FAKULTET ZA OBRAZOVANJE RUKOVODECIH KADROVA U PRIVREDI
SEMINARSKI RAD
Tema:
INSTRUMENTI FINANSIJSKG PLANIRANJA
Mentor:
Student:
Novi Sad, 2010 godina
S A D R Z A J R A D A
1.0. Uvod.......................................................................................................................3
2.0 Motivacija...............................................................................................................3
2.1. Teorija hijerarhije
potreba..................................................................4
3.0. Nagradjivanje i motivisanje zaposlenih.........................................
…....................5
3.1. Materijalne nagrade, motivisanja…………………......……...
…… 6
3.2. Nematerijalne nagrade,
motivisanja..................................................7
3.2.1. Adekvatno dizajniranje
posla.................................................8
3.2.2. Demonstriranje pozeljnog stila
menadzmenta.......................9
3.2.3. Participacija zaposlenih u
upravljanju..................................11
2
kasnije dobijaju tačne predstave – ciljevi preduzeća koje osnivači preduzeća
žele da ostvare.
Vizije se konkretizuju tako što se pretvaraju u ciljeve preduzeća i u pisanoj
formi unose u poslovni plan. Poslovni plan obuhvata sve oblasti preduzeća:
proizvod, marketing, proda-ju robe, osoblje, finansije itd. On pomaže da se
blagovremeno prepoznaju odnosi i prob-lemi. Ukoliko nema pažljivo urađenog
poslovnog plana, postoji opasnost da se odluke donose na osnovu trenutne
situacije, a ne s obzirom na dugoročno postavljene ciljeve.
Finansijsko planiranje dugoročne ciljeve koji su formulisani u poslovnom
planu pretvara u brojke i prognozira prihode, rashode i dobit. Takođe se bavi
budućim imovinskim stanjem i likvidnošću. Dalje, finansijsko planiranje
obavezuje poslovno rukovodstvo da se aktivno bavi budućnošću firme.
Finansijsko planiranje ima za zadatak da izradi i prezentira plan aktivnosti
preduzeća i njegovih potreba za poslovnim sredstvima i izvorima finansiranja
koji je izražen u monetarnoj formi. Monetarni pokazatelji ukupne poslovne
aktivnosti predstavljaju prihodi, rashodi i finansijski rezultat koji se svodno
prezentiraju periodičnim bilansom uspeha. Planiranje prihoda i rashoda nije
samo po sebi dovoljno. Preduzeće mora da planira ukupne i dodatne potrebe
za poslovnim sredstvima bez kojih finansijski rezultat nije moguće realizovati.
Godišnji finansijski plan uključuje plan i troškove prodaje, plan i troškove
proizvodnje, plan i troškove nabavke, plan troškova istraživanja i razvoja, plan
troškova administracije, plan kapitalnih ulaganja, plan novčanih tokova, plan
finansiranja i planirani bilans stanja i uspeha. Inicijalni plan je plan prodaje.
On se bazira na dugoročnom planiranju prodaje. Na bazi plana prodaje donosi
se plan proizvodnje i troškovi proizvodnje. Plan proizvodnje je osnova za
izradu plana nabavke i troškove nabavke. Svi ovi planovi su preliminarni
parcijalni planovi, ali se oni objedinjuju u planirani bilans uspeha kao svodni
izraz. Zato se godišnji finansijski plan naziva i svodnim finansijskim planom.
Finansijsko planiranje nudi sledeće prednosti:
Samo sa prethodno urađenim finansijskim planiranjem mogu
kontinuirano da se porede planirani zadaci sa poslovnom realnošću
(poređenje realno – planirano).
Problemi se na vreme prepoznaju i mogu odmah da se preduzmu
protivmere.
Za vreme planskog perioda pruža se mogućnost da se aktuelna situacija
u preduzeću dobro proveri u smislu "samokontrole".
2.0. INSTRUMENTI FINANSIJSKOG PLANIRANJA
Bez obzira da li se radi o velikom, srednjem, ili malom preduzeću, dobro
finansijsko planiranje obuhvata najmanje sledeća tri instrumenta:
Plan priliva sredstava (budžet),
4
Bilansni plan,
Plan likvidnosti .
Između ova tri instrumenta planiranja postoje uzajamni odnosi. Tako na
primer, "dobit" određena u planu priliva sredstava utiče na dužnike u
bilansnom planu i na prispeće plaćanja u planu likvidnosti.
Ako se uradi finansijsko planiranje, onda se detaljno planira sledeća godina i
dobija se grubi pregled za naredne 2 do 3 godine. U vezi sa ovim važi princip:
Realno koliko je moguće i detaljno koliko je potrebno.
Finansijsko planiranje može da se uradi i za pojedinačne delove i proizvode, a
ne samo za celo preduzeće.
Banka takođe smatra korisnim da firma ima finansijsko planiranje. Planirane
brojke pokazuju, naime, da li zbog planiranih investicija postoji dodatna
potreba za kapitalom i kada bi mogla da nastupi eventualna teška situacija u
pogledu likvidnosti. Banka tada može, zajedno sa preuzetnikom, da unapred
razvije odgovarajuća finansijska rešenja. Istovremeno, banka dobija
sveobuhvatnu sliku o firmi. To, opet, može pozitivno da utiče na dobijanje
kredita i na rejting. Po pravilu se planirani zadaci izvode iz prošlosti i daju im
se odgovarajući ciljevi za budućnost. Trebalo bi da se uradi i takozvani „budžet
koji se zasniva na nuli”, što znači na osnovu slobodnog budžeta, sa planiranim
zadacima koji se ne zasnivaju na podacima iz prošlosti. U vezi sa ovim treba da
se razmisli o tome koji su faktori odlučujući za funkcionisanje firme. Posle toga
se pomoću osnovne količine definišu planirane brojke.
U osnovi, važi sledeće: Ne koristite suviše podataka! Ograničite se na
najvažnije brojke. Funkcija i poreklo svakog planiranog broja treba da budu
transparentni. Opsežno finansijsko planiranje ima malo smisla, važno je da se
održi preglednost. Finansijsko planiranje može da se uradi na dva načina: „Vrh
dole”, što znači da poslovno rukovostvo unapred daje planirane brojke i
radnici se za to izjašnjavaju. Ili obrnuto, „dno gore”, pri čemu radnici daju
planirane zadatke, a poslovno rukovodstvo ih prihvata ili revidira. Finansijsko
planiranje se radi krajem poslovne godine. Završetak protekle godine, kao i
situacija tekuće godine su poznati i već može dobro da se planira za narednu
godinu. Tabele, kao što su na primer radne liste u prilogu ove brošure, treba
posmatrati samo kao pomoćna sredstva koja moraju da se prilagode
sopstvenim potrebama. Dobro finansijsko planiranje se u prvom redu zasniva
na razmišljanjima o budućnosti, pri čemu popunjavanje polja brojkama nije
odlučujuće. Ukoliko postoji poslovni plan, treba ga uzeti u obzir u finansijskom
planiranju.
2.1. Plan priliva sredstava (budžet ) I kontrola finansijskog planiranja
5
