, до чега може доћи и
независно од појаве трошкова.
2
Трошкови се разликују од расхода по томе што они
стварају учинке, а трошења која нису усмерена на стварање учинака немају
карактер трошкова. Новчани израз таквих трошења представљају расходе. Треба
нагласити да трошкови не утичи на смањења капитала предузећа, док расходи
доводе до смањења сопственог капитала. Пример за то су трошкови продатих
производа и услуга, расходи за казне и сви трошкови који не могу да се укључе у
цену коштања.
У савременој економици предузећа не постоји ниједна јединствена
дефиниција трошкова. Присутни су различити приступи трошковима, а
прихваћене су одређене класификације трошкова. Постоји чак и изрека
„Различити трошкови за разне сврхе“. Битно је истаћи да су трошкови веома често
коришћена реч у пракси пословања савременог предузећа. За многа од њих они су
представљали извор предности, а за нека узрочник тешкоћа и лоших пословних
резултата. Оно што је такође важно напоменути јесте да они имају посебан значај
за предузећа зато што практично свака пословна одлука захтева пажљиво
поређење трошкова и резултата. У оквирима тржишне привреде трошковну
анализу могу отежати ефекти неочекиване инфлације, непредвидљивих промена у
технологији, као и сама динамичка природа тржишта инпута и аутпута.
Поделу трошкова могуће је извршити према бројним критеријумима и
то: Према елементима производње: трошкови материјала, средстава за рад и
трошкови радне снаге. Према месту настанка: трошкови режијских послова и
производног извршења. Према везаности за носиоце: појединачни и заједнички.
Према начину обрачуна по носиоцима: директни и индиректни. Према
условљености производњом и њеном припремом: фиксни, релативно фиксни и
пропорционални.
3
Трошкови представљају новчани израз утрошеног рада, средстава и
добара у циљу производње нових производа или пружања одређених услуга.
Овако дефинисани трошкови се могу класификовати по различитим
критеријумима. Са аспекта књиговодства значајна је подела трошкова према
њиховој природи, према начину калкулисања у цену коштања готових производа и
1
Жаркић Јоксимовић Н., „
Управљачко рачуноводство – рачуноводство за менаџмент
“, ФОН, Београд,
2005., стр. 73.
2
Јоксимовић Н., Богојевић Арсић Н., „
Рачуноводство
“, ФОН, Београд, 2005, стр. 45.
3
Ђурковић И., „
Пословна економија и предузетништво
“, Економски факултет, Београд, 2005. стр. 71.
Општи приступ рачуноводству трошкова
услуга, према функционалном подручју и према степену реаговања на промене
обима производње.
4
2. Суштина и предмет
обрачуна трошкова и учинака
Обрачун трошкова и учинака је део рачуноводственог информационог
система. Истовремено он представља рачунску основу управљачког рачуноводства.
У теорији и пракси не постоји јединствено мишљење о називу овог дела
рачуноводственог информационог система. Најчешћи називи који се срећу у
стручној литератури и пракси су: рачуноводство трошкова, обрачун трошкова и
учинака, погонско књиговодство, интерни обрачун, обрачун производње, погонски
обрачун, итд. Разлике у називима потичу делом и из различите садржине коју по
појединим ауторима обухвата овај део рачуноводственог информационог система.
2.1. Рачуноводство трошкова
Једну од прихватљивих дефиниција рачуноводства трошкова дао је
Мелеровиц. По њему: „Рачуноводство трошкова је обухватање и обрачунавање
погонских трошкова и учинака. Оно је само један део рачуноводства предузећа и
налази своје границе у подручјима која се обрађују у другим његовим деловима.
Рачуноводство трошкова је обрачун производног процеса, унутрашњих погонских
догађаја. Његово подручје отпочиње, према томе, онде где отпочиње производни
процес, улагање добара у производњу, а завршава се тамо где су учинци
припремљени за продају”.
Рачуноводство трошкова, по Мелеровиц-у, обухвата:
1. обрачун производње:
а) обрачун трошкова по врстама,
б) обрачун трошкова по местима,
в) обрачун трошкова по носиоцима,
2. калкулацију,
3. краткорочни обрачун успеха,
4. обрачун планских трошкова,
5. погонско упоређивање,
6. статистику трошкова и
7. анализу трошкова.
5
Овакво дефинисање појма рачуноводства трошкова је прихватљиво, с
тим што стално треба имати у виду историјски процес његовог настајања и развоја,
али и историјски процес настајања и развоја рачуноводства.
Док је пословање било једноставно и по обиму мало, привредник је
могао да памти многе информације потребне за успешно пословање. Међутим,
када је пословање постало обимније и сложеније, памћење је постајало недовољно,
па се белешке јављају као нужна допуна несавршеном људском памћењу. Те
белешке су, у суштини, почетни облици књиговодства. У почетку белешке су биле
несистематизоване, да би са развојем привреде и пословања постајале све
4
Јоксимовић Н., Богојевић Арсић Н., оп.цит. стр. 199.
5
Петровић, З., „Системи обрачуна трошкова“, Универзитет „Сингидунум“, Београд, 2012.год. стр. 5.
