SPOSOBNOSTI
Pod sposobnostima podrazumevamo one osobine ličnosti od
kojih zavisi razlika u uspešnom, obavljanju određenih
poslova(Rot, 1983). Meili (Meili, 1975) široko određuje
sposobnosti i to kao “skup psiholoških uslova neophodnih za
izvođenje neke aktivnosti”.Defunišu se i konkretnije kao
“izvršna mogućnost da se neposredno izvedu telesne i
mentalne operacije sa valjani ishodom”. Ili, “spsobnosti su
kapacitet da se nešto nauči, kao npr. da se nauči da se svira
neki muzički instrument ili govori neki jezik” (Spektor, 2005).
Ljudi se razlikuju po stepenu zastupljenosti pojedinih
sposobnosti.
Vrste sposobnosti
Na osnovu raznih ispitivanja sposbnosti, možemo razli-
kovati tri grupe sposobnosti:
senzorne (psihosenzorne)
Psihomotorne
Intelektualne
Danas se o ovim spsobnostima govori kao o specijalnim (ili
specifičnim) kognitivnim sposobnostima.
Senzorne sposonosti
- Odnose se na razlikovanje raz-
nih kvaliteta draži u okviru jednog čulnog modaliteta i to
pre svega intenziteta draži i odnosa među dražima. Ili,
senzorne sposbnosti se odnose na brzinu i tačnost opaža-
nja predmeta i pojava. Zahtevaju dobro funkcionisanje
čula. Dakle, postoje senzorne sposobnosti u oblasti vida;
sluha; mirisa; ukusa; dodira; statičkih, kinestetičkih i
drugih osećaja.
Razlikovanje boja se, na primer, uočava već u trećem
mesecu života – dete se radije okreće obojenim
igračkama nego sivim.
