БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: Службеничко право
ТЕМА: СЛУЖБЕНИЧКА ОДГОВОРНОСТ
(Дисциплинска одговорност)
Ментор:Проф. др Иван Мандић
Студент: Снежана Неговановић
Број индекса:2Г1/0062/14
Београд, 2016.
САДРЖАЈ
Садржај..........................................................................................................................1
Увод...............................................................................................................................2
1.Појам дисциплинске одговорности..........................................................................3
1.1. Дисциплински и кривични поступак.............................................................
2. Опште претпоставке дисциплинске одговорности...................................
3. Врсте повреда службене дужности...........................................
3.1. Лакше повредде службене дужности..................................
3.2. Теже повреде службеничког радног односа...............................................................
3.3. Дисциплинске казне.......................................................
3.4. Дисциплински поступак..............................................................
3.5. Удаљење с рада...........................................................................
3.6. Застарелост.....................................................................
4. Одговорност за штету......................
4.1. Одговорност за штету проузроковану државном органу..................................
4.2. Одговорност за штету проузроковану трећем лицу.....................................
4.3. Одговорност РС за штету проузроковану државном службенику...........................
5. Кривична оговорност службеника.......................................................................
ЗАКЉУЧАК.........................................................................................................
Литература...............................................................................................................
УВОД
Претпоставке дисциплинске одговорности су околности које правни поредак захтева као
битне за постојање дисциплинске одговорности, а то су :
-кривица;
-урачунљивост;
-одређеност повреде службене дужности и казне у закону;
-противправност.
Закон о државним службеницима не разрађује појам кривице, већ у члану 115 став 1
наводи да се при избору и одмеравању дисциплинске казне мора водити рачуна о степену
одговорности државног службеника, тежини последица повреде дужности и субјективним
и објективним околностима под којима је повреда дужности извршена.
Дакле, за потребе дисциплинске одговорности појам кривице треба тумачити помоћу
супсидијарне примене Кривичног закона РС. То значи да ће државни службеник
одговарати за повреду службене дужности ако је исту извршио с намером или из нехата.
Дисциплинско законодавство почива на начелу субјективне одговорности, односно на
начелу искључиве одговорности на основу кривице. При томе, кривицу треба утврдити у
поступку за свако конкретно дело, јер се она не претпоставља.
Урачунљивост можемо дефинисати као нормално психичко стање здравог и душевно
зрелог починиоца у време извршења дисциплинског дела. То је такво душевно стање
починиоца у којем је он у могућности да свесно и нормално расуђује о својим
поступцима, понашајући се у складу са друштвеним нормама. И овде је нужна сходна
примена Кривичног закона који у одредби члана 23 садржи негативно одређење појма
урачунљивости, односно прописује да није кривично дело оно које је учињено у стању
неурачунљивости. Ипак, државни службеник ће бити одговоран за дело почињено у стању
скривљене неурачунљивости ако се кумулативно испуне следећи услови:
-да се сам довео у такво стање
-да је у моменту када се почео доводити у такво стање био урачунљив
-да је у том моменту поступао скривљено у односу на дисциплинско дело почињено у
неурачунљивом стању.
Одређеност повреде службене дужности и казне за такву повреду представља основ
правне сигурности јер се базирају на начелу нуллум цримен, нулла поена сине леге. Закон
о државним службеницима утврђује да је службеник дисциплински одговоран за повреде
дужности из службеничког радног односа.
Противправност подразумева да радња чињења или нечињења државног службеника мора
бити противправна , јер у супротном не постоји ни дисциплинска одговорност. Радња је
противправна уколико је у супротности са позитивним рописима којима је одређен начин
