Универзитет у
Факултет
Методика наставе
Поимање образовања и појам
и суштина наставе
Ментор
:
Студент:
Марко Велимировић
Појам образовања, знања и
способности
Образовање је једна од основних дидактичких функија.
Овај термин је у дидактичку комуникацију уведен у 19.
веку. Образовање је процес стицања знања, вештина и
навика, формирање погледа на свет и психофизичког
развоја.
Знање као компонента образовања означава систем научно
проверених,
логички
повезаних
чињеница
и
генерализације о природи, друштву и човеку које је
појединац схватио и усвојио.
Генерализацијом се означава резултат клисификовања и
уопштавања чињеница о окружењу, примљених преко
чула. Генерализације су менталне радње вишег нивоа.
Знање се изражава у оперисању појмовима, судовима,
законима, закључцима, дефиницијама, упоређивањима.
Вештине и навике
Образовање се дефинише као стицање знања, вештина и навика.
Вештина је научна способност да се лако и тачно изводе моторне
операције мање или веће сложености. То су практичне
спретности које се стичу знањем и вежбањем. Увежбаност
обављања неких радњи на нивоу вештина омогућује појединцу да
буде ефикаснији у своме професионалном послу, а ученике да
буде ефикаснији у учењу.
Вештине се изграђују процесом вежбања појединих практичних
операција. Развијање вештина пролазуи кроз процес увежбавања
потребних, а одбицивања сувиштних покрета и операција.
У развијању вештина важно је да појединцу буде јасан циљ што
омогућује и постизање већег степена мотивације, а она је посебно
важна у почетној фази када се улажу знатни физички и психички
напори.
