Bezbednost na radu kod izvođenja objekata niskogradnje

Normativna regulativa

Visoka Tehnička škola Niš

SEMINARSKI RAD

Bezbednost na radu kod izvođenja objekata

niskogradnje

Student Mentor

Normativna regulativa

1. UVOD

Bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih pri izvođenju građevinskih radova

na objektima niskogradnje uređeni su Zakonom o bezbednosti saobraćaja na
putevima i Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i većim brojem
podzakonskih propisa, kako u jednoj tako i u drugoj oblasti.

U skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, preventivne mere u

ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeđuju se primenom savremenih
tehničkih, ergonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organizacionih i
drugih mera i sredstava za otklanjanje rizika od povređivanja i oštećenja zdravlja
zaposlenih, i /ili njihovog svođenja na najmanju moguću meru, između ostalog i u
postupku izvođenja građevinskih radova na putevima, odnosno prilikom
projektovanja, izgradnje, korišćenja i održavanja objekata namenjenih za radne i
pomoćne prostorije, kao i objekata namenjenih za rad na otvorenom prostoru u
cilju bezbednog odvijanja procesa rada.

Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu propisane su mere čijom se

primenom, odnosno sprovođenjem osigurava bezbednost i zdravlje na radu. Pored
toga, zakonom se uređuju prava i obaveze poslodavca i zaposlenih koji treba da
omoguće što potpunije sprovođenje mera bezbednosti na radu. Analiza zakonskih
odredbi pokazuje da je odgovornost za stvaranje i održavanje bezbedne radne
okoline i na poslodavcu i na zaposlenima, koji, svako na način koji odgovara
njegovoj ulozi u radnom procesu, treba da se pridržava propisanih mera.

Normativna regulativa

Izvođači radova – poslodavci imaju posebne obaveze u primeni mera za

bezbedan i zdrav rad, što je utvrđeno podzakonskim propisima i to:



Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova(„Sl.
glasnik RS”, br. 53/97);



Pravilnik o sadržaju elaborata o uređenju gradilišta („Službeni glasnik
RS”, broj 121/12);



Pravilnik o obezbeđivanju oznaka za bezbednost i zdravlje na radu
(„Sl. glasnik RS” br.95/10).

Sprovođenje mera za bezbedan i zdrav rad pri izvođenju građevinskih

radova na putevima ostvaruje se primenom Zakona o bezbednosti saobraćaja na
putevima (čl. 154 i 155) („Službeni glasnik RS”, br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13-
US i 55/14), Pravilnika o saobraćajnoj signalizaciji na putevima („Službeni glasnik
RS”, br. 26/10) i drugim propisima.

3. PRIMENA MERA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U

DELATNOSTI SAOBRAĆAJA NA GRADILIŠTIMA

Prema statističkim podacima Inspektorata za rad u 2012 godini u Republici

Srbiji dogodile su se 26 smrtnih povreda na radu, od toga jedna u delatnosti
saobraćaja, 13 teških povreda na radu sa smrtnim ishodim, od toga dve u delatnosti
saobraćaja i 1003 teške povreda na radu, od toga četiri teške povrede na radu u
saobraćaju.

Analizom uzroka i okolnosti zbog kojih je došlo do povreda na radu, pri

izvođenju građevinskih radova na putevima najčešći uzroci povređivanja su:



neprimenjivanje osnovnih načela organizacije izvođenja radova;



odstupanje od propisanog i utvrđenog procesa rada;



nepropisna saradnja (koordinacija) učesnika u radu;



nepropisan rad sa opremom za rad;



neosposobljenost angažovanih na radu za bezbedan i zdrav rad;

Normativna regulativa



angažovanje znatnog broja neobučenih lica koja rade na ''crno''.

Uzimajući u obzir činjenicu da se građevinski radovi na putevima obavljaju

uglavnom na otvorenom procenjuje se da su radna mesta na tim gradilištima
uglavnom radna mesta sa povećanim rizikom (rad sa vibracionim čekićem, vozači
teške građevinske mehanizacije, armirači i td.).

4. PREDLOZI ZA AKCIJU U CILJU POBOLJŠANJA STANJA U

NAREDNOM PERIODU

U cilju sprečavanja povređivanja na radu pri izvođenju građevinskih radova

na putevima, a radi poboljšanja sranja u narednom periodu predlaže se:



dosledna primena Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i podzakonskih
akta u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;



dosledna primena propisa iz oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima,
kojima se obezbeđuje bezbednost i zdravlje zaposlenih na radu;



donošenje Nacionalne strategije bezbednosti saobraćaja na putevima do
2020.godine, u skladu sa Polaznim osnovama za donošenje Nacionalne
strategije bezbednosti saobraćaja na putevima.

Uskladu sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima Vlada

Republike Srbije je obrazovala Telo za koordinaciju poslova bezbednosti
saobraćaja na putevima čiji članovi su ministri Vlade RS, akoji su u okviru svojih
nadležnosti obrazovali Stručne radne grupe.Između ostalih, obrazovana je i Stručna
radna grupa za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ova stručna radna
grupa će svoje aktivnosti uskladiti sa utvrđenim aktivnostima u Akcionom planu
koji će pratiti Nacionalnu strategiju bezbednosti saobraćaja na putevima u delu
primene mera bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih u delatnosti saobraćaja.

Normativna regulativa

5.1. Ugradnja asfalta

Nakonproizvodnjeasfaltnemešavineupostrojenjimazaproizvodnju

(asfaltnimbazama), asfaltnamasasetransportujedogradilišta, gdesepomoću
odgovarajućemehanizacijemašinskiugrađuje.Glavnamašinazarazastiranje
asfaltnemešavineidelimičnosabijanjebezvibracijeiuzvibracijuje
finišer.Idealnatemperaturaasfaltne mešavine za ugradnju je 130

C – 140

Finišerjepotrebnozagrejatipreugradnjeasfaltne mešavine. Greje se

peglafinišerapomoćuugrađenihgrejačanapegli, jerfinišerimainstaliran generator,
odkogasedobijapotrebnastrujazagrejače.

Kadasefinišerpostavi

nadeonicunakojojtrebadaserazastireasfalt, postupakradajesledeći:

- počinjesesaugradnjomasfaltnemešavine iz poslednjeg vozila koje je

stiglonagradilište (sanajtoplijomasfaltnommešavinom);

- razastiranjesevršiodnižekotekavišoj, kako u podužnoj, tako i u

poprečnojprojekciji;

- obezbeđujesekontinuitetugradnje (finišernesmedastane);

- određujesetrenutakulaskalakogvibracionog valjka sa glatkom peglom,

gumenogvaljkaiteškogvibracionogvaljkasaglatkompeglom;